NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » UTAMNIČENA CRKVA – STRADANJE SVEŠTENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE OD 1945. DO 1985. GODINE

UTAMNIČENA CRKVA – STRADANJE SVEŠTENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE OD 1945. DO 1985. GODINE

 

UTAMNIČENA CRKVA
Stradanje sveštenstva Srpske Pravoslavne Crkve
od 1945. do 1985. godine

 

 
MITROPOLIT SKOPSKI JOSIF (CVIJOVIĆ)
 
Mitropolit skopski Josif (Cvijović), u skladu sa čl. 55. Ustava Srpske pravoslavne crkve, kao najstariji član Svetog arhijerejskog sinoda, za vreme Drugog svetskog rata, od polovine 1941. pa sve do povratka u zemlju Patrijarha srpskog Gavrila (Dožića) u novembru 1946. godine, obavljao je dužnost poglavara Srpske pravoslavne crkve. Na njemu je bila velika odgovornost za mnoga crkvena pitanja nastala u toku rata. Nisu ga zaplašila gestapovska mučilišta, vešala, ubijanja i drugi teror, već je hrabro propovedao: „Izdržite časno deco moja, Bog je sa nama, ova je sila kratkog veka“. Svesrdno je pritekao u pomoć izbeglim Srbima preko Save, Drine i Dunava, koji su goli i bosi, bez igde ičega, bežali u Srbiju od ustaškog noža.
Na sreću, vreme nemačke okupacije nekako je i izdržao, ali „oslobođenje“ vrlo teško. Čim su stigli proleteri odmah su mu počeli da prete smrću i spaljivanjem Patrijaršije. Nova vlast nije dangubila, već je odmah, u prvim danima, pokazala svoje pravo lice. Naime, komunisti su poslali Vlada Zečevića i Milana Smiljanića, (sveštenike koji su svom snagom vukli komunistička kola zla čiji je kočijaš Josip Broz vitlao kandžijom po Srpskom narodu, zadajući najkrvavije udarce, upravo časnim sveštenoslužiteljima) da traže od Mitropolita da se zauzme za osnivanje Svešteničkog udruženja. Mitropolit im je tada odgovorio: „Sa vama neću da razgovaram. Vi imate da položite račun Crkvi. Koga ste pitali kada ste ostavili svoje parohije i otišli u partizane.“
Režim je znao dobro ko je Mitropolit Josif i činili su veliki pritisak, kako bi ga slomili. Na sreću, nisu uspeli, ali ni odustali od svojih namera. Tražili su saradnju i činili sve kako bi stavili pod svoju kontrolu rad, ne samo, njegov već i Svetog arhijerejskog sinoda, jednom rečju cele Srpske pravoslavne crkve. Zbog svog hrabrog držanja Josip Broz mu je priredio velike nevolje. Već 1945. godine biva na kratko hapšen, ali i pored toga nije poklekao u svedočenju Istine.
Vlasti su mu zabranile da ide u svoju Eparhiju, a kada su, pak, dozvolili, onda su tamo organizovali rulju koja ga je dočekala pokvarenim jajima i kamenjem. Na čelu ovih zavedenih nesrećnika bili su sveštenici, komunističke sluge Nestor Popovski i Stoiljko Davidović.
Godine 1946. u besedi, koju je održao u Patrijaršijskoj kapeli, Mitropolit Josif je rekao: „Ovakvu sramotu i pokor Srpski narod nije doživeo ni od Turaka. Neka znaju svi, da su mnogi polomili zube kad su nasrtali na Crkvu, pa će ih i komunistička neman polomiti. Trpi Srbine i ne boj se“. A protosinćelu Antoniju (Stevanoviću) kada ga je upućivao na parohiju u Kupinovo, rekao je: „Dajem ti krst Hristov i šaljem te u boj sa bezbožnicima. Evo ti sinko Krst i amanet: Sa njime ili na njemu“.
Po povratku Patrijarha Gavrila nije prestao progon na Mitropolita koji je svoju hrabrost i odanost Gospodu i Crkvi platio 1950. godine, kada su ga, navodno, pozvali da svedoči na sudskoj raspravi po krivici protojereja Milivoja Crvčanina, a onda ga izbatinali i uhapsili. Dve godine je, bez suđenja i presude, proveo u kućnom zatvoru gde je teško oboleo. Po izlasku na slobodu, ubrzo je umro i sahranjen u manastiru Vavedenju u Beogradu.
Tako se završio ovozemaljski život čoveka, koga su proganjali Bugari, zatvarali Nemci, zlostavljali i hapsili komunisti, velikog i neustrašivog Hristovog vojnika, koji je apostolskom revnošću služio Bogu i rodu preko pedeset (50) godina.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *