Вапај страдајућих

Питање:
Оче благослови, Одгајана сам у православном духу, код нас се одувијек славила Слава, Божић, Васкрс и поштовала се недеља као дан кад се иде у цркву. Тада сам ишла у цркву из навике, а онда сам се удала (нисмо вјенчани у Цркви) за човјека приврженог вјери и Цркви. Он ми је причао како се посебно осјећа кад улази у цркву, кад се моли и после Причешћа. Ја то нисам никад осјетила. Били смо у манастиру да се поклонимо моштима и тамо сам стала пред икону Пресвете Богородице, коју нисам прије видјела и молила се Богородице Дијево. Тада сам осјетила бол у грудима и добила потребу да ту клекнем и плачем, али пошто су око мене били људи, нисам то урадила. Када смо муж и ја после тога видели да је то икона Пресвете Богородице Вапај страдајућих, испричала сам му све што сам осјетила, изгубила сам контролу и јако сам плакала. Муж ми је нашао ту икону, освјештао је у Цркви и донио ми је кући. На вашем сајту сам нашла Акатист Пресветој Владичици нашој Дјеви Богородици у част и спомен на Њену икону “Избављење оних који гину”. Интересује ме нешто више о овој икони и да ли треба са овим акатистом да јој се обраћам? Хвала Вам.
Јасмина


Одговор:
Бог Вас благословио, Пре свега, замолио бих вас ако можете да се венчате у цркви. Верујућа сте особа и живите са верујућим мужем, те будите добра и послушна деца своје Цркве, која налаже да сви брачни другови живе морално у црквеној брачној заједници. О овој/сличној теми је о. Иван раније писао. Корисно је да читате акатисте, али вас молим да обавезно поразговарате са својим духовником-свештеником и узмете благослов за читање акатиста. Сваки ваш духовни труд ако није у сагласности са благословом вашег духовника, може бити на вашу духовну штету. Библиотека Образ Светачки је објавила књигу Акатисти Пресветој Богородици (Београд, 2005) . Ту можете наћи драгоцене податке о различитим чудотворним иконама Пресвете Богородице и акатистима, који се читају са благословом духовника-свештеника у одређеним приликама. Поучно је за све нас да чујемо овакве доживљаје у цркви, који сте ви доживели. Ипак, морамо бити обазриви да наш приступ Православљу не поприми карактер култа, како понегде можемо да приметимо у народу. Ми изнад свега прослављамо Мајку Божију, Пресвету Богородицу, која се човечанству на много начина јављала и помагала честитим и нечеститим људима да усмере свој живот Богу. Један од најлепших примера је била Св. Марија Египћанка, велика грешница, а касније велика покајница чију успомену прослављамо 5. недеље Великог поста. Из ваше приче је веома битно да се удубите у смисао поруке Пресвете Богородице: шта је повод да сте имали потребу да клекнете и плачете пред Пресветом Богородицом, а то ипак нисте урадили? Клечање је израз скрушености и смирења. Плач испољава потребу за кајањем, а сузе спирају у искреној души нечистоту, која се временом накупи у души. С тим у вези, молим вас да се јавите свом духовнику-свештенику за разговор, односно исповест. Након исповести, он ће вас упутити како да се владате у животу (по питању поста средом, петком и одређеним данима за пост) . Када свештеник осети на којој сте духовној лествици, благословиће вам читање акатиста, или неке молитве вама подобне. Као што мало дете неможе да узима тврду храну, тако и ми људи нисмо у могућности увек да узимамо тврђе подвиге док духовно не ојачамо. Зато нам је свештеник потребан како би нас, као духовни отац, водио кроз живот на општу радост и духовно задовољство. Ваш у Господу, о. Мирослав

Comments are closed.