Васпитање деце

Питање:
Поштовани Оци, како васпитати дјецу у духу Православља, када је један родитељ невјерујући, а дијете се баш угледа на њега и стално запиткује, зашто се тата не крсти, зашто се не моли Богу, зашто не иде с нама у цркву, нећу ни ја ништа од тога! Како му објаснити, шта рећи, како га упутити на прави пут, кад он све то ради мимо воље, угледајући се на тату. Како пробудити у дјетету љубав према Богу, цркви, вјери? Хвала и благословите!
Жана

Одговор:
Бог вас Благословио Жана! Крст вашег погрешног избора већ трпите. Грех није апстракција него је љута реалност, нити је ђаво нешто онострано у односу на нас овде, него нас свакодневно напада и са свих страна бије. Муж је такав каквог сте вашом љубављу и схватањем живота изабрали. У то време сте више волели њега него Цркву, и нисте слушали њене савете да све ово избегнете. То је овде суштина проблема. Слушамо цркву да би нама свуда било боље, и зато није џабе речено: “Црква је учитељица живота”. Да је то била баш искрена љубав он би вас поджао у вашем каснијем покајању и враћању Цркви. Ако сте таквог човека изабрали до тога када сте постали црквени ви сада носите тешке последице вашег ранијег нецрквеног живота. Ваш брак је само форма у којој милијарде људи страдају. А ако још није у благослову (невенчани) Цркве све ово се још боље објашњава. У овом како ви мени кажете нема љубави, нема вере, нема породичног заједништрва, нема храмоније, нема добрих циљева и на крају нема породице. То све јесте последица недостатка наше духовне способности да разумемо силу и деструкцију греха као грешака које свесно бирамо и на њима градимо наше наде. Грех је наш убица. И сада питате: како и шта да радите? Па тешко је, и много тешко сада дати одговор који би вас одједном преобразио и тако све довео на право место. Водите дете у Цркву, сналазите се, водите га у црквену школу, а ако ње нема онда се сама образујте у својој вери па га учите. Не лажите дете бајкама да ће да га чека лак живот (као што су то нама наши родитељи радили) , него му реците да ће без Бога и Цркве бити све неупоредиво теже. Нема овде магичног штапића да се једним одговором; да се без тешког рада и муке промени сав ваш живот. Морате да се борите за своју децу да их васпитате у Цркви. То је борба са злом која прети да их прогута ако их оставимо да се васпитавају и живе ван Цркве. Да вам Господ да снаге и духовних сила да спасете своју децу и тако истрајете, и верујте ми, спасавајући њих спасићете и себе. И ко зна, можда и свог мужа? Пред вама је велико духовно дело на које вас Господ позива. Уз молитву Господу не бојте се. Крените. оЉуба