Велики канон светог АНДРЕЈА критског

који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
и на Јутрењу четвртка пете недеље

ПОНЕДЕЉАК

У три сата после подне (или кад је уобичајено) улази црквењак, и учинивши поклон старешини, одлази и клепа у клепало 12 пута. И скупљамо се у цркву сви, и учини сваки уобичајена метанија, и мало седимo, док се сви или већина сакупи. Уставши свештеник са своје столице и учинивши обичан поклон игуману, почиње богослужење: [1]
Свештеник: Благословен Бог наш…
Чтец: Слава Теби, Боже наш, слава Теби; Царе небески; Трисвето, и три метанија: Оче наш… и
Свештеник: Јер је Твоје царство…
Чтец: Амин. И одмах: Ходите да се поклонимо… и три метанија, и одмах почиње Псалам 69: Боже, буди ми у помоћи…
И одмах почињемо Велики Канон, делећи га на четири дела са Ирмосом, тако да се заврши у четвртак увече.

ПЕСНИЧКИ САСТАВ
СВЕТОГА ОЦА НАШЕГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ, ЈЕРУСАЛИМСКОГ

ВЕЛИКИ КАНОН ГЛАС 6.
Ирмос по двапут

Правимо и на сваки тропар три метанија

ПЕСМА 1.

Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)[2]
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме![3] Одакле да почнем оплакивати дела кукавног живота мога? Шта да поставим као почетак садашњем ридању, Христе? Но као Милосрдан дај ми опроштај сагрешења.
Хајде, бедна душо, са телом својим, исповеди се Створитељу свега, и окани се, најзад, пређашњег безумља, и принеси Богу у покајању сузе.
Превазишавши у преступу првозданог Адама, познах себе обнажена од Бога и вечнога царства сладости, грехова мојих ради. (Пост. 3, 6-7)
Авај мени, бедна душо, што си се уподобила првој Еви? Јер си вид свој употребила на зло, и ранила си се љуто, и дотакла си се дрвета, и окусила си дрско безумне хране. (Пост. 3, 6)
Уместо Еве телесне, појави се у мени мислена Ева – страсна помисао у телу, која указује на сладости, а храни ме увек горком храном.
По заслузи Адам би изгнан из Раја, Спасе, не сачувавши једну твоју заповест; како ли ћу тек ја пострадати, одбацујући увек животворне речи Твоје? (Пост. 3, 23)
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројица, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна, дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

ПЕСМА 2.

Ирмос: Чуј небо, и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
Чуј небо, и говорићу, земљо слушај глас онога који се каје пред Богом и који Га пева.
Погледај ме, Боже, Спаситељу мој, Твојим милостивим оком, и прими моје топло исповедање.
Сагреших више од свих људи, једини сагреших Теби; но смилуј се као Бог, Спасе, на своје створење. (I Тим. 1, 15)
Усвојивши ругобу мојих страсти, сластољубивим тежњама погубих красоту ума.
Милосрдни Господе, бура зала потапа ме, но као Петру и мени, Спасе, пружи руку. (Мт. 14, 31)
Оскврних одећу тела мога, и укаљах, Спасе, оно што је по образу и по подобију.
Помрачих красоту душе сластима страсти, и потпуно сав ум у прах претворих.
Подерах своју прву одећу, коју ми изатка Створитељ испочетка, и зато наг лежим.
Обукох се у подерану хаљину, коју ми изатка змија саветом и стидим се. (Пост. 3, 21)
Милосрдни, и ја приносим сузе као блудница: очисти ме, Спаситељу, милосрђем Твојим. (Лк. 7, 38)
Погледах на красоту дрвета, и преварих се умом; и сада лежим наг и срамим се.
Радише на леђима мојим сви началници зала, продужујући против мене безакоње своје. (Пс. 129, 3)
Слава, Тројичан:
Певам Тебе Једнога у три Лица, Бога свих: Оца и Сина и Светога Духа.
И сада, Богородичан:
Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно, да се спасемо.

ПЕСМА 3.

Ирмос: На непоколебивом, Христе, камену заповести Твојих, утврди моје помисли.[4]
Огањ од Господа, некада Господ пустивши као кишу, земљу содомску сагори. (Пост. 19, 24)
На гору бежи, душо, као Лот онај, и на Сигору се спасавај. (Пост. 19, 22-23)
Бежи од пожара, о душо! Бежи од содомског горења, бежи од уништења божанским пламеном.
Ја једини сагреших Теби, Христе Спасе, сагреших више од свих, али не презри мене.
Ти си Пастир Добри, потражи мене јагње, и не презри ме заблуделог. (Јн. 10, 11-14)
Ти си слатки Исус, Ти си Створитељ мој; у Теби ћу се, Спасе, оправдати.
Исповедам се Теби, Спаситељу: Сагреших Ти неизмерно; но отпусти, опрости ми као Милосрдан.
Слава, Тројичан:
О Тројице Јединице, Боже, спаси нас од заблуде, и искушења, и невоља.
И сада, Богородичан:
Радуј се утробо која си Бога примила, радуј се престоле Господњи, радуј се Мати Живота нашега.

ПЕСМА 4.

Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој, Господе. (Авак. 3, 1)
Не презри дела Твоја, и створења Твога не превиди, праведни Судијо, иако једини сагреших као човек више од сваког човека, јер као Господ свих имаш власт да опрашташ грехе, Човекољупче. (Мт. 9, 6; Мк. 2, 10)
Приближава се, душо, крај, приближава се, а ти не мариш нити се припремаш; време се скраћује, устани, Судија је близу пред вратима. Као сан, као цвет време живота пролази; што се узалуд метемо? (Мт. 24, 23; Мк. 13, 29; Лк. 21, 31)
Прени се, о душо моја! Размишљај о делима твојим која си учинила, изнеси их пред очи твоје, и проли капље суза твојих; реци са смелошћу дела и помисли Христу, и оправдај се.
Не би у животу греха, ни дела, ни злоће, којом ја, Спасе, не сагреших; умом и речју, и слободном вољом, и ставом, и мишљу и делом сагрешивши, као други нико никада.
Зато и прекорен бих, зато осуђен бих ја бедник од своје савести, од које ништа у свету нема силније. Судијо, Искупитељу мој, који ме познајеш, поштеди, и избави, и спаси ме слугу Свога.
Лествица, коју виде у старини велики Патријарх, слика је, душо моја, делотворног пењања, разумног узлажења; ако хоћеш, дакле, да живиш делањем, и умом, и созерцањем, обнови се. (Пост. 28, 21)
Жегу дневну претрпе због оскудице Патријарх, и студен ноћну поднесе, сваки дан стадо пребрајајући и напасајући, борећи се, служећи, да две жене добије. (Пост. 31, 7, 40)
Разуми под две жене делање и знање у созерцању; делање, дакле, Лију, као многодетну; а Рахиљу – знање, као трудољубиву, јер без трудова неће се постићи, душо, ни делање ни созерцање.
Слава, Тројичан:
Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

ПЕСМА 5.

Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
У ноћи живот мој проводих свагда, јер ноћ греха би ми тама и дубока магла; но као сина дана, покажи ме, Спаситељу. (Еф. 5, 8)
Подражавајући Рувима, ја бедни изврших безакони и противзаконити савет против Бога Вишњега, оскврнивши постељу моју, као онај очеву. (Пост. 35, 22; 49, 3-4)
Исповедам се Теби, Христе Царе, сагреших, сагреших као некада Јосифова браћа, која су продали плод чистоте и целомудрија. (Пост. 37, 28)
Од сродника праведна душа би свезана; продаде се у ропство Слатки, као праобраз Господа. А ти, душо, сва си се продала твојим залима.
Јосифа праведног и целомудреног умом подражавај, бедна и неискусна душо, и не оскврњуј се безумним тежњама, увек безаконујући.
Иако у јами поживе некада Јосиф, Владико Господе, но то би праобраз Твога погреба и васкрсења; а ја када ћу Ти тако нешто принети?
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, Једнога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог, Који је створио векове и сједини са Собом човечанску природу.

ПЕСМА 6.

Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Сузе очију мојих, Спасе, и уздахе из дубине вапијућег срца искрено приносим: Боже, сагреших Ти, помилуј ме.
Уклонила си се, душо, од Господа твога, као Датан и Авирон; но поштеди, завапи из дубине срца, да те не прогута понор земљин. (Број. 16, 32)
Као јуница разбеснела, душо, уподобила си се Јефрему; као срна од замки чувај живот, окрилативши се делањем, и умом, и созерцањем. (Јерем. 31, 18; Ос. 10, 11)
Рука Мојсијева да нас увери, душо, како Бог може губави живот убелити и очистити; и не очајавај због себе, иако си се огубала. (Изл. 4, 6-7)
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега, као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

Кондак, глас 6.

Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

ПЕСМА 7.

Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Сагреших, безаконовах, и одбацих заповест Твоју, јер се у гресима зачех, и додадох ранама својим рану; но Ти ме помилуј, као милосрдан, Боже отаца. (Пс. 50, 5)
Теби, Судији моме, исповедам тајне срца свога; види моје смирење, види и тугу моју, и буди пажљив на суду моме сада, и сам ме помилуј као милосрдан, Боже отаца. (Пс. 38, 19; 25, 18; 35, 23)
Као што некада, душо, Саул изгуби магарице оца свога и узгред нађе царство на дневном скупу; но пази, не заборављај себе, претпостављајући своје скотске похоте Царству Христовом. (I Сам. 9, 1-27; 10, 1)
Душо моја, мада некада богоотац Давид сагреши двоструко, бивши устрељен стрелом прељубе, и заробљен копљем казне за убиство; но ти сама болујеш од тежих грехова, самовољних похота. (II Сам. 11, 14-15)
Давид некада додаде безакоњу безакоње, убиство са прељубом помешавши, и одмах показа двоструко кајање; но ти си, душо, најрђавија дела учинила, не покајавши се Богу.
Давид некада схвати грех, написавши песму као на слици, којом изобличи дела која учини, вапијући: Помилуј ме, јер сагреших Теби јединоме Богу свих, Ти сам очисти ме! (Пс. 50, 3-6)
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но, душо, опевај и прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи сама си открила све небеско.

ПЕСМА 8.

Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
Помилуј, Спасе, сагрешившег, подигни ум мој ка обраћењу, прими ме кајућег се, смилуј се на вапијућег: Теби једином сагреших, безаконовах, помилуј ме.
Колесничар Илија, колесницом врлина ношаше се изнад свега земаљског, кад узиђе као на небо. Зато, душо моја, размишљај о његовом усхођењу. (II Цар. 2, 11)
Јелисеј некада примивши плашт Илијин, прими двоструку благодат од Бога; ти пак, о душо моја, ниси окусила ове благодати због неуздржања. (II Цар. 2, 9. 11-13)
Јорданска вода, ударена од Јелисеја плаштом Илијиним, заустави се. Ти пак, о душо моја, ниси окусила ове благодати због неуздржавања. (II Цар. 2, 14)
Сунамићанка, по својој доброј нарави, некада угости праведника, о душо! Ти пак, ниси примила у дом ни странца ни путника, зато ћеш плачућа бити избачена из брачне одаје напоље. (II Цар. 4, 8)
Увек си подражавала Гијезијев нечисти разум, о бедна душо; његовог среброљубља клони се макар у старости; бежи од пакленог огња, одступивши од својих зала. (II Цар. 5, 20-27)
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божије, Речи Оца Беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице, помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

ПЕСМА 9.

Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35-48)
Ум се обрани, тело се уболести, болује дух, реч изнеможе, живот се умртви, крај је пред вратима. Стога, бедна душо моја, шта ћеш учинити када дође Судија да испита све твоје?
Представих ти, душо, Мојсијево створење света, и од тада сво Старозаветно Писмо, које ти казује о праведнима и неправеднима; но ти си, о душо, сагрешивши Богу, подражавала друге а не прве.
Закон изнеможе, не делује Еванђеље, сво Писмо у теби би занемарено; Пророци изнемогоше, и свака реч праведника; ране твоје, о душо, умножише се, не будећи лекара који те исцељује.
Приводим ти узоре Новога Завета, који те воде, душо, ка умилењу; угледај се на праведнике, одвраћај се од грешника, и умилостиви Христа, молитвама и постом и бденијем и чедношћу.
Христос се очовечи, призвавши на покајање разбојнике и блуднице; покај се, душо, врата Царства већ се отворише, и отимају се о њих фарисеји и цариници и прељубочинци који се кају. (Мт. 11, 12; 21, 31; Лк. 16, 16)
Христос се очовечи, сјединивши се са телом нашим, и све што је природно драговољно испуни, осим греха; показујући теби, о душо, углед и слику Свога снисхођења.
Христос мудраце спасе, пастире сазва, многе младенце показа мученицима, старца и стару удовицу прослави;[5] а ти, душо, њих ниси подражавала ни делањем ни живљењем; но тешко теби на суду! (Мт. 2, 1-16; Лк. 2, 4-8; 25-26; 36-38)
Господ постивши четрдесет дана у пустињи, на крају огладни, показујући да је човек; душо, не устраши се, ако ти се приближи непријатељ, молитвом и постом нек буде одбачен од ногу твојих. (Изл. 34, 28; Мт. 4, 2; Мк. 1, 13; Лк. 4, 2)
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гнева, и невоље, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Затим обе певнице певају Ирмос 9-е песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

НАПОМЕНЕ:

  • То бива овако: Пред сам почетак Великог Повечерја, изнесе са налоњ на средину цркве, и на њега са постави Посни Триод. Свештеник у епитрахиљу и фелону, стане испред налоња и почиње, како је речено.
  • Цитати у заградама на крају појединих тропара, указују библијску основу за садржину дотичног тропара.
  • Ово је припев за сваки тропар.
  • Остављено је као у словенском Триоду, иако у грчком издању Триода (Атина 1967) стоји: – “Цркву Твоју утврди”.
  • Мисли се на св. Симеона Богопримца и пророчицу Ану.

6 Comments

  1. Можете ли рећи,када се клечи при читању Канона? Хвала,свако добро од Господа!

  2. Хвала и од мене, неизмерно значи кад нисам баш у могућности да присуствујем служби у цркви.

  3. Hvala vam za sajt svetosavlje.

  4. Dragiša Milić

    Svaka slava,čast i poklonjenje Svetome Duhu koji je prosvetio svetitelje svoje,naše i sve nam ovo napisaše!Za formiranje ovog sajta Svetosavlje mongi će biti pohvaljeni i nagrađeni!

  5. Хвала Вам на труду. Господ да Вас се сети у Царству Свом

  6. Љубо Кудрић

    Нека су благословени напори ваши у омогућавању свима заинтересованим да имају приступ овом незамењивом душевном мелему, драги наши трудбеници на Њиви Господњој.
    Бог да вам узврати својим изобилним даровима за сваку утешену душу!