Питање:
Драги оче, да ли ми можете одговорити јели гријех узети за кума, да ми буде на вјенчању кум, којем сам ја био вијенчани кум? Да ли је гријех да крстимо дјецу један другом?
Дражен
Одговор:
Драги брате Дражене, Одмах да Ти одговорим директно на Твоје питање: узајамно кумство није грех, ни крштено, а поготово венчано. Значи, Ти и Твој кум, коме си Ти био венчани кум, још нисте у духовном сродству, нећете бити ни када му Ти узвратиш кумство, јер духовно сродство почиње тек крштењем. Но, по црквеним правилима, ни при крштењу нема препреке да се кумство укрсти, да две породице једна другој држи децу на крштењу. У Српској православној цркви, у епархијама на територији Босне и Херцеговине, та појава је врло честа и не изазива никакву саблазан у народу. Међутим, у том случају се круг кумства сужава, ја теби, ти мени. Напротив, на територији Србије, то би била велика саблазан и по обичајном народном праву такво, укрштено кумство, се не би могло ни замислити. То је и исправнији обичај, јер се тиме кумство шири на више породица, које на тај начин ступају у духовно сродство, које се шири, док се у узвратном кумству сужава. Дакле, драги брате Дражене, поред црквеног права постоји и народно обичајно право, које је плод вековног народног искуства, па за ту своју намеру упитај и неког старијег рођака или неког ко у том крају познаје народне обичаје, да не би својим поступком изазвао гнев и саблазан код родбине, пријатеља, суседа… Мој савет је да, макар Ти и Твој кум живели у Републици Српској или на територије Федерације, избегнете узајамно кумство, ако не при венчању, а оно бар при крштењу деце. Нека се окуме четири, уместо само две породице. Срећно Ти венчање и да Господ обдари обе ваше породице добром децом, како оно каже и народна песма: по двије кћери и четири сина. Благословен да вам је почетак и ток Великог часног поста, о. Душан
