Васпитање детета

Питање:
Помаже Бог. Имам трогодишњег сина и потпуно сам збуњена како да га васпитам. Већ сада ми много чешће контрира него што хоће да ме послуша. Све ми се чини да је то видио од свог ујака који ми такође стално контрира и који живи у кући са нама. Мој синчић што год кажем, иако то јесте тако, иако он о томе ништа не зна каже мени: „Није тако.“ Ако му дам нешто да поједе или попије, нарочито сируп за кашаљ или чај он неће, немогу га натјерати. Не помажу ни обећања, ни молбе, ни одлучност. Некад помаже да га уплашим тако што му кажем да ће доћи бактерије. Гледао је неке рекламе са анимираним бактеријама, ружне су му и боји их се. Ако му је хладно неће да се обуче. Ако му је вруће неће да се раскомоти. Пустим ја њему и на вољу. Немојте мислити да га стално тјерам да ради по моме, али кад видим да нешто није уреду, и поред његове добре интелигенције за његов узраст, неће ни да чује шта му покушавам објаснити на начин који претпостављам да разумје за његово добро. Науцила сам га молитву Оче нас. Покушавала сам му читати Свето Писмо, а он слуша неко вријеме и понови нешто од тога, видим да памти, али ми га онда отме из руку и прави се да он чита боље од мене. Тако увјек хоће да је паметнији. Све што радим отима ми. „Он ће то боље“. Све што кажем он тврди супротно. Што му дајем за његово добро он одбија. Не разумјем. Да бар могу да схватим гдје гријешим исправила бих то. Хвала Богу он је здраво дијете, само мало осјетљив на прехладе, интелигентан је и Бог га је поред свега надарио и живахношћу и љепотом. Интересује га и наша православна вјера. Сам тражи да љуби иконе, да кадимо кућу, палимо свијећу и кандило и игра се као да је он свештеник. Ријетко имам прилику да га одведем у цркву јер има пуно да се иде пјеске, али одемо некад. Причестио се нормално, узео нафору, пољубио крст. Милина једна. Али кад треба мене слушати скоро све је контра. Ријетко кад хоће да ме слуша. Не знам колико је довољно ово што сам написала да ми одговорите, али бих вас замолила за савјет како да се поставим према тако малом дјетету да буде послушно. Мој супруг пуно ради и ријетко је са дјететом у кући, али он псује и пуши, а дијете га све опонша. Гледам неке мајке са четири и осам разреда основне сколе имају послушну дјецу. Неће ни корака да направе ако родитељи не одобре. Ја сам на постдипломским студијама, намјеравам магистрирати економију, али изгледа да нисам научила живот. Док се нисам удала ишла сам сваке недеље у цркву и молила са читајући молитве из молитвеника редовно свако јутро и свако вече. Сада ријетко одем у цркву. Молим се у себи понављајуци Исусову молитву и Оче наш, постила сам цијели ускршњи пост и причестила сам се. Али мени памет, поред свих молитава и свих књига и Светог писма од којег сам прочитала већину, чини ми се у главу не долази. Имам осјећај да су сви баш сви људи паметнији од мене осим мог брата и финасијског директора на послу. Једино њих двојицу нешто не сматрам паметнима. Мој брат мало јесте чудан, затворен и пун неких кочница и сав у неком грчу, али можда га и понижавам. А финансијког директора видим као манипулатора људима, човјека који брзо и лако слаже, који је крао моје струцне радове а мене пред другима блатио и сада ме „кажњава“ малом платом јер сам стручнија од њега у једном већем дијелу посла за који он никада није прошао обуку, али мени не призна мој труд него ме омаловажава и не говоримо, зато што је мени много лакше да се склањам од њега, а ето он ми је први претпостављени. Стално га избјегавам јер ме је психички малтлетирао годинама. Све ми се то скупи па се можда то и код куће на мом понашању осјети. Раније сам осјећала дубоко смирење, али сада када ме дијете на слуша постајем и помало нервозна, мало се заради амбиција пуно, можда сам ипак пуно везана за материјални свијет. Свеједно ружно је да интелектуалци и радници буду тако сиромашни. Идем на посао без фризуре, некад у ципелама које се готово распадају, некад нешто приуштим себи, а некад се стидим како изгледам. У пословном свијету се очекује од нас да будемо уредни и дотјерани, наравно у границама пристојноти, али са 350 КМ не могу себи ништа приустити, па је изгледа на послу некој господи из понижења да ме укључују у посао. Само ме одгурну и кажу да ништа не знам, питам се да ли су свјесни да видим низ пропуста баш у раду оних који ме тако понижавају. Опростите преопширно је, али сам збуњена и теба ми помоћ. Како се уопште поставити према људима и према дјетету, супругу и брату код куће и према људима на послу или негдје друго изван куће. Постајем мрзовољна по мало и нико се не дружи самном.
Н.Н


Одговор:
Бог ти помогао.
Није добро мислити о себи ни превише добро ни превише лоше. Камо среће када би се понашали само онолико колико и вредимо а сигуран сам да свако зна своје границе; знања, вере, морала, …..итд.Свакоме је Господ дао толико талената колико би могао да их понесе и умножи но до нас је да ли ћемо их умножити или протраћити. Оно што је сигурно је то да ће нас Господ питати за свако наше неучињено добро дело, за сваки наш презир и љубомору, за све оно што нас прља. То што ваши око вас несхватају ваше способности требали би их и ви сами преиспитати. Можда то непоказујете на прави начин? Можда они то другачије схватају? На вама је да то што чините чините савесно и честито а остало препустите на суд људима и Господу. Сам Св.Николај жички и охридски пишући писмо једном вернику каже да се радује и он као возач аутобуса јер му Господ предаде толико живота у руке да се он стара о њима; и оном војнику рече да се радује јер му Господ даде задатак да чува народ од непријатеља; и оном пекару рече радујсе јер и ти храних мноштво људи рукама својим које ти Господ дарова. Радуј се и ти сестро и неочајавај већ се труди и докажи да си способна за оно што већ радиш. Што се тиче васпитања деце постоли књика „Православно васпитање деце“ коју бих ти препоручио као и „Православна породица“ нисам сигуран које написао али знам да је у издању „Светигоре“. Нека би вас и ваше укућане Преблаги Господ научио живети правим животом достојна хришћанин, а па да заједно сваке недеље посећујете Св.Богослужења и узрастате у вери волећи једни друге и све ближње око вас. Поздравља те о.Милан.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *