ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ – РАЗГОВОР СА ПУСТИЊАКОМ О ТАЈНИ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ

ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ
Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве
 

 
УВОД
 
На следећим страницама приказаћу разговор који сам водио са светим старцем на Светој Гори. Нисам имао намеру да га забележим. Међутим, једног дана, док сам се припремао да проучавам једно од дела светог Максима Исповедника, чуо сам унутарњи глас који ме је подстицао да запишем беседу коју сам водио са мудрим атонским монахом. Послушао сам тај глас који, морам признати, раније нисам чуо. Започео сам са писањем прихватајући мисли које су навирале у мој ум. Из тих разлога оно што на овим страницама следи представља плод од свега неколико сати рада, због чега се, такође, извињавам читаоцима.
Па ипак, желео бих да претходно изнесем неколико напомена. Прво: Књигу не треба да схватимо као причу или приповест, већ као Богом послато учење мудром светогорцу, будући да је он био богоносац “по благодати”. Читаоцу предлажемо да током читања застаје умно се прибирајући и, више и пре тога, да се моли. Може бити да ће расправу морати да ишчитава у више наврата.
Друго: Овај спис треба да читамо поштујући намеру због које је сачињен, наиме, сврху оделотворења. Ваља да одмах одлучимо да закорачимо у “божански примрак” Исусове молитве, што се показује као усход на Синајску и Таворску гору. Ту ћемо сусрести Бога. Према увиду Павла Евдокимова: “Призивање имена Исусовог праћено је Његовим непосредним јављањем, будући да име представља облик Његовог присуства”. Ова мисао сагласна је речима Господа: Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима (Мат.18,20), као и апостолским речима: Зато вам дајем на знање да… нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (l.Kop.12,3). Када се неко моли “Исусовом молитвом” Дух Свети низлази попут облака на Таворску гору.
Треће: Читалац не би требало да покушава да сазна ко је старац са којим сам беседио. Наиме, може да се деси да он у томе не успе, као и да донесе погрешне закључке. То није намера светог старца.
Четврто: Могуће је да се изненадите мноштвом навода из светих отаца. Мора се, међутим, нагласити да међу светогорцима, “који себе непрестано савладавају” живи и дејствује Дух Свети који је живео и дејствовао кроз свете оце. Другим речима, они баштине дух отаца наше Цркве, што им омогућује да поимају њихово учење без напора и посебног труда.
Поред тога, морам истаћи да је мудри боговидећи пустињак много пута током расправе отварао извесне књиге (светог Григорија Паламу, светог Симеона Новог Богослова, Добротољубље итд.) које су се налазиле у његовој близини, па је на тај начин могао да из њих чита тумачећи многе одељке.
Моја горућа жеља јесте да помогнем извесном броју људи да опитују Исусову молитву која је многе учинила светим, при томе се надајући да ће и њих, такође, да учини светима.
Осећам се дужним да своје мисли уперим оним херојским и поштованим људима, “опонашатељима божанске љубави”, који бораве на Атосу: онима који су напустили свет како би живели стварни свет – не обесвећени свет, већ преображени свет, онима који живе Богу. Они су савремени сведоци Христа “заиста одвојени од овог света и који себе сматрају, што се света тиче, мртвим”. Ови свети људи су ме много пута подржали и помогли, хранећи ме сопственим хлебом, а ја, сиромашак, много им дугујем. Али, да нисам узео и ово мало хране, засигурно бих умро! Ја сам гладан, а опет живим, премда кроз њихову благодат, благослове и љубав.
Реченице које следе посвећене су оним оцима који су на Светој Гори спознали рај. Оне су знак захвалности за њихову преизобилну љубав. “Уздарје њиховој љубави”. Њима који здушно љубе троструко сиромаштво: материјално (немаштина), духовно (смиреност и послушност), и оно телесно (девственост) оцима који су истински прошли кроз сва блаженства Господња. Јер, “постајући сиромашни духом они су се обогатили, а бивајући скрушени наследили су земљу скрушених. Они су жеђали за праведношћу и оправдали су се, били су милостиви и задобили су милост, постали су чисти срцем и угледали су Бога у сили, начинили су се миротворцима и удостојили усиновљења Богу”.
O, свети оци, преподобни монаси, пустињаци, ми грешници “блажимо вас: младе и старе, синове и очеве, непросвећене и светитеље” (свети Никодим Светогорац).
 
Архимандрит Јеротеј Влахос