Uvod

U svom životnom podvigu sveti Nikolaj Žički je pre svega pastir poverenog mu stada Hristovog u srpskom narodu, a zatim mislilac. Pod uticajem srpske akademske misli provlači se ubeđenje da je sv. Nikolaj pre svega srpska filosofska veličina pa tek onda pastir – i to ako se uopšte pomene. Zbog širine njegove misli i njenog opšteg značenja za srpsko biće, zapostavlja se ta suštinska uloga otkrivena u ovom svetitelju, a pre svega – duhovnost, smirenje i podvižnička prostota. To nam svedoči njegovo lično unutrašnje lomljenje u pronalaženju sebe – od vrsnog oksfordskog oratora sve do prenošenja Ontoloških istina svome narodu „galilejskim ribarskim jezikom“. Prozrevši u narodni duh on je briljantno uspeo da napravi, po prirodi i zbog savremenih izazova potrebnu, jednu vrlo tešku i to samo njemu moguću bogoslovsku simbiozu narodnog i akademskog, gde je uvek prednjačilo ovo prvo, što ga je pratilo sve do kraja njegovog ispovedničkog života.

Postoje nepravedne osude njegovog „nacionalizma“ – a imajući u vidu njihovo poreklo i prirodu – sasvim „normalne“, što je u suštini izraz neprijateljstva prema Crkvi ili duhovne nesposobnosti da se otkrije ta tanana nit koja povezuje narodnog pastira sa filozofom i bogoslovom. Ako je u nekoj meri i postojao, on je bio pokrenut samo patriotskom estetikom, koja je čvrsto kontrolisana hrišćanskom etikom – tom prožetom iskrenom pastirskom ljubavlju za svoj iskrvareni narod, i za novu državu koja je mnogo obećavala pa i na njivi Gospodnjoj. Njegov život i ispovednička končina otkrivaju da on nije mogao da bude harizmatičan nacionalista, jer je to ozbiljna strast, i to nam posebno potvrđuje njegovo veliko smirenje u saznanju da je u izgnanstvu „svojima pošao i da ga svoji nisu primili“.

Da je u svemu bio pastirski iskren svedoči i njegovo smirenje koje je žrtvovalo kolosalne potencijale, koje je bez svake sumnje vladika posedovao da napravi neku teološku sintezu, koju bi mogao generacijama da ostavi za sobom. Na žalost, njom se danas mnogi opterećuju u Crkvi, zaboravljajući da su pre svega pastiri stada Hristovog. Upravo ovde nas ovaj oksfordski izdanak uči o tom smirenju uma! Njegova su dela prepričano Evanđelje po meri seljaka, i to sastradalno, da bi ga ovaj razumeo i to umno seme u svoje prosto srce primio. Zato je sv. Nikolaj jedan od najvećih sinova i arhipastira koje je ikada pomesna Srpska Crkva imala.

Sve što je radio on je samo apostolski učio, i to tako duboko, da je za pastirski uspeh koristio najjače oružje – narodni jezik; i upravo u tom duhu ostavio je neprocenjivo zapisano blago koje vam danas ovim internet izdanjem njegovih izabranih dela nudimo.

Molitvama svetog oca našeg i ispovednika Nikolaja Žičkog Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas!

Protojerej Ljubo Milošević
O Božiću 2006. godine

Izabrana dela svetog vladike Nikolaja Žičkog

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *