NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI
Tumačenje Simvola vere
 

 
13. … ČEKAM VASKRSENJE MRTVIH
 
Jato tica. Kako divan prizor! Nikad jedna tica ne ostavlja utisak tako opojne lepote kao jato tica. Niti je jato tica ikad tako krasno kad padne na zemlju i sedi na zemlji kao u letu, kada doleće i odleće.
Zamislite milijardu tica jedne vrste. Zamislite ih sve crvene. I one doleću i padaju na zemlju, i ostaju na zemlji. Nova milijarda doleće, i pada, i ostaje. I opet nova, i nova. Tako kroz vekove i vekove. Bezbrojna jata, bezbrojne milijarde tica. Ostajući na zemlji, one pod raznim uticajima menjaju boju. Jedne postaju tamnocrvene, druge crne, treće šarene, četvrte bele,
I zamislite da sva ta bezbrojna jata, bezbrojne milijarde tica, po nekoj svemoćnoj komandi dignu se sa zemlje i polete. Kakav veličanstven prizor! Bele su u većini, i njihova gusta jata prednjače. Za njima su šarene, pa crvene, pa crne. Bela jata lete brzo i veselo, a ostala po redu sve tromije i neveselije. Sunce bi bilo potpuno zaklonjeno, i zemlja bi se pokrila noćnim mrakom.
O braćo moja, ovo nije samo mašta i slika. Stvarnost će nadmašiti svaku ljudsku maštu i sliku.
Jedne zvezdane noći izvede Bog pravednog i vernog Avrama na polje, i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. Avram stajaše u strahu i gledaše u ushićenju. Tada mu Bog reče: Tako će biti sjeme tvoje. (I Mojs. 15, 5). A Avram beše u to vreme star i bezdetan. Hoće li Bog ispuniti svoje obećanje?
Bezbrojne milijarde duša ljudskih već do sada su doletele i pale na zemlju. Sve u krv odenute, kao u crvenu porfiru. To je znak radosti Stvoritelja njihovoga. Bezbrojne milijarde do sada – a u ono vreme, kada Bog dade obećanje, Avram nemaše nijednog deteta! Bezbrojne milijarde samo do sada – da li ima više zvezda na nebu?
A Sara se nasmeja kad ču obećanje Božje da će uskoro roditi sina. I reče Sara, žena Avramova: Pošto sam ostarjela, sad li će mi doći radost? a i gospodar mi je star. Tada reče Gospod Avramu: Što se smije Sara?… Ima li što teško Gospodu (I Mojs. 18, 12- 14)? I zaista, što Bog reče, ne poreče. Obećanje svoje Bog je ispunio. Pravedničko seme Avramovo produžilo se u duhovnoj liniji u rodu hrišćanskome, i razmnožilo se možda već do sada kao broj zvezda na nebu.
To je obećanje Božje o silasku duša na zemlju. Veliko čudno obećanje, kome je ravno drugo jedno Božje obećanje – o uzlasku duša sa zemlje, o vaskrsenju mrtvih. Bog u Hristu Gospodu, Vaskrsitelju i Vaskrslome, ostavio je istinito obećanje, da će mrtvi vaskrsnuti i javiti se na Sudu. A kada dođe sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sjesti na prijestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi. I razlučiće ih… (Mat. 25). Gospod gorovi o svima narodima, o svima jatima ljudi, koja su od početka do svršetka vremena pala na zemlju. A apostol Hristov smatrajući vaskrsenje kao milu tajnu ipak je lagano i pažljivo otkriva vernima govoreći: Neću vam zatajiti, braćo, za one koji su umrli, da žalite kao i ostali koji nemaju nada… Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom aranđelovijem, i s trubom Božjom sići s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnuće (I Sol. 4, 13 – ). I opet govori: Evo vam kazujem tajnu – ujedanput, u trenutku oka, u pošljednjoj trubi, jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi (I Kor. 15, 51). Tada će se raspadljivo obući u neraspadljivo, i smrtno u besmrtnost. I tada će se reći: Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?
Tada će se bezbrojne milijarde duša obući u laku, neraspadljivu odeću, u nebeska tela, slična Hristovome. I ta jata, o bezbrojna jata, poleteće sa zemlje. Jedna jata bela kao snegovi mnogi, druga tamnocrvena, treća šarena, a četvrta crna. Bela će se jata beleti od čistoće i vrline, crvena će se crveneti od prevage krvi nad duhom, šarena će se šareneti od mešavine dobra i zla, a crna crneti od greha.
Neka vas ne buni to, što će se neko nasmejati obećanju Božjem o vaskrsenju mrtvih. I Sara se najpre nasmejala obećanju Božjem, potom zastidela. Verujte, o verujte i ne sumnjajte, da će se zastideti tako i onaj, ko se smeje ovom drugom obećanju Božjem. Pitajte ga i recite mu: Ima li što teško Gospodu?
Čekam vaskrsenje mrtvih. Mi čekamo posvednevno i posveminutno duhovno vaskrsenje grešnika. Čekamo da grehom kao krastama prošarane ili pocrnele duše ubele sa i ožive pokajanjem. I radujemo se, zajedno s angelima na nebesima, kad se jedan grešnik pokaje i obrati Hristu (Luk. 15, 10). Radujemo se sa ocem, koji našavši izgubljenog sina govori: Ovaj moj sin bješe mrtav i oživlje (Luk. 15, 24). Ovakvo vaskrsenje mrtvih mi često očekujemo, i neretko dočekujemo.
Ali mi čekamo još i jedno sveopšte vaskrsenje. Čekamo jedno jedinstveno i nepovtorivo vaskrsenje svih mrtvih, koji od početka stvorenja na zemlji živeše i vlasti smrti podlegoše. Svoje čekanje zasnivamo kako na razumu i savesti tako, i osobito, na obećanju.
Nepomućen i čist razum govori nam, da se ovaj vrtlog života ne svršava smrću. Od pamtiveka narodi su slutili da smrt nije tačka, no zapeta. Sva plemena zemna, čak i u svojoj idolopokloničkoj tami, predosećala su neku vrstu života posle smrti. Pesnici i filosofi jelinski govorili su o življenju duša ljudskih u Adu, u polutami i poluživotu. Misirci su zavijali mrtva telesa u razne smole i mirise, da bi se očuvala, svakako za neki drugi život. Produženje života po smrti i sud po pravdi, koja nije postigla sve i svakoga ovde na zemlji, to se oduvek činilo nepomračenoj savesti ljudskoj kao nešto prirodno i neophodno.
No mi hrišćani ne zasnivamo svoju veru u vaskrsenje i život zagrobni na pretpostavkama pesnika i filosofa, niti na slutnjama i predosećanjima naroda i plemena, nego na iskustvu i BožJem obećanju. Na kamenu je utvrđena vera naša a ne na pesku. Gospod Isus Hristos, otkrivač svih životnih istina, otkrio nam je i istinu vaskrsenja mrtvih. I rečima i primerima otkrio nam je. Da se raduju srca vaša, hristonosci.
Jednom prilikom kušahu Gospoda Isusa. Kušahu ga sadukeji, koji nisu verovali u vaskrsenje. Pitahu ga nešto o tome, čija će koja žena biti u onome svetu. Podrugljivci naruženi sami svojim bezumljem! Odgovori im blagi Gospod: O vaskrseniju niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli Božji na nebu. Još tome dodade Gospod: Nije Bog Bog mrtvijeh nego živijeh (Mat. 22, 30-). Ako li pak svi živi na zemlji pomru i u grobovima ostanu, kako bi se onda Bog mogao nazvati Bog živijeh?
U Kapernaumu, u gradu nevernika, koji je zbog neverovanja iščezao sa lica zemlje, u tom gradu zapitkivahu Gospoda duhovno izmršali JevreJi, te ovo te ono. Najzad im reče Gospod: Zaista, zaista vam kažem: koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni, i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan (Jov. 6, 54). A pred hramom Solomonovim, koji je zbog oskvrnjenja neverovanjem iščezao sa lica zemlje, rekao je Gospod: Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega, i izići će koji su činili dobro – u vaskrsenije života, a koji su činili zlo – u vaskrsenije suda (Jov. 5, 25-27). Onima koji mašu glavom i govore, kako je to teško – recite im: Ima li što teško Gospodu?
I još mnoge druge reči izrekao je Isus o vaskrsenju mrtvih. Da ne bi ljude ostavio u sumnji. On je ove svoje reči i delima zasvedočio. On je vaskrsao mrtvu ćerku jevrejskoga kneza Jaira. Hladnu i mrtvu ruku njenu. On dohvati svojom rukom i viknu: Djevojko ustani! I mrtva devojka ožive i ustade (Mar. 9, 25; Mk. 5, 41).
Još je Gospod vaskrsao sina nainske udovice. Stigavši s učenicima u taj grad, On sretne pratnju i vide neutešnu udovicu kako jadikuje za umrlim jedincem. On prvo pristupi majci i uteši je rečima: Ne plači! Zatim pođe i delom da je uteši. Priđe nosilima i viknu mrtvacu: Momče, tebi govorim, ustani! I dečko ožive i ustade. I dade ga materi njegovoj (Lk. 7, 12 -15).
Još je Gospod vaskrsao Lazara u Vitaniji. Četiri dana ležao je mrtvac u grobnici. Sestre su plakale. Sva rodbina je plakala. I Gospod se zaplaka. I viknu Isus: Lazare, iziđi na polje. I iziđe mrtvac (Jov. 11). I pusti ga Gospod živa da ide sestrama svojim.
Još je Gospod vaskrsao – koga? Samoga sebe. On je vaskrsao iz groba trećega dana po smrti, kao što je i prorekao. I učenici se njegovi obradovaše vidjevši Gospoda (Jov. 20, 20). Koja duša ljudska, željna života, da se ne obraduje Gospodu, Vaskrslome i Vaskrsitelju!
Tako je svemoćni Gospod Isus i stvarnim primerima potvrdio reči svoje i obećanje svoje o vaskrsenju mrtvih.
Događaj vaskrsenja Mesije iz mrtvih stavili su apostoli sveti u temelj svoje propovedi jevanđelske. I sva njihova lična nada u vaskrsenje i sva njihova nepokolebana neustrašivost pred smrću dobijala je snage i hrane od toga slavnog događaja. Jedan od njih, koji je najpre gonio crkvu Hristovu a potom video živog vaskrslog Gospoda, ovako piše: Ako se Hristos propovijeda da ustade iz mrtvijeh, kako govori neko među vama da nema vaskrsenija mrtvijeh? I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od sviju ljudi (I Kor. 15, 12, 19). Ali Hristos ustade iz mrtvih, i potvrdi i naše vaskrsenje; i učini nas, koji u njega verujemo, najsrećnijim od sviju ljudi.
Gospod je umro i vaskrsao, da dokaže i pokaže i naše vaskrsenje iz mrtvih. Vaskresnjem njegovim ukresan je za navek neugasivi plamen vere u prsima ljudi, da će i oni vaskrsnuti. Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživjeti (I Kor. 15,22). Ako se i sada neka Sara nasmeje i rekne: to je teško, odgovorite joj i recite: Ima li što teško Gospodu?
U davnoj davnini jedan prorok video je i prorokovao je, kako oni koji spavaju u prahu zemaljskom bude se i dižu u novo biće, jedni na život vječni a drugi na sramotu i prijekor vječni (Dan 12, 2).
A drugi jedan prorok, pre ovoga, gledao je i video je u viziji veliko polje, puno prepuno mrtvačkih suhih kostiju. I gledao je i video je, kako po Božjem glasu bi veliki potres, i suhe kosti počeše se pribirati i sklapati. I gledajući netremice vide, kako suhe kosti počeše navlačiti se mesom i prepletati se žilama. I naredi Bog, te duh života uđe u njih. I vide prorok, kako tela ljudska oživeše, i stadoše na noge. Bješe vojska vrlo velika (Jezek. 37).
To su vizije i predskazanja pravednih proroka Božijih. No stvarnost tih vizija i ispunjenje predskazanja došlo je od Hrista i kroz Hrista. Onima koji još sumnjaju govoreći: to je nemoguće, odgovorite i recite: Ljudima je ovo nemoguće a Bogu je sve moguće (Mat. 19, 26). Odgovorite im tako rečima samoga Vaskrsitelja. I razvejaćete sumnju njihovu, i spašćete braću.
Ovo je vera pravovernih i budnih. Nju teško primaju i drže zabludeli umom i uspavani mirisom zemlje. Oni koje je zemlja prošarala krastama i ucrnela kalom ovdašnjice, ne priklanjaju uho svoje obećanju Božjem. A pravoverni veruju Božjoj reči, i budno čekaju ispunjenja. Njima se smučilo od laži lažljivih, i njima se dosadilo od kratkih putanja laži. Zato su im mili postali dugi putovi Svevišnjega, i drage velike linije Istinitoga. Na dugom putu On ih odmara sve novim i novim potvrdama dobroga kraja. Najveći im je odmor reč Spasitelja i Vođe, koji je prošao ceo njihov put kao čovek, i došao do kraja, i video kraj, i objavio im radost veliku.
Na krajevima kratkih lažljivih putova uvek je aždaja; uvek ona drevna zmija, koja je praroditelja roda našeg survala iz Raja. A na kraju dugog puta istine čeka Car i Roditelj, Utešitelj i Vaskrsitelj. To raduje pravoverne i budne. I oni dele radost svoju sa braćom svojom, saputnicima svojim, sa decom Cara Velikoga.
Ovo je vaša vera, hristonosci, vera pravovernih i budnih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše, s kolena na koleno, do kraja puta, do blaženog kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. Na Sudu Hristovome, u Dan Veliki, oni neće biti ucveljeni, no primiće život i nazvaće se blagoslovenim.
Čekanje. Ustajanje. Oblačenje.
 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *