NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » VEČE U PUSTINJI SVETE GORE – RAZGOVOR SA PUSTINJAKOM O TAJNI ISUSOVE MOLITVE

VEČE U PUSTINJI SVETE GORE – RAZGOVOR SA PUSTINJAKOM O TAJNI ISUSOVE MOLITVE

 

VEČE U PUSTINJI SVETE GORE
Razgovor sa pustinjakom o tajni Isusove molitve

 

 
JEDNA REČ O BIBLIOTECI „HILANDARSKI PUTOKAZI“
 
Kao mesto u kome se blagosilja i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno i proslavljeno Njime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do današnjih vremena, bio svetilnik svome narodu i to ne samo životom svojih monaha, nego i pisanom i prevođenom rečju jevanđeljske blagovesti i poruke, ohrabrujuće i podstičuće lektire, kadre da udahne preobražavajući i preporodni duh pokajanja. Da je prevodilačka delatnost bila od posebnog značaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam sveti Sava sopstvenim radom na prevođenju vizantijskih kanona, na čemu je kasnije utemeljena i naša Crkva i naša srednjevekovna Država. Tom utemeljivačkom početku sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootačke književnosti, znani i bezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inače veoma teško prevodivog svetog Dionisija Areopagita.
Budući pustinjski univerzitet koji je rađao plodove svetiteljstva a ne predstavnike čovekougodničke mudrosti, Hilandar nastavlja svoju vekovnu tradiciju u vremenu bremenitom udaljenošću od Boga, ali i zrelom za povratak na bistre izvore jedinoosmišljavajućeg života po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i čovekoljubivom lepotom predivnog Hrista Bogočoveka. Namera, dakle, ove naše edicije je (kao i kod naših prethodnika i bogoljubivih otaca) da, pružajući čitaocu reči večnog života iz usta svetitelja i ugodnika Božijih, te bogoslova i drugih poslenika duhovne njive, omogućimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoljublja i danas donose, da se izgrađuje istinski i bogoliki čovek, onakav kakvim ga Bog želi i kakvome se ljudi raduju. Takvi ljudi su za čovečanstvo nasušna po treba jer su so zemlji i njima se ona opire truležnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti u zemaljskost ovoga sveta.
Smatrajući da je Hilandar sama zenica oka srpskog pravoslavlja i da je duhovno srce izvan tela svoga naroda, mi smo se osetili obavezni da oko manastnra okupimo i druge pregaoce reči (uviđajući da naše skromne snage ne dostižu da odgovore na veliku duhovnu glad našeg nametnutim bezbožjem izmučenog naroda), Hilandarce van Hilandara, kako bismo stupili na zajedničko crkveno delo širenja Slova Božijeg i prenošenja mirotvornog duha hrišćanstva iz pera pravoslavnih teologa, duhovnika, umetnika, putopisaca, čime smo hteli da, kao putokazima na raspućima, ukazujemo na vekovima i krvlju svedoka Hristovih proverenu stazu spasenja koja vodi u Carstvo večne slave Božije. U nadi na pomoć Božiju i zastupništvo Presvete Bogorodice, Svetogorske i Hilandarske Igumanije, očekujemo da će se ovaj naš krug znakopolagača spasonosnih putokaza u našem bespućem napaćenom vremenu, proširiti na slavu Božiju i na Bogom i nama željeno spasenje srpskog, po zaveštanju i zavetu, Hristonosnog naroda.
Svetozarni put lične svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj starosti bio dovoljno mlad da u sebi porodi želju za jevanđeljskim savršenstvom) i rodoljubiva usmerenost svetitelja Save (koji je u plamenu bogočežnje i omiljenu pustinju bio spreman da žrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoljubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuće i potpora. Njihove molitve neka i nas ukrepe na ovom „delu ljubavi“, a čitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snažni osećaj iskonske svežine sveoživljavajućeg Duha Božijeg, kojim su oni tako bogato bili nadahnuti.
 
Iguman manastira Hilandara
arhimandrit Mojsije

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *