Велики канон светог АНДРЕЈА критског

који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
и на Јутрењу четвртка пете недеље

ПРЕДГОВОР

Бити прави хришћанин, значи бити доживотни покајник, значи имати стално пред очима мноштво својих сагрешења, и непрекидно осећати покајничко расположење. На то је човек позван пре него што постане хришћанин. “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), рекао је Господ Христос у почетку своје проповеди, и тиме показао пут како се постаје следбеник Христов. Кроз покајање. Покајање је буна човека против самога себе, рекао је епископ Николај. То је буна против старог човека, човека огрезлог у греху и страсти и удаљеног од Бога. Јер сваки грех удаљује од Бога, а човек испуњен гресима, одлутао је у даљну земљу где се лице Божје не види.
Да би такав човек постао “нова твар”, по светом апостолу Павлу, мора прво доћи к себи, попут блудног сина из Јеванђеља. Богом одређено време за буђење из летаргичног сна греха, несумњиво је свети Велики Пост – Света Четрдесетница. Ту човека све покреће на покајање, све указује на његове грехе. Свака песма, свака стихира, свака молитва, свака реч која се у цркви чује. А пре свега и изнад свега богонадахнути, ненадмашни Велики Канон Светог оца нашег Андреја Критског. То је неиследимо море покајничких суза, вапаја, уздаха. Нема човека, нема грешника који неће наћи себе у Великом Канону. Зато Канон у ствари представља личну исповест сваког православног хришћанина.
Велики Канон је, како се каже у његовом синаксару, довољан да и најтврђу душу омекша и доброј будности подигне, ако се само са скрушеним срцем и великом пажњом пева. Као такав, он је божанска сила спасења. Удружен још са постом – он је чудотворан као преображајна сила спасења, преображења, просвећења, обожења.
Кроз богонадахнута уста светог Андреја Критског из сваког тропара његовог Великог Канона одзвања ехо апостолове поруке: “Устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.” (Еф. 5, 14) Жеља да би тај спасоносни глас доспео не само до уха, него и до срца нашег човека – хришћанина, и покренуо га на свеспасоносно покајање, и побудила ме је да Велики Канон преведем на српски језик.
Том послу сам приступио још пре десетак и више година, као суплент Богословије у манастиру Крка. Тада сам превод извршио са црквенословенског текста (из Посног Триода), и упоредио га са грчким текстом уз помоћ мога духовног оца др Јустина Поповића. Но тај превод нигде није објављен, јер сам ја ускоро, 1968. године, отишао у иностранство на постдипломске студије, где сам провео око девет година.
Вративши се из Атине, сада са знањем изворног грчког језика, а ношен истом жељом као и пре десетак година, поново сам извршио превод Великог Канона, сада са грчког оригинала, из грчког издања Триода, Атина 1967. године.
Нека би Господ, молитава ради светог Андреја Критског, учинио да овај скромни труд буде примљен и прихваћен са оном љубављу са каквом сам на њему радио.

ПРЕВОДИЛАЦ