НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ – РАЗГОВОР СА ПУСТИЊАКОМ О ТАЈНИ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ

ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ – РАЗГОВОР СА ПУСТИЊАКОМ О ТАЈНИ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ

 

ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ
Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве

 

 
ЈЕДНА РЕЧ О БИБЛИОТЕЦИ „ХИЛАНДАРСКИ ПУТОКАЗИ“
 
Као место у коме се благосиља и слави Господ и које је и само благословено и прослављено Њиме, Хиландар је вековима, од свога постанка до данашњих времена, био светилник своме народу и то не само животом својих монаха, него и писаном и превођеном речју јеванђељске благовести и поруке, охрабрујуће и подстичуће лектире, кадре да удахне преображавајући и препородни дух покајања. Да је преводилачка делатност била од посебног значаја у манастиру Хиландару, уверава нас и сам свети Сава сопственим радом на превођењу византијских канона, на чему је касније утемељена и наша Црква и наша средњевековна Држава. Том утемељивачком почетку следили су затим многи хиландарски преводиоци светоотачке књижевности, знани и безимени, од којих је најпознатији старац Исаија са својим преводом иначе веома тешко преводивог светог Дионисија Ареопагита.
Будући пустињски универзитет који је рађао плодове светитељства а не представнике човекоугодничке мудрости, Хиландар наставља своју вековну традицију у времену бременитом удаљеношћу од Бога, али и зрелом за повратак на бистре изворе јединоосмишљавајућег живота по Богу, заснованог на вери у васкрслог и човекољубивом лепотом предивног Христа Богочовека. Намера, дакле, ове наше едиције је (као и код наших претходника и богољубивих отаца) да, пружајући читаоцу речи вечног живота из уста светитеља и угодника Божијих, те богослова и других посленика духовне њиве, омогућимо да се плодови духовне зрелости и врлинољубља и данас доносе, да се изграђује истински и боголики човек, онакав каквим га Бог жели и каквоме се људи радују. Такви људи су за човечанство насушна по треба јер су со земљи и њима се она опире трулежности и погубности богозаборава и утонулости у земаљскост овога света.
Сматрајући да је Хиландар сама зеница ока српског православља и да је духовно срце изван тела свога народа, ми смо се осетили обавезни да око манастнра окупимо и друге прегаоце речи (увиђајући да наше скромне снаге не достижу да одговоре на велику духовну глад нашег наметнутим безбожјем измученог народа), Хиландарце ван Хиландара, како бисмо ступили на заједничко црквено дело ширења Слова Божијег и преношења миротворног духа хришћанства из пера православних теолога, духовника, уметника, путописаца, чиме смо хтели да, као путоказима на распућима, указујемо на вековима и крвљу сведока Христових проверену стазу спасења која води у Царство вечне славе Божије. У нади на помоћ Божију и заступништво Пресвете Богородице, Светогорске и Хиландарске Игуманије, очекујемо да ће се овај наш круг знакополагача спасоносних путоказа у нашем беспућем напаћеном времену, проширити на славу Божију и на Богом и нама жељено спасење српског, по завештању и завету, Христоносног народа.
Светозарни пут личне светости преподобног Симеона старца (који је у дубокој старости био довољно млад да у себи породи жељу за јеванђељским савршенством) и родољубива усмереност светитеља Саве (који је у пламену богочежње и омиљену пустињу био спреман да жртвује да би у роду своме породио христољубивост) и нама су, дакле, били поука, надахнуће и потпора. Њихове молитве нека и нас укрепе на овом „делу љубави“, а читаоцу нека дају радост духовног препорода и снажни осећај исконске свежине свеоживљавајућег Духа Божијег, којим су они тако богато били надахнути.
 
Игуман манастира Хиландара
архимандрит Мојсије

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *