NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Večni život, ako dete nije kršteno

Večni život, ako dete nije kršteno

Pitanje:
Moja rodjena sestra je iznenada izgubila 17-šnjeg sina, utopiso se i do danas njegovo telo nije pronadjeno. Zet je pravoslavne vere po rodjenju, sestra se krstila u pravoslavnoj crkvi pre stupanja u brak i venčala se takodje u crkvi.Za velike praznike i povremeno nedeljom su odlazili u crkvu da pale sveće i pomole se.Ali nestalo dete nisu krstili? ! Žive u velikom gradu i uvek je bilo da će ga krstiti, ali… Kako da im pomognem da oproste sebi taj propust jer brinu da li će dete naći svoj mir i večni život ako nije kršteno! Da li će to divni dete naći svoj mir i mesto kod Boga iako nije bilo kršteno? Kako da nadju utehu i snagu u svemu ovome? Oni odlaze u crkvu na večernje službe, mole se, pale sveću…Želim da im uz Vašu pomoć, pomognem i da im dam snage i volje da idu dalje.Molim za savet. Hvala.
Sanja J Gračan


Odgovor:
Draga sestro, Svetu tajnu krštenja ustanovio je Gospod Isus Hristos, rekavši svojim učenicima: «Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha» (Matej 28, 19) . Hristos je dao i lični primer, kada je otišao na Jordan da ga Jovan krsti. Konačno, Hristos je rekao: «Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božje» (Jovan 3, 5) . Reč krstiti znači: očistiti, umiti, pogruziti u vodu staru grešnu prirodu, a izići iz vode obnovljen. U Tajni krštenja čovek se čisti i izbavlja od grehova i od odgovornosti za greh, postaje novi i preporođeni čovek. Da bi primili ovu Svetu tajnu, treba imati veru i pokajati se za svoje grehe, odreći se Satane i svih dela njegovih i zaželeti jedinstvo sa Hristom. Od momenta krštenja čovek dobija Anđela čuvara i postaje vojnik Hristov. «Ko poveruje i krsti se biće spasen, a ko ne veruje biće osuđen» – govori Gospod. Tajna krštenja vrši se samo jednom, ona se kao duhovno rođenje ne ponavlja. «Jedan je Gospod, jedna vera, jedno krštenje», veli Sv. apostol Pavle (EF. 4, 5) . Tako se kaže i u Simvolu vere: Ispovedam JEDNO krštenja za oproštaj grehova. Vera u Gospoda Isusa Hrista ostaje nepotpuna, ako ona ne vodi do tog krštenja «vodom i Duhom» a za «oproštaj grehova». Krštenje je neophodno za sve ljude, od samog početka njegovog života, zbog čega se ono u Pravoslavnoj crkvi vrši još u dečjem uzrastu, neposredno posle rođenja. Gospod Isus Hristos je govorio: «Pustite decu i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko» (Matej 19, 14) . Tako su i postupali Sveti apostoli, pripuštajući decu Svetom krštenju. Odlaganje krštenja za kasnije, iz bilo kojih razloga, neopravdano je. Neko mesecima čeka na kuma, neki se pravdaju zauzetošću na poslu, treći čekaju neku pogodnu priliku za slavlje, pa da u istom trošku krste i dete. Danas se pojavio jedan vrlo loš običaj: čeka se prvi rođendan deteta, pa onda uz slavljenje rođendana, da se obavi i krštenje. Roditelji se time prema najdražem biću najnemarnije odnose. Kako bi izgledalo, kad bi bolesno dete držali u kući i čekali neku pogodnu ili slučajnu priliku da ga odnesu lekaru, ne misleći da bi ta prilika mogla doći isuviše kasno. I to je jedan od razloga što i danas imamo dosta veliki broj odraslih nekrštenih Srba. Neki, neodgovorni roditelji postali su svesni greške odlaganja krštenja tek pri detinjoj iznenadnoj, tragičnoj smrti. Čudno je da su roditelji venčani u crkvi, da je majka primila krštenje neposredno pre venčanja, znači, bili su svesni da je za uspešan brak neophodan Božji blagoslov, a kad je njihova ljubav u braku krunisana i zdravim porodom, onda je njihova vera zatajila. Nisu postupili prema najdražem biću kao i prema sebi, lišili su ga Božjeg blagoslova, kroz Svetu tajnu krštenja. Moram postaviti još jedno pitanje: Da li je sin znao da nije kršten? Nije on nastradao u drugoj ili trećoj godini života, kada dete i ne shvata šta je to krštenje. Ali sa sedamnaest godina, zar nikada nije pitao roditelje o krštenju, zar nikada u njihovu kuću nije dolazio sveštenik, povodom Krsne slave ili osvećenja stana? Zar se nikad nije poveo u kući razgovor o tome da sin nije kršten? Ali, sada je i kasno za ispitivanje razloga zbog kojih su roditelji držali nekrštenog sina gotovo do punoletstva. Možda su mislili da se sam odluči, kada napuni 18 godina? Nažalost, do punoletstva nije stigao. I kad (ako) bude telo pronađeno, biće sahranjeno bez prisustva sveštenika, bez opela, jer se opelo vrši samo nad krštenom osobom. Za njega se ne mogu vršiti ni parastosi i pomeni. Ne može se njegovo ime pominjati na proskomidiji. Svakako, roditelji se mogu moliti za njega i kod kuće i u crkvi, mogu za pokoj njegove duše paliti sveće, mogu njegovo ime upisati u porodičnu čitulju i sveštenik će, pri opštem pomenu na groblju, pročitati i njegovo ime i zaželeti, prilikom prelivanja groba vinom, i njemu večan pomen. Mogu (i treba) roditelji, u njegovo ime da čine razna dobra dela (pomaganje siročadi, bolesnih, hendikepirani; davati priloge Crkvi ili nekim dobrotvornim organizacijama. Sve će to pomagati duši njegovoj. Bog je ljubav i ne želi niko od ljudi da propadne, naprotiv, želi da se svi spasu i zadobiju život večni. Unesrećeni mladić nije kriv što na vreme nije kršten, nije kriv ni za roditeljski propust, pa čak ni za svoj propust, kad je možda postao svestan da nije kršten. U kući sigurno nije praktikovana vera, nije se porodica nikad zajedno molila Bogu, nije slavljena Krsna slava, nisu zajedno odlazili u crkvu, pogotovo ne na Sveto pričešće. Da su bar jednom pošli zajedno na Svetu liturgiju i pričešće, shvatili bi da sin ne može primiti Sveto pričešće pre krštenja. Život tog mladića prekraćen je u cvetu mladosti, dok je njegova duša bila još čista, neiskvarena raspusnim životom i ona će naći svoje mesto prema životu koji je na zemlji provela. Gospod će toj duši suditi kao onima koji nisu imali priliku da upoznaju Jevanđelje, Blagu vest i da po toj Blagoj vesti žive, kao što piše Sveti apostol Pavle: „Jer kad neznabošci nemajući zakona čine od prirode što je po zakonu, oni nemajući zakon sami su sebi zakon“ (Rimljanima 2, 14) . Ti, draga sestro, kao tetka unesrećenog mladića, treba da tešiš ožalošćene roditelje, da im govoriš o prevelikoj ljubavi Božjoj, koja prevazilazi sve naše propuste i grehe i da će Bog, iz ljubavi, pogledati i na njihovog sina, koga oni doživotno moraju imati u svojim molitvama, u svojoj roditeljskoj ljubavi. Bog će ceniti ljubav roditelja, koja se manifestuje u njihovim molitvama. I kad pale voštanicu za njegovu dušu, oni se najpre prekrste, zatim poljube sveću, prenoseći preko nje ljubav svome sinu, pa je tek onda pale i stavljaju na čirak. Da Gospod Bog upokoji dušu nastradalog mladića, da roditeljima podari čvrstu veru u milost Božiju i utehu, ali i opomenu, da prema drugoj svojoj deci ne budu nemarni, kao prema ovom sinu. o. Dušan

4 komentar(a)

  1. dali moze da se udje u crkvu ako nisi krsten ja imam 15 godina i verujem u boga i idem neki put u crkvu

  2. Gospodine duhovni učitelju, jel mogu od Vas da dobijem odgovor kako gledate na Jevreje kao religioznu naciju? Da li je istina da je jevrejski narod Božiji prvenac? Da li je tačno da je Isus Hristos jevrejski živi Bog? Da li je tačno da brojanica dolazi iz paganstva? Koliko je biblija verodostojna? U bibliji piše da će se Bog preko „Obraćenja Izraela“ umešati u tok ljudske istorije? Da li je tačno da ljudi ne moraju da idu u crkvu ako su i bez odlaska u crkvu moralni (ne piju, ne puše, ne kockaju se, ne kurvaju se, čuvaju svoje mentalno i duhovno zdravlje) ? Da li je tačno da je smrt poistovećena sa snom, tj. da čovek spava kad umre i da će da vaskrsne svako umrlo biće tek kada Hristos bude drugi put došao sa slavom da sudi živima i mrtvima? U bibliji u otkrivenju piše da će trubiti trube kada Isus bude došao? Da li će biti i onih 7 zala? Da li je tačno da je Izraelska religija napribližnija Bogu jer oni slave biblijske praѕnike a biblija je Božija reč? Ja ne vidim logičnost da duša negde ide kad čovek umre, duša bez tela ne može da funcioniše kao čovek. Čovek je duša živa sastavljena od tela i duha životnog. Molim Vas, ovo su ključna pitanja ako hoćete da se ozbiljno bavimo teologijom? Unapred zahvalan!

    • Marko Živić
      Brate u Hristu ja sam mirjanin i najgrešniji čovek ne vezano za to daću ti 2 odgovora.Pravoslavna vera je jedinita,istinita i spasonosna,obaveza Hrišćanina je da ide u Crkvu nedeljom,za praznike,… da se ispoveda,pričešćuje – kome Crkva nije mati tome BOG nije otac.

  3. imam bebu 7meseci ima neki strah u sebi palace bas se necega plasi nismo ga krstili jos mislili so kad napuni godinu. dali bi mogao da ga odnesem u neki manastir da probamo da to resimo. posto smo okolina beograda mogao bi manastir rakovica gde je sahranjen patrijah pavle. HVALA UNAPRED

Ostavite odgovor na MIRKO Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *