ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА
О аутору
Ђакон Георгије Максимов рођен је 1979. године. Од 2002. године предаје на Московској Духовној Академији у звању доцента богословља. Свештени чин је примио 2010. године. Члан је Међусаборског присуства Руске Православне Цркве. Ђакон Георгије је аутор десетине књига и више од стотину текстова на теме религије, богословља, историје Цркве и др. Учесник је низа међународних конференција. Поједини радови ђакона Георгија Максимова преведени су на енглески, француски, немачки, српски, бугарски, грузијски, румунски, македонски, кинески, монголски и урду језик
Tags: Ђакон ГЕОРГИЈЕ Максимов
A šta cemo sa nepravoslavnim koji daju zivote svoje za Hrista sirom sveta? “Nagradiće” ih Bog paklom?
Jel to slika pravednog Boga, koji drži svoju reč?
не сумњам да је све овде написано исправно и истинито. али имам једну недоумицу. према овом тексту врло мало људи ће се спасити (то и пише у једном делу). питање је зашто би се ми који ово учење прихватамо и поштујемо молили за покојнике за које знамо да нису живели по овим правилима тј који су за живота били у јереси на овај или онај начин, у мањој или већој мери? јасно је да они немају никакве шансе да се спасу па ми изгледа бесмислено молити се за њих. овде мислим само на православце тј крштене
Петре, у јереси се налазе они који нису крштени у православној цркви. Наши преци, иако можда нису живели црквеним животом имају и те како користи и од наших молитава, а посебно од молитава цркве за њих: парастоси, помињање на проскомидији. Изузетак су самоубице, и по мени, они који су отворено хулили на Бога, као многи срби комунисти.