Vaspitanje deteta

Pitanje:
Pomaže Bog. Imam trogodišnjeg sina i potpuno sam zbunjena kako da ga vaspitam. Već sada mi mnogo češće kontrira nego što hoće da me posluša. Sve mi se čini da je to vidio od svog ujaka koji mi takođe stalno kontrira i koji živi u kući sa nama. Moj sinčić što god kažem, iako to jeste tako, iako on o tome ništa ne zna kaže meni: „Nije tako.“ Ako mu dam nešto da pojede ili popije, naročito sirup za kašalj ili čaj on neće, nemogu ga natjerati. Ne pomažu ni obećanja, ni molbe, ni odlučnost. Nekad pomaže da ga uplašim tako što mu kažem da će doći bakterije. Gledao je neke reklame sa animiranim bakterijama, ružne su mu i boji ih se. Ako mu je hladno neće da se obuče. Ako mu je vruće neće da se raskomoti. Pustim ja njemu i na volju. Nemojte misliti da ga stalno tjeram da radi po mome, ali kad vidim da nešto nije uredu, i pored njegove dobre inteligencije za njegov uzrast, neće ni da čuje šta mu pokušavam objasniti na način koji pretpostavljam da razumje za njegovo dobro. Naucila sam ga molitvu Oče nas. Pokušavala sam mu čitati Sveto Pismo, a on sluša neko vrijeme i ponovi nešto od toga, vidim da pamti, ali mi ga onda otme iz ruku i pravi se da on čita bolje od mene. Tako uvjek hoće da je pametniji. Sve što radim otima mi. „On će to bolje“. Sve što kažem on tvrdi suprotno. Što mu dajem za njegovo dobro on odbija. Ne razumjem. Da bar mogu da shvatim gdje griješim ispravila bih to. Hvala Bogu on je zdravo dijete, samo malo osjetljiv na prehlade, inteligentan je i Bog ga je pored svega nadario i živahnošću i ljepotom. Interesuje ga i naša pravoslavna vjera. Sam traži da ljubi ikone, da kadimo kuću, palimo svijeću i kandilo i igra se kao da je on sveštenik. Rijetko imam priliku da ga odvedem u crkvu jer ima puno da se ide pjeske, ali odemo nekad. Pričestio se normalno, uzeo naforu, poljubio krst. Milina jedna. Ali kad treba mene slušati skoro sve je kontra. Rijetko kad hoće da me sluša. Ne znam koliko je dovoljno ovo što sam napisala da mi odgovorite, ali bih vas zamolila za savjet kako da se postavim prema tako malom djetetu da bude poslušno. Moj suprug puno radi i rijetko je sa djetetom u kući, ali on psuje i puši, a dijete ga sve oponša. Gledam neke majke sa četiri i osam razreda osnovne skole imaju poslušnu djecu. Neće ni koraka da naprave ako roditelji ne odobre. Ja sam na postdiplomskim studijama, namjeravam magistrirati ekonomiju, ali izgleda da nisam naučila život. Dok se nisam udala išla sam svake nedelje u crkvu i molila sa čitajući molitve iz molitvenika redovno svako jutro i svako veče. Sada rijetko odem u crkvu. Molim se u sebi ponavljajuci Isusovu molitvu i Oče naš, postila sam cijeli uskršnji post i pričestila sam se. Ali meni pamet, pored svih molitava i svih knjiga i Svetog pisma od kojeg sam pročitala većinu, čini mi se u glavu ne dolazi. Imam osjećaj da su svi baš svi ljudi pametniji od mene osim mog brata i finasijskog direktora na poslu. Jedino njih dvojicu nešto ne smatram pametnima. Moj brat malo jeste čudan, zatvoren i pun nekih kočnica i sav u nekom grču, ali možda ga i ponižavam. A finansijkog direktora vidim kao manipulatora ljudima, čovjeka koji brzo i lako slaže, koji je krao moje strucne radove a mene pred drugima blatio i sada me „kažnjava“ malom platom jer sam stručnija od njega u jednom većem dijelu posla za koji on nikada nije prošao obuku, ali meni ne prizna moj trud nego me omalovažava i ne govorimo, zato što je meni mnogo lakše da se sklanjam od njega, a eto on mi je prvi pretpostavljeni. Stalno ga izbjegavam jer me je psihički maltletirao godinama. Sve mi se to skupi pa se možda to i kod kuće na mom ponašanju osjeti. Ranije sam osjećala duboko smirenje, ali sada kada me dijete na sluša postajem i pomalo nervozna, malo se zaradi ambicija puno, možda sam ipak puno vezana za materijalni svijet. Svejedno ružno je da intelektualci i radnici budu tako siromašni. Idem na posao bez frizure, nekad u cipelama koje se gotovo raspadaju, nekad nešto priuštim sebi, a nekad se stidim kako izgledam. U poslovnom svijetu se očekuje od nas da budemo uredni i dotjerani, naravno u granicama pristojnoti, ali sa 350 KM ne mogu sebi ništa priustiti, pa je izgleda na poslu nekoj gospodi iz poniženja da me uključuju u posao. Samo me odgurnu i kažu da ništa ne znam, pitam se da li su svjesni da vidim niz propusta baš u radu onih koji me tako ponižavaju. Oprostite preopširno je, ali sam zbunjena i teba mi pomoć. Kako se uopšte postaviti prema ljudima i prema djetetu, suprugu i bratu kod kuće i prema ljudima na poslu ili negdje drugo izvan kuće. Postajem mrzovoljna po malo i niko se ne druži samnom.
N.N


Odgovor:
Bog ti pomogao.
Nije dobro misliti o sebi ni previše dobro ni previše loše. Kamo sreće kada bi se ponašali samo onoliko koliko i vredimo a siguran sam da svako zna svoje granice; znanja, vere, morala, …..itd.Svakome je Gospod dao toliko talenata koliko bi mogao da ih ponese i umnoži no do nas je da li ćemo ih umnožiti ili protraćiti. Ono što je sigurno je to da će nas Gospod pitati za svako naše neučinjeno dobro delo, za svaki naš prezir i ljubomoru, za sve ono što nas prlja. To što vaši oko vas neshvataju vaše sposobnosti trebali bi ih i vi sami preispitati. Možda to nepokazujete na pravi način? Možda oni to drugačije shvataju? Na vama je da to što činite činite savesno i čestito a ostalo prepustite na sud ljudima i Gospodu. Sam Sv.Nikolaj žički i ohridski pišući pismo jednom verniku kaže da se raduje i on kao vozač autobusa jer mu Gospod predade toliko života u ruke da se on stara o njima; i onom vojniku reče da se raduje jer mu Gospod dade zadatak da čuva narod od neprijatelja; i onom pekaru reče radujse jer i ti hranih mnoštvo ljudi rukama svojim koje ti Gospod darova. Raduj se i ti sestro i neočajavaj već se trudi i dokaži da si sposobna za ono što već radiš. Što se tiče vaspitanja dece postoli knjika „Pravoslavno vaspitanje dece“ koju bih ti preporučio kao i „Pravoslavna porodica“ nisam siguran koje napisao ali znam da je u izdanju „Svetigore“. Neka bi vas i vaše ukućane Preblagi Gospod naučio živeti pravim životom dostojna hrišćanin, a pa da zajedno svake nedelje posećujete Sv.Bogosluženja i uzrastate u veri voleći jedni druge i sve bližnje oko vas. Pozdravlja te o.Milan.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *