NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » VEČE U PUSTINJI SVETE GORE – RAZGOVOR SA PUSTINJAKOM O TAJNI ISUSOVE MOLITVE

VEČE U PUSTINJI SVETE GORE – RAZGOVOR SA PUSTINJAKOM O TAJNI ISUSOVE MOLITVE

 

VEČE U PUSTINJI SVETE GORE
Razgovor sa pustinjakom o tajni Isusove molitve

 

 
UVOD
 
Na sledećim stranicama prikazaću razgovor koji sam vodio sa svetim starcem na Svetoj Gori. Nisam imao nameru da ga zabeležim. Međutim, jednog dana, dok sam se pripremao da proučavam jedno od dela svetog Maksima Ispovednika, čuo sam unutarnji glas koji me je podsticao da zapišem besedu koju sam vodio sa mudrim atonskim monahom. Poslušao sam taj glas koji, moram priznati, ranije nisam čuo. Započeo sam sa pisanjem prihvatajući misli koje su navirale u moj um. Iz tih razloga ono što na ovim stranicama sledi predstavlja plod od svega nekoliko sati rada, zbog čega se, takođe, izvinjavam čitaocima.
Pa ipak, želeo bih da prethodno iznesem nekoliko napomena. Prvo: Knjigu ne treba da shvatimo kao priču ili pripovest, već kao Bogom poslato učenje mudrom svetogorcu, budući da je on bio bogonosac „po blagodati“. Čitaocu predlažemo da tokom čitanja zastaje umno se pribirajući i, više i pre toga, da se moli. Može biti da će raspravu morati da iščitava u više navrata.
Drugo: Ovaj spis treba da čitamo poštujući nameru zbog koje je sačinjen, naime, svrhu odelotvorenja. Valja da odmah odlučimo da zakoračimo u „božanski primrak“ Isusove molitve, što se pokazuje kao ushod na Sinajsku i Tavorsku goru. Tu ćemo susresti Boga. Prema uvidu Pavla Evdokimova: „Prizivanje imena Isusovog praćeno je Njegovim neposrednim javljanjem, budući da ime predstavlja oblik Njegovog prisustva“. Ova misao saglasna je rečima Gospoda: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja među njima (Mat.18,20), kao i apostolskim rečima: Zato vam dajem na znanje da… niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (l.Kop.12,3). Kada se neko moli „Isusovom molitvom“ Duh Sveti nizlazi poput oblaka na Tavorsku goru.
Treće: Čitalac ne bi trebalo da pokušava da sazna ko je starac sa kojim sam besedio. Naime, može da se desi da on u tome ne uspe, kao i da donese pogrešne zaključke. To nije namera svetog starca.
Četvrto: Moguće je da se iznenadite mnoštvom navoda iz svetih otaca. Mora se, međutim, naglasiti da među svetogorcima, „koji sebe neprestano savladavaju“ živi i dejstvuje Duh Sveti koji je živeo i dejstvovao kroz svete oce. Drugim rečima, oni baštine duh otaca naše Crkve, što im omogućuje da poimaju njihovo učenje bez napora i posebnog truda.
Pored toga, moram istaći da je mudri bogovideći pustinjak mnogo puta tokom rasprave otvarao izvesne knjige (svetog Grigorija Palamu, svetog Simeona Novog Bogoslova, Dobrotoljublje itd.) koje su se nalazile u njegovoj blizini, pa je na taj način mogao da iz njih čita tumačeći mnoge odeljke.
Moja goruća želja jeste da pomognem izvesnom broju ljudi da opituju Isusovu molitvu koja je mnoge učinila svetim, pri tome se nadajući da će i njih, takođe, da učini svetima.
Osećam se dužnim da svoje misli uperim onim herojskim i poštovanim ljudima, „oponašateljima božanske ljubavi“, koji borave na Atosu: onima koji su napustili svet kako bi živeli stvarni svet – ne obesvećeni svet, već preobraženi svet, onima koji žive Bogu. Oni su savremeni svedoci Hrista „zaista odvojeni od ovog sveta i koji sebe smatraju, što se sveta tiče, mrtvim“. Ovi sveti ljudi su me mnogo puta podržali i pomogli, hraneći me sopstvenim hlebom, a ja, siromašak, mnogo im dugujem. Ali, da nisam uzeo i ovo malo hrane, zasigurno bih umro! Ja sam gladan, a opet živim, premda kroz njihovu blagodat, blagoslove i ljubav.
Rečenice koje slede posvećene su onim ocima koji su na Svetoj Gori spoznali raj. One su znak zahvalnosti za njihovu preizobilnu ljubav. „Uzdarje njihovoj ljubavi“. Njima koji zdušno ljube trostruko siromaštvo: materijalno (nemaština), duhovno (smirenost i poslušnost), i ono telesno (devstvenost) ocima koji su istinski prošli kroz sva blaženstva Gospodnja. Jer, „postajući siromašni duhom oni su se obogatili, a bivajući skrušeni nasledili su zemlju skrušenih. Oni su žeđali za pravednošću i opravdali su se, bili su milostivi i zadobili su milost, postali su čisti srcem i ugledali su Boga u sili, načinili su se mirotvorcima i udostojili usinovljenja Bogu“.
O, sveti oci, prepodobni monasi, pustinjaci, mi grešnici „blažimo vas: mlade i stare, sinove i očeve, neprosvećene i svetitelje“ (sveti Nikodim Svetogorac).
 
Arhimandrit Jerotej Vlahos

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *