НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Велика искушења при оснивању породице

Велика искушења при оснивању породице

Питање:
Помаже Бог часни оци, Јављам се први пут и желим да изложим свој проблем. Ја сам се дана 24.08.2002. године први пут венчао са женом која није била крштена, а и само венчање смо имали у време поста. Напомињем да се до момента венчања код матичара моја бивша супруга није крстила, а на моје касније предлоге да се венчамо у цркви она је то прихватала и није се томе, бар на речима, противила. Не могу да кажем да је била верујућа, дозвољавала је да нешто постоји, да управља нашим животима, а на моју жељу и спорадичне покушаје да јој укажем на Божје присуство није прихватала такав приступ и могао би рећи да се таквом размишљању и противила. У браку нисмо имали деце, јер сам ја користио презерватив и до зачећа није дошло. Након отприлике 6-7 месеци брачног живота уследио је развод брака у суду. Након тога ја сам 2005. године закључио брак са другом женом која је била верујућа, била је старија од мене 6 година, виђали смо се спорадично у једном манастиру и игуман тог манастира је исповедао и мене и њу. Уочио сам још давно пре брака, виђајући је у том манастиру да ми њено понашање делује чудно и одбацивао сам сваку помисао да би се венчао са њом. Међутим, у једном разговору са тим игуманом, он ми предложи да покушам да се боље упознам са њом, да би видео да ли ће ми одговарати. Ја сам, имајући поштовање и поверење у њега покушао да се са њом боље упознам и након кратког времена, ја сам, на моју несрећу, прихватио да се венчам са њом, о томе сам обавестио игумана и он је обавио венчање. Али авај, показало се веома брзо да ми уопште нисмо једно за друго. Она је гневљива, ја сам по природи тих, миран, не указујем на неке ствари које ме сметају кад је томе време, носим у себи многе ствари, ретко се коме поверавам, ја сам трпео такав живот у браку, а онда се десило то да је та моја друга супруга зачела и ја се порадовао да ће се родити дете. Заиста је по природи била врло гневљива па она и то њено чудно понашање у току целог нашег брака. На њено инсистирање ја сам неке моје грехе исповедио у присуству игумана и њеном, јер је игуман рекао да ми брачни другови не смемо имати тајни једно пред другим. Да ствар буде горе, после отприлике око два месеца њене трудноће утврдило се да дете није оживело у утроби, а моја жена је, у таквој ситуацији, почела да ме условљава, говорећи да она не жели да поред мене психички оболи, почела је да ми даје неке рокове до којих ће све то трпети, а онда се десило и то да је велики део моје исповести којој је и лично била присутна пред игуманом почела објављивати и пред њеним родитељима, братом и братаницом, али и пред мојим родитељима, што је довело до њиховох згражања. Разумем сада да је то урадила намерно и смишљено само да би нашла неко оправдање због којег не може самном даље да живи. И поред присуствовања Светим Литургијама у том манастиру и поред слушање живе речи игумана у трпезарији приликом послужења, сматрам да није примењивала оно што је видела и чула. Сада сам схватио да она веру Православну схвата само ограничено, до извесне мере. Није била расположена кад би ја читао Свето Писмо и Охридски Пролог. Имам утицај као да се бојала да више закорачи у веру и да јој то буде на првом месту. Често ми је приговарала да она није монахиња и да не жели таквим начином живота да живи у кући. Но, да се вратим на наставак ове тужне приче. Наиме, што се тиче њене трудноће, лекар гинеколог који је пратио њену трудноћу утврдио је да дете није оживело, те је уследио подбачај. На моје питање који је узрок томе, рекао је да постоји више од могућих 50 узрока који су довели до тога. Она је узрок за подбачаја нашла у мени, чак ми је једном приликом рекла да не зна, уколико се дете и роди какво ће бити, алудирајући при том да ја нисам нормалан. И сам игуман неколико пута у нашем заједничком разговору са њим, кад је било проблема, говорио јој је да мора да се стрпи, да издржи, храбрио је њу и тешио, али шта вреди сад на крају кад није слушала његов савет. Да ствар буде гора, кад је почео Васкршњи пост, те када смо сазнали да је у благословеном стању, игуман јој је дозволио да може користити млеко и млечне прерађевине од соје, није је у потпуности разрешио у време тог поста, а она је, сама и на своју руку, у договору са лекарком која је лечила њену мајку, одлучила да и ово прекрши, самоиницијативно је почела да једе мрсну храну, правдајући то чињеницом да она не може својим постом да угрози тек зачето дете иако је врло добро знала да не сме ништа предузимати на своју руку. А онда после развода толико ме оцрнила у месту у којем живим, да ја сада једноствано осећам велики стид пред комшијама и људима из тог места. Бог сам зна шта је све испричала својим познаницима и родбини и за каквог човека ме сада сматрају. Имам осећај да су јој поверовали све што је о мени рекла и то је врло узнемиравајуће. Ја сам исто тако свестан својих великих недостатака и слабости, ја то не поричем и не бежим од тога, игуман то врло добро зна, али да сам могао одлучивати ја, ми би и сада остали у браку и ја би трпео то све ради благослова Божјег и ради спасења наших душа. Добро ми је једном приликом у једном другом Манастиру речено: „ти си мушко и буди мушко“. Авај, то сада тек схватам али ми је сада касно. Желео би искрено да заснујем брачну заједницу, желим да се жртвујем за другога, да другом послужим јер ме ово радује и причињава задовољство. Како да упознам праву особу за брак, која жели да пре свега у браку слузи Господу, да рађа децу, да се спасавамо вером али и делима. Дајте ми савет, молим вас. Нека вас Бог богато благослови и ваше породице са вама. Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Покушај да се ослониш на своју интуицију, а не на туђе сугестије и мишљења, па била она игуманска, свештеничка или владичанска. У том смислу, покушај да нађеш некога ко тебе воли, а не само да ти волиш њу. Има толико црквених скупова и омладинских екскурзија по манастирима, дружења и т.д. иди тамо где иду млади који су побожни и наħиħеш некога сигурно. Погледај и одговоре на: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=1&qa=860
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=3&qa=529
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=5&qa=314
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=7&qa=348
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *