ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ – РАЗГОВОР СА ПУСТИЊАКОМ О ТАЈНИ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ

 

ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ
Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве

 

 
ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ
 
Осећам посебну радост и благослов Божији што је моја књига „Ноћ у пустињи Свете Горе“ преведена на српски језик и што ће је читати једноверни српски народ. Постоји више разлога за ту радост.
Најпре, као православни, имамо заједничку веру, заједничко богослужење, припадамо истој Цркви, удови смо Васкрслог Тела Христовог. Додуше, не веже нас заједничка идеологија, али нам се зато живот напаја и обликује апокалиптичком речју.
Посебно у овом периоду ми осећамо посебну љубав према православном мученичком српском народу, будући да пати и трпи само због тога што истрајава у православном предању.
Осим тога, познато је да постоји тесна веза између Свете Горе и Србије, како у стара времена, тако и у новија. Светогорски монах, свети Сава поставио је „темеље црквеног и монашког устројства у Србији“. Готово сви архиепископи прошли су кроз манастир Хиландар. Исихастички живот православног предања, какав се негује на Светој Гори, прешао је у целокупан српски народ. То показује истрајавање у предању и останак у православној вери.
Лично чувам најлепше утиске које сам као студент пре тридесет година стекао приликом посете Свете Горе и када сам неколико дана провео у манастиру Хиландару. Тада сам доживео гостољубље и исихастички живот отаца. Због тога на ово издање, које предузима манастир Хиландар, гледам као на посебан благослов. Ову књигу приносим као уздарје за љубав отаца и као принос њиховом народу.
Надам се да ће читалац ове књиге осетити оно што је осетио и њен писац када се од Бога удостојио да чује мистички зов Свете Горе који се образује у делу молитве и у живом призивању имена Христовог.
Заиста, име Христово је најјаче оружје које побеђује сваког противника, и саму државу и власт ђавољу. Апостол Павле исповеда да је Бог Отац Сину даровао Име које је изнад сваког имена, да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом (Фил.2,910). Са помињањем имена Христовог у молитви разумевамо реч јеванђелисте Јована: јер је већи Онај који је у вама, неголи који је у свету (1.Јн.4,4).
Смирено иштем благослове и молитве мученичког православног српског народа са најтоплијом молитвом да Бог мира брзо сатре сатану под ноге његове (уп.Рим.16,20).
 
На Лазареву суботу
Архимандрит Јеротеј Влахос
1995. године

3 коментар(а)

  1. br Danijel Čović

    Poštovanje! Božji Vam blagoslov želim.
    Imam jedan upit i istovremeno molbu za Vas. Ja sam katolički monah pustinjak živim na Velebitu u jedinoj pustinjskoj nastambi u Hrvatskoj i veoma mi se dopada knjiga koja stoji na Vašoj stranici „VEČE U PUSTINJI SVETE GORE – RAZGOVOR SA PUSTINJAKOM O TAJNI ISUSOVE MOLITVE“ pa me zanima dali imam pravo skinuti je sebi i isprintati za čitanje, ne za umnožavanje već za vlastitu korist?ž
    Hvala Vam na odgovoru!

  2. Da li je dozvoljeno zamisljati Ikone ili plamen svece u toku Isusove molitve, ili takve misli nisu dopustive.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *