Велики канон светог АНДРЕЈА критског

који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
и на Јутрењу четвртка пете недеље

СРЕДА

Почетак исти као у понедељак

ПЕСМА 1.

Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Од младости, Христе, преступах Твоје заповести, немаран и мрзовољан ја сав живот проведох у страстима; зато Ти вапијем, Спасе: макар и на крају, спаси ме!
Мене избачена пред вратима Твојим, Спасе, барем у старости не одбаци у пакао ништавна; но пре краја, као Човекољубац, дај ми опроштај сагрешења.
Биће душе, Спасе, потрошивши у разврату, лишен сам побожних врлина, и гладан Ти вичем: Оче милосрђа, похитавши Сам ме помилуј.
Ја сам онај који упаде међу разбојнике – помисли своје, сав од њих изранавих се сада, и испуних се рана; но Христе Спасе, Сам дошавши к мени, исцели ме. (Лк. 10, 30)
Свештеник спазивши ме, прође, и левит видећи ме у љутим ранама нага, презре ме; но, Исусе, Који си из Марије засијао, Ти ми дошавши сажали се на мене. (Лк. 10, 31-32)
Преподобној: Преподобна Мати Марије, моли Бога за нас!
Ти ми дај светозарну благодат од вишег Божанског промисла, да избегнем помрачење страсти, и да усрдно певам, Марије, дивне подвиге Твога живота.
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдна дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

ПЕСМА 2.

Ирмос: Чуј небо и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
Оклизнух се, као Давид, у блуд, и оскрнавих себе, но оми и мене, Спасе, сузама мојим. (II Сам. 11, 4)
Немам ни суза, ни покајања, ни умилења; Сам ми све то, Спасе, Ти даруј као Бог.
Погубих своју првобитну лепоту и красоту, и сада лежим наг и стидим се.
Господе, Господе, не затвори тада преда мном врата Твоја; но отвори их мени који Ти се кајем. (Мт. 7, 21-23; 25, 11)
Чуј уздахе душе моје, и прими сузе очију мојих, Господе, и спаси ме.
Човекољупче, Који хоћеш да се сви спасу, Ти ме позови, и као добар прими ме кајућег се. (I Тим. 2, 4)
Богородичан: Пресвета Богородице, спаси нас!
Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно да се спасемо.
II Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Слушај, душо моја, Господа који виче: Видите, видите да сам ја Бог, и удаљи се од пређашњег греха, и бој (Га) се као неумитнога Судије и Бога.
На кога си се угледала, многогрешна душо? Само на првог Каина, и Ламеха оног, каменујући тело злочинствима, и убијајући ум безумним жељама. (Пост. 4, 1-26)
Превазишавши све пре Закона, о душо, на Сита се ниси угледала, нити си подражавала Еноса, ни Еноха вазнесењем, ни Ноја; но показала си се лишена живота праведника. (Пост. 5, 1-32)
Душо моја, ти си сама отворила уставе гњева Бога својега, и потопила си као земљу сво тело, и дела, и живљење, и остала си изван спасоносног ковчега. (Пост. 7, 1-24)
Преподобној:
Свим усрђем и љубављу прибегла си Христу, одбацивши пређашњи пут греха, и у непроходним пустињама хранећи се, и Његове Божанске заповести извршујући у чистоти.
Слава, Тројичан:
Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељива Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави ме огњене осуде.
И сада, Богородичан:
Пресвета Владичице Богородице, надо оних који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, и према мени умилостиви молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твога.

ПЕСМА 3.

Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
Ниси наследила Симов благослов, душо бедна, нити си имала ширину наследства као Јафет, на земљи опраштања. (Пост. 9, 26-27)
Изађи из земље Харана – из греха, душо моја, иди у земљу у којој тече вечножива нетрулежност, коју Авраам наследи. (Пост. 12, 1-7)
Слушала си о Аврааму, душо моја, који некада остави земљу отачку, и постаде дошљак; угледај се на његову ревност. (Пост. 12, 1-7)
Код храста Мавриског угостивши Патријарх Анђеле, наследи у старости дар обећања. (Пост. 18, 1)
Исака, бедна душо моја, разумевши као нову жртву, тајно принесену Господу, угледај се на његову ревност. (Пост. 22, 2)
Слушала си за Исмаила прогнаног као дете робињино; буди на опрезу, душо моја, пази да и ти слично не пострадаш, предајући се сладострашћу. (Пост. 21, 10-11)
Преподобној:
Обузет сам буром и олујом сагрешења, но ти, Мати, сама спаси ме сада, и уведи у пристаниште божанског покајања.
Приневши и сада, Преподобна, свесрдно мољење Милосрдној Богородици, заступништвом твојим отвори ми божанске улазе.
Слава, Тројичан:
Јединице проста, нестворена, Беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се с вером клањамо моћи Твојој.
И сада, Богородичан:
Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

ПЕСМА 4.

Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
Тело се оскврни, дух се упрља, сав се изранавих; но као лекар, Христе, обоје ми излечи, и покајањем оми, очисти и опери, покажи ме, Спасе мој, чистијим од снега.
Спасе, распет Ти си за све положио Тело своје и Крв: Тело дакле да ме обновиш, Крв да ме омијеш; Дух си предао – да ме приведеш, Христе, Твоме Родитељу.
Милосрдни, извршио си спасење посред земље, да се спасемо; драговољно се распевши на Крсту, Едем затворени – отвори се; горња и доња твар, сви спасени народи – клањају се Теби. (Пс. 74, 12)
Нека ми, Спасе, буде уједно бања и пиће Крв из ребара Твојих, која су источила воду опраштања, да се чистим обострано, помазујући се и пијући; јер су Твоје живоносне речи, Спасе, помазање и пиће. (Јн. 19, 34)
Црква стече чашу – живоносна Твоја ребра, Спасе наш. Из њих нам две реке истекоше: опраштање и богопознање, као праслика два Завета – Старог и Новог.
Лишен сам царског дворца, лишен сам и свадбе, а уједно и вечере; жижак се угаси, јер уља нема; дворана се закључа док сам ја спавао, вечера се поједе; ја пак, везаних руку и ногу, избачен сам напоље. (Мт. 25, 1-13; Лк. 12, 35-37; 13, 24-27; 14, 7-24)
Слава, Тројичан:
Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

ПЕСМА 5.

Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
Постадох жестоке нарави као горки фараон, Владико; Јаније и Јамврије – душом и телом, и потопљена ума; но Ти ми помози. (Изл. 7, 11; II Тим. 3, 8)
Бедни ја, с блатом се помешах умом; опери ме, Владико, бујицом суза мојих, молим Те, убеливши одећу тела мога као снег.
Ако испитам дела моја, Спасе, угледаћу себе да сам превазишао гресима свакога човека, јер у знању умујући сагреших, а не незнањем.
Поштеди, Господе, поштеди створење Твоје, сагреших – опрости ми, јер си једини чист природом, и други нико осим Тебе није без нечистоте.
Ти, будући Богом, мене ради примио си моје обличје; показао си чудеса, исцеливши губаве, и укрепивши раслабљене; уставио си течење крвоточиве (жене), Спаситељу, додиром хаљине. (Мт. 9, 20; Мк. 5, 25-27; Лк. 8, 43-44)
Преподобној:
Прешавши воде Јорданске, нашла си безболни одмор тела, побегавши од насладе, од које и нас избави, Преподобна, молитвама Твојим.
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, Јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са Собом човечанску природу.

ПЕСМА 6.

Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика; и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 7; Ис. Нав. 8, 21)
Бог заповеда, душо, прођи текућу природу времена као некада Ковчег, и постани наследница оне обећане земље. (Ис. Нав. 3, 17)
Као што си спасао Петра који је завапио, спаси и мене, Спаситељу, стигавши до мене; избави ме од звери, пруживши руку своју, и изведи из дубине греха. (Мт. 14, 30-31)
Знам Те као тихо пристаниште, Владико, Владико Христе; но похитавши избави ме из безданих дубина греха и очајања.
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

Кондак, глас 6.

Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

ПЕСМА 7.

Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Душо, нагомилала си драговољно Манасијине злочине, поставивши страсти као гадости, и увећала гњев Божји против себе; но угледајући се усрдно и на његово покајање, стекни умилење. (II Цар. 21, 2)
Авај мени, душо моја, угледала си се на Ахавове грозоте, поставши пребивалиште телесних нечистота, и срамни сасуд страсти; но из дубине своје уздахни, и кажи Богу грехе своје. (I Цар. 16, 30)
Затвори се над тобом небо, душо моја, и глад за Богом постиже те, кад се, као некад Ахав, не покори речима Илије Тесвићанина; но угледај се на Сарептску удовицу и нахрани душу пророка. (I Цар. 17, 7-9)
Илија некада спали два посланства Језавељина од по педесет људи, када срамне пророке погуби на изобличење Ахавово; но бежи од угледања на њих двоје, душо, и снажи се. (II Цар. 1, 10-15)
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, опевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи сама си открила све небеско.

ПЕСМА 8.

Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, појте, благосиљајте и преузносите у све векове.
Правосудни Спасе, помилуј и избави ме од огња и претње, које ћу на Суду оправдано претрпети; опрости ми пре смрти врлинама и покајањем.
Као разбојник вапијем Ти: помози ми! Као Петар, плачем горко; Као цариник вичем: опрости ми, Спасе! Као блудница плачем; прими моје ридање као некада Хананејкино. (Лк. 23, 42; 22, 62; 18, 13; 7, 37-38; Мт. 15, 22)
Исцели, Спасе, гнојавост ништавне душе моје, једини Лекару; стави ми завој, и јелеј и вино – дело покајања, умилење са сузама.
Угледајући се на Хананејку и ја вапијем: помилуј ме, Сине Давидов! Дотичем се краја одеће, као крвоточива жена; плачем као Марта и Марија над Лазарем. (Мт. 15, 22; 9, 20; Јн. 11, 33)
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу
Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

ПЕСМА 9.

Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божје рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
Христос Логос исцељујући болести проповедаше Јеванђеље сиромашнима; хроме лечаше, са цариницима јеђаше, са грешницима разговараше. Јаировој кћери, која беше умрла, поврати душу додиром руке. (Мт. 4, 23; 9, 10-11; Мк. 5, 41-42)
Цариник се спасе, и блудница постаде целомудрена, а фарисеј, хвалећи се, би осуђен; јер цариник вапијаше: очисти ме! а блудница – помилуј ме! Фарисеј пак, хваљаше се, говорећи: Боже благодарим Ти! и остале безумне речи. (Лк. 18, 14; 7, 46-47)
Закхеј беше цариник, па ипак се спасе, а фарисеј Симон саблажњаваше се; блудница пак примаше разрешење грехова од Онога Који има силу отпуштати грехе; њу, душо, труди се да подражаваш. (Лк. 19, 20; 7, 39; Јн. 8, 3-11)
О бедна душо моја, ниси се угледала на блудницу, која узевши алавастар мира, са сузама умиваше, а косом отираше ноге Спаситељу, Који цепаше списак њених старих сагрешења. (Лк. 7, 37-38)
Дознала си, душо моја, за градове којима Христос проповеда Јеванђеље, како бише проклети. Побој се казне, да не будеш као они, јер их Господ, упоредивши са Содомљанима, чак до пакла осуди. (Лк. 10, 12-15)
Душо моја, немој се очајањем показати гора чувши за веру Хананејке, чија се кћер речју Божјом исцели; него и ти, као она, завапи из дубине срца Христу: Сине Давидов, спаси и мене. (Мт. 15, 22)
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми, који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

6 Comments

  1. Можете ли рећи,када се клечи при читању Канона? Хвала,свако добро од Господа!

  2. Хвала и од мене, неизмерно значи кад нисам баш у могућности да присуствујем служби у цркви.

  3. Hvala vam za sajt svetosavlje.

  4. Dragiša Milić

    Svaka slava,čast i poklonjenje Svetome Duhu koji je prosvetio svetitelje svoje,naše i sve nam ovo napisaše!Za formiranje ovog sajta Svetosavlje mongi će biti pohvaljeni i nagrađeni!

  5. Хвала Вам на труду. Господ да Вас се сети у Царству Свом

  6. Љубо Кудрић

    Нека су благословени напори ваши у омогућавању свима заинтересованим да имају приступ овом незамењивом душевном мелему, драги наши трудбеници на Њиви Господњој.
    Бог да вам узврати својим изобилним даровима за сваку утешену душу!