Veliki očaj i praznina

Pitanje:
Pomaže Bog! Već osam godina se trudim da živim hrišćanskim životom. Postim, posećujem bogosluženja, molim se, čitam Sveto pismo i druge bogougodne knjige, uzimam aktivnog učešća u crkvenom životu…itd. Ali s vremena na vreme padam u iskušenja i teške grehove. Sve manje osećam onaj ‘polet’ i radost u srcu kao na početku. Sve teže mi pada post, molitvu gotovo da i ne upražnjavam. Bog, raj, večni život…, sve mi to deluje tako daleko od mene. Teško mi je. Osećam veliki očaj i prazninu. Ne bih govorio o svojim grhovima (uglavnom je to blud) . Stidim se. I kada grešim, potpuno sam ravnodušan. U sebi mislim: ‘To je greh. Ne bi trebao to da radim.’, i onda nađem neko opravdanje: ‘mlad si, nije to tako strašno…’, ili sam potpuno neosetljiv. Imam osećaj kao da su se moje strasti srodile samnom i postale deo moje ličnosti. Pomozite mi. Posavetujte me, šta da učinim kako bih povratio onaj osećaj mira radosti i ljubavi u svoju dušu. * izvinite što pišem ovako rasejano i bez koncepta.To je odraz mog unutrašnjeg stanja.
N.N


Odgovor:
Dragi, Izgleda mi da je tvoje oduševljenje za veru bilo više intelektualno, racionalno, nego praktično. Razumeo si šta Jevanđelje nudi i radovao se istini. Ali, zaboravio si da istina nije samo definicija nekog pojma ili nečega, veħ suština stvari, koja se neminovno odražava u praktičnom životu. (Vera bez dobrih dela je mrtva, kaže ap. Pavle.) To je uostalom, iskušenje cele naše današnje generacije koja veħnom teoretski manipuliše sa informacijama, a nema dovoljno praktične preduzimljivosti. Dopuštati sebi razna beskorisna maštanja i zabavljati se umno sa svim onim što nam padne na pamet, znači pustiti volan da kola idu bez vozača. Tako se skreħe i sleħe s puta. Ne možeš se boriti protivu strasti dok najpre ne obuzdaš svoj um. Treba da budeš sam svoj gospodar i ne dozvoliš sebi luksuz da se zabavljaš sa svakojakim idejama i predstavama koje ti padnu na pamet. One te polako slabe, prljaju i odvode sa pravog puta. One ti zamagljuju pogled, one ti kradu volju i oduzimaju snagu da istraješ u onome što si izabrao. Kao što pecaroš baca mamac u vodu, tako nam i neprijatelj naš, demon zavisti, ubacuje razne predstave i pomisli. Uživaj u plodovima dobrih dela i ne gubi vreme u besplodnim delima koje donose kratkotrajno zadovoljstvo i dugotrajnu gorčinu. Nedaj se uloviti i ne prihvataj svaku ideju koja ti padne na pamet kao svoju. To nije tvoje, ti imaš svoj put koji se razlikuje od toga. Drži se onoga što si izabrao i u šta si se uverio. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *