Питање:
Христос се роди! Замолила бих Вас ако би сте ми могли да ми помогнете, у великој сам душевном немиру. Биће помало дужи мој маил али Вас молим да ми помогнете јер ми је много тешко.
Пре три године сам се развела од човека који ме је психички мучио и са којим сам изгубила дете. Требало ми је скоро годину дана да бих могла да спавам после губитка детета и у том интервалу сам се развела од тог супруга. Ишла сам у цркву и редовно постила по седам дана на води и полако сам кренула да излазим из тунела туге и радовала се сваком новом дану. Завршила сам курс за рачунаре који је трајао 7 месеци (европска дозвола за рачунаре) , после извесног времена по завршетку курса сам се запослила и упознала садашњег супруга. Према мени супруг је много добар и много се лепо слажемо и волимо, али јавља се нешто што ми уноси немир. Летос је један дечак од 17 година изгубио живот на Дунаву. Смрт тог дечака ме је страшно погодила и почињем да се плашим смрти и страх од смрти је веома јак да ми се чак руке зноје. Почела сам да се плашим за моје родитеље и родитеље супруга да ли су добро и гледам да им удовољим колико могу јер се плашим за њих. Плачем кад чујем да је неко умро да ли је та особа млада или стара, да ли сам је познавала или не. Моја вера је пољуљана и не могу да постим иако сам покушавала и себе после тога кудим што тако радим али то је јаче од мене. Супруг и ја смо били на Бадње вече у цркви и плакала сам као мало дете и имам велику потребу да свештенику кажем за мој бол али ме је срамота. Имам осећај да сам издала Драгог Бога и све Свете због мог страха од смрти. Молим Вас помозите ми, кажите ми шта треба да урадим да бих била поново у стаду Божијем. Пребродила сам велику животну кризу уз Божју помоћ а сад сам постала велики неверник. У мени се ломи и доро и лоше и борим се да победи добро. Молим Вас помозите ми. БОГ ВАМ ПОМОГО И НИКО ВАМ НИШТА НЕ МОГО.
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, ђаво те искушава, али не бој се, Господ је са тобом. Он никада не допушта искушења која су јача од нас. Страх који осеħаш долази од помисли које ти нечисти дух сугерише. Ђаво вара човека тако што му убацује разне помисли, као своје “рекламе”. То се свакоме од нас дешава, свакодневно. Свако има током дана разних помисли, које одбацује или прихвата. Од онога што прихватимо, о чему почнемо да размишљамо, зависи даљи ток наших мисли и осеħања. Зашто Господ допушта оваква искушења? Зато што је потребно да покажемо своју вољу, да управљамо сами собом, да се не заносимо као деца за свакојаким помислима које нам на ум долазе. Претпостављам да је вероватно, и код тебе потребно да се мало избориш са својим сопственим помислима и тако задобијеш чистије и топлије срце и душу, за које си очигледно способна. Јер, плодови духовног труда и нашег напора воље ка добру, јесу: радост, мир и љубав у Духу Светом. Међутим, ђаво, који је човекоубица од почетка, жели да нам украде ове драгоцене дарове. Он је тај који те плаши смрти и убацује ти страх у срце. Умесно је питање: да ли демони могу против наше воље да завладају нашом душом? На њега одговара Свети Кирило Јерусалимски: “Душа је слободна, и ђаво, иако може да нас намами, ипак нема власт и да нас принуди да нешто радимо против своје воље”. “Нечисти духови”, каже Свети Јован Касијан, “не продиру у тела оних које су победили, никако другачије, него претходно завладавши њиховим умовима и помислима. Обнаживши умове од одеħе страха Божијег, од сеħања на Бога, зли духови их нападају, као ненаоружане…” Из наведених речи се види да ђаво мора прво да завлада нашим умом да би завладао нашом душом. Св. Нектарије Егински каже: “Не желим да тугујете и да се смуħујете због онога што вам се догађа супротно вашој вољи. Једна таква неумерена жалост сведочи да постоји егоизам. ^увајте се егоизма који се крије под формом праведности. Искушења се допуштају да би се откриле скривене страсти, да би биле побеђене и тако се душа исцелила. Искушења су знак божанске милости. Међутим, потребно је да се и ми трудимо да увек будемо будни и опрезни, да сами себе не уваљујемо у искушења. Трудите се да сачувате у своме срцу радост Духа Светога и не допустите нечастивоме да излије у њега своју горчину. Пазите! Пазите, да се Рај који је у вама не претвори у пакао.” Свети Владика Николај (Пролог, расуђивање за 3. септембар) о томе говори: “Онај ко хоħе да се спасава мора неминовно бити послушан духовном началству. Без те послушности човек може и поред најбоље жеље за спасењем да оде у пропаст.” А Св. Максим Исповедник објашњава како се, насупрот нетрпељивости и свађе, стиче међу људима љубав: “Ко верује Господу – боји се казне, а ко се боји казне уздржава се од страсти. Ко се уздржава од страсти, трпељиво подноси невоље. Ко трпи невоље имаħе наду на Бога. Нада пак, на Бога ослобађа од земаљске пристрасности, а ум ослобођен ове имаħе љубав према Богу.” Победу у борби, благослов, мир и радост од Бога ти жели, о. Срба
