УСПОН КА ВАСКРСЕЊУ
БЕСЕДА О ПРОРОЦИМА И ЛАЖНИМ ПРОРОЦИМА,
О ЧУДЕСИМА И ЛАЖНИМ ЧУДЕСИМА И О ВИЂЕЊИМА И СНОВИМА
Не слушајте што говоре пророци који вам пророкују,
варају вас, говоре утваре свога срца, не из уста Господњих
(Јеремија 23, 16; 14, 14).
Љубљени верници,
Сви знамо да се од почетка света до наших дана светлост бори са тамом, добро се бори са злом и истина с лажју. Данас више него икад треба да будемо бдитељи у одбрани праве вере, јер је кукољ преплавио њиву Христову, и многи лажни проповедници изашли су у свет, одводећи својим лукавствима многе у погибељ.
Зато сам намислио да у овој проповеди говорим о истинским пророцима и лажним пророцима, о истинским чудесима и о лажним, као и о небеским виђењима и о варљивим и, такође, о сновима.
Ко су истински пророци?
Божанско писмо нам показује да су истински пророци Божји људи (Излазак 1, 1; 1. Цареви 2, 27). Њих Преблаги Бог шаље (Исус Навин 24, 5), и испуњени су Духа Светога (Језекиљ 2, 3; 3, 24).
По чему се препознају истински пророци?
Знак по којем се препознају истински пророци јесте то што се њихова пророчанства испуњавају (Бројеви 16, 28; Закони поновљени 18, 21-22; 3. Цареви 18, 38-39).
Шта су пророчанства?
Пророчанства или пророштва су објављивања, кроз живу реч или кроз писмо, одређених истина и догађаја што се тичу будућности, које Благи Бог објављује кроз Своје изабранике ради спасења, а те се истине обистињују до танчина. Што пророштва садрже не може се спознати природним путем. Пророчанства или пророштва тумаче вољу Божју, и она бивају само под утицајем Духа Светога (Православни катихизис, Букурешт, 1952, стр. 15).
По чему се препознају истинска пророчанства?
Истинска пророчанства треба да испуњавају исте услове као и чудеса Спаситељева, Светих апостола и Светих Отаца. Она треба да проповедају једнога јединог Бога. Истинска пророчанства нису варљива. Који их казују не траже имања, не старају се о животним потрепштинама, него се задовољавају оним што им Бог шаље. Истинска пророчанства увек су се испуњавала до танчине. Који их објављују проповедају своје пророштво до страдања и чак до смрти (Лактанције, Божанске установе 1, 4, 1-2; 3, 4, 5, 6).
Шта су чудеса?
Чудеса су божанска дела која су надумна и изнад људске силе. То су дела која се у видљивој природи догађају само Божјом силом; она надилазе законе ума и природе, догађају се у изванредним моментима, које Саздатељ одређује, а циљ им је наше озарење и исправљање ради спасења. Чудеса показују вољу Божју и тумаче Његове непознате путеве. Бог је први и највећи чудотворац, будући да је Он источник чудесa (Православни катихизис, стр. 14).
По чему се препознају истинска чудеса?
Да би била истинска, чудеса треба да испуњавају извесне услове, као:
* да буду достојна имена Божјег, и – особито – да буду садржана у Светом писму и у Светом Предању;
* да се догоде средствима којима су се догађала чудеса Спаситељева и Светитељa;
* да се међусобно не поричу;
* да не противрече Свето писмо и Свето предање;
* да имају као циљ спасење људских душа;
* да доносе напредак и ползу духовном животу, а не греху или смрти;
* чудотворци да казују само истину, да воде непорочан живот и да не следе за личним интересима;
* да исправљају понашање оних што виде чудо;
* да носе у себи Божју увереност и силу;
* да доказују делање Божјега промисла (Ориген, Против Целза).
Љубљени верници,
Погледајмо сада шта су виђења.
Виђења су појаве које очи ума стварно примају, било у стању нормалнога рада организма, било у потпуном сну или у полусну, било у заносу (Никодим Сакеларије, Црквено правило, 1940, стр. 319).
Како се препознају истинска виђења?
Виђења која остављају у души мир, спокој, понизност и савршену љубав могу бити сматрана добрим, након што су проверена, као виђење двојице ученика на путу за Емаус: Не гораше ли срце наше у нама? (Лк 24, 32).
Свети Максим Капсокалива, у свом разговору са Светим Григоријем Синајским, још јасније показује који су ти знаци истинских виђења, говорећи: “Знаци благодати, у време истинских виђења, виде се када човеку приступи благодат Светога Духа, јер му сабире ум, чини га да буде бдитељ и смирен, износи пред њега помињање смрти, грехова, будућега суда и вечних мука; чини да му душа буде понизна, како би плакао и жалостио се; чини да му очи буду кротке и пуне суза, и што више приступа човеку, тим му више чини душу кротком и теши га Светим страстима Господа нашег Исуса Христа, и Својим бескрајним човекољубљем проузрокује у његовом уму узвишена и истинска виђења. Прво – о сили Божјој, необухватној ШчовечијимЋ умом; друго – о Његовој бескрајној сили која све држи и свиме управља; треће – о необухватности и непојмљивости Пресвете Тројице и о бескрајној и непостижној величини Њенога божанског бића, и остало.
Када се човеков ум вазнесе на ту божанску светлост, срце му постаје кротко и извире плодове Светога Духа: радост, мир, дуготрпељивост, доброту, милосрђе, љубав, смирење и све остало, и његова душа добија неизразиву радост” (Житије Светога Максима Кавсокаливе, 13. јануар, стр. 510-521).
Шта су снови?
Сан је покрет ума у стању непокретности тела (Свети Јован Лествичник, Лествица, Поука 3).
По чему се препознају истински снови?
Ако нам снови буду објављивали вечну муку и суд, онда су од Благога Бога, а ако ли буду дошли са очајем, од ђавола су (Свети Јован Лествичник, Лествица, Поука 3).
Исто о сновима вели Свети Дијадох Фотикијски: “Снови које души шаље Божја љубав неварљива су сведочанства здраве душе. Зато не прелазе с једне представе на другу, не ужасавају осећање, не доносе одједном смех или плач, него се приближују души са свеколиком кротошћу, испуњујући је духовном радошћу. Зато, након што се пробуди из сна, душа настојава са много чежње да продужи радост сна…
Догађа се понекад да ни добри снови не донесу радост души, него смештају у њу сладосну ожалошћеност и безболне сузе, а то се догађа онима који су много узнапредовали у смиреноумљу” (Добротољубље, том 1, гл. 37, стр. 346).
Ко су лажни пророци?
Лажни пророци су вуци грабљиви и у оделу овчијем (Мт 7, 15);
Лажни пророци су, такође, синови ђаволови (Дап 12, 10; Јн 8, 44);
Лажни пророци су синови злога (Мт 13, 28); они су кукољ на њиви Христовој (Мт 13, 28);
Лажни пророци су сасуди гнева Божјег (Рим 9, 22); слепи вођи (Мт 15, 14) и синови пакла (Мт 23, 15).
Када ће се јављати лажни пророци?
По речи Спаситеља нашег Исуса Христа, највише лажних христоса и пророка јавиће се у последња времена, када ће многе обманути (Мт 24, 11).
По чему се могу препознати лажни пророци?
Лажни пророци се могу познати по делима њиховим (Мт 7, 16-20; Лк 6, 44); они проповедају и уче за новац (Језекиљ 13, 19; Михеј 3, 11);
Пророчанства лажних пророка никада се не испуне (Закони поновљени 18, 22);
Лажни пророци објављују лажни мир злима (Језекиљ 9, 15; 134, 10; Јеремија 6, 14; 8, 11; 14, 13); њих зли љубе (Јеремија 5, 21; Михеј 2, 11); пророкују лажна виђења и измишљотине свога срца (Јеремија 14, 14; 23, 15; Плач Јеремијин 12, 14); не покоравају се и не слушају права и истинска пророчанства (Немија 9, 30; Јеремија 7, 24-26; 15, 14); усуђују се да пророкују лаж у име Господње (Јеремија 14, 14; 23, 36; 27, 15; 29, 9; Језекиљ 18, 6-7); гад су пред Господом (Закони поновљени 18, 10-12; Јеремија 23, 30-32; Језекиљ 13, 8) и послани су као Божја казна (3. Цареви 22, 22-23; 2. Дневника 18, 1; 11, 21).
По чему се познају чудеса која су неистинска и лажна?
Чудеса која су лажна препознају се по следећим знацима:
* нису достојна имена Божјег и не срећу се у Светом писму и у Светом предању;
* не догађају се средствима којима су се догађала чудеса Спаситељева и Светитељa;
* противрече Свето писмо и Свето предање;
* поричу се и супротстављају међусобно;
* немају за циљ спасење људске душе;
* не доносе корист и напредовање духовном животу, него греху и смрти;
* чудотворац је лажљивац, надмен, непокоран, пун грехова и ради зарад личних циљева, зарад гордости и новца;
* лажна чудеса никада немају силу и благодат да исправљају понашање оних што их виде;
* лажна чудеса не носе у себи сигурност и силу Духа Божјег;
* лажна чудеса не доказују делање Божјега промисла и могу брзо обманути безаконике и синове погибељи, који нису примили истину;
* лажна, лукава и обмањујућаа чудеса, која ће творити Антихрист и лажни пророк што ће му бити претеча моћиће да обману само оне чија имена неће бити записана у Књизи живота (Свети Андреј Кесаријски, Тумачење Откривења, гл. 13, 4-7, стр. 109).
По чему се препознају лажна и варљива виђења лажних пророка?
Обмањујућа виђења лажних пророка измислио је ђаво, по допуштењу Божјем, због човекове неискрености и тајених грехова. Ђаво обмањује болесне, неискрене и непослушне душе, обузете мржњом према свему што им није по вољи, независно од онога што је добро. Обмануте, особито оне који су мирни, сталожени, ђаво подстрекава на испоснички напор у вери и добрим делима, дајући им, тако, ђаволску побожност, којом се труди да обмане чак и изабране (Отачник, гл. 7).
Виђења која остављају у души помутњу, ма под којим видом била она, од ђавола су (Никодим Сакеларије, Црквено правило, стр. 320). То описује и Свети Максим Кавсокалива у свом разговору са Светим Григоријем Синајитом, овако: “Када зли дух обмане приступи човеку, помути му ум и чини да он подивља, срце му учини грубим и помрачи му га, проузрокује му бојазан и поноситост, раслаби му очи, помути му мозак, цело му тело постане језиво, показује му утваром пред очима светлост, не сјајну и чисту, него црвену, чини му ум удивљеним и ђаволским, и подстиче га да казује непристојне и хулне речи. Ко види самога духа заблуде, много се пута љути и пун је мржње и увек се хвали својим остварењима, а нема смирење, истински плач и сузе. Он се налази у страстима без стида и страха Божјег, и на крају сасвим сиђе с ума, достигнувши до потпуне погибељи” (Свети Григорије Синајит, Житија Светих, 13. јануар).
Како се препознају обмањујући снови?
Они не остају у истој представи за време сањања, нити показују дуже време непомућен облик, јер оно што ђаволи немају по слободној вољи, него позајмљују из жеље само да би обманули, не може да им буде довољно за дуже време. Зато казују велике ствари и страшно прете, узимајући често војнички лик. Понекад певају у души с великом виком. Ум, пошто их препозна по тим знацима, када је чист, буди тело, а понекад се и радује зато што је могао спознати њихово лукавство. Зато, видећи их често, чак и у сну, страшно их разбесни (Добротољубље, том 1, Свети Дијадох Фотикијски, стр. 349).
Свети Јован Лествичник показује да “слабоумне ђаволи таште славе и гордости, у обманљивим сновима и виђењима, чине пророцима. Када будемо почели да се приклањамо ђаволима и да верујемо сновима, чак и када смо будни, они нам се ругају (Лествица, Поука 3, стр. 14).
Шта казује Божанско писмо о сновима?
Неразумни човек ствара себи таште и лажне наде, хвата се за сенку и трчи за ветром. Такав је који верује сновима. Јер многе су снови обманули, и пали су који су се у њих уздали (Премудрост Исуса Сираховова, 34, 1-7).
Шта казују Свети Оци о сновима?
Ево шта каже Свети Јован Лествичник: “Ко се уздаје у снове сасвим је неискусан, а који не верује ШсновимаЋ философ је”(Лествица, сл.3, стр.14). А Свети Дијадох Фотикијски казује: “Немојмо се никад поуздати ни у какву утвару, јер снови највише пута нису ништа друго, до представе мисли или, као што сам рекао, поруге ђаволa” (Добротољубље, том 1, гл. 38, стр. 349).
Браћо хришћани,
Да ли се Благи Бог љути, ако не верујемо ни у једно истинско виђење или сан?
Одговарамо речима Светога Никодима Агиорита, који нам казује да нас ђаволи, особито у време смрти, нападају лажним виђењима и представама и учи нас да, ако би нам се јавило виђење са светлосним анђелима, никако га не примимо, него да оним ђаволима који се јављају у лику Светитељa или анђелa рекнемо: “Преобрази се, ниткове, у своју таму! Мени нису потребна твоја виђења, мени није потребно ништа друго, до самилост мога Исуса, и посредовање и молитва свагда Дјеве Марије и свих Светих Његових”. Чак ако из многих знакова будеш спознао да су та ШвиђењаЋ од Благога Бога, ипак увек бежи колико год можеш од њих и одгони их далеко од себе. Не бој се да Богу неће бити угодно то окретање (…). Који даје благодат смиренима неће га одузети од њих када буду творили дела смирења (Невидљива борба, гл. 13, стр. 165).
Свети Дијадох Фотикијски нам казује овако: “Чак ако би нам благост Божја икада послала које виђење, и не бисмо га примили, не би се Жељени наш Исус Христос љутио на нас због тога, јер Он зна да то чинимо како бисмо се клонили ђаволових лукавстава. Узмимо следећи пример, да бисмо разумели: “Неког слугу је господар, након дуготрајнога одсуствовања, позвао ноћу на капију дворишта, али слуга, пошто га није препознао, не отвара му врата, јер се боји да случајно, будући обманут сличношћу гласа, не постане упропаститељ онога што му је господар био поверио. Господар дотичнога слуге неће се гневити на тог слугу када се буде разданило, него ће га удостојити многе хвале, пошто је слуга сматрао да је и господаров глас варљив и није хтео да упропасти његово”” (Добротољубље, том 1, гл. 38-39, стр. 349-350).
Да ли у Божанском писму имамо који доказ према којем произилази да нас ђаволи могу обманути својим претварањем у лик анђела?
Имамо их много, али најјасније је сведочење Светога апостола Павла, који нам казује: И никакво чудо, јер се сaм сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим (Гал 1, 15?; 2. Кор 11, 14-15).
Оци и браћо,
Поставио сам овде, на концу ове беседе, најсјајнију потврду о превари коју врше ђаволи кроз представе у виду анђелa или Светитељa, који су служитељи правде, како бисмо имали потпуно уверење да не треба да примамо никаква јављања, ни виђена очима, ни у сну.
Овим завршавам и молим вас све да ми опростите што сам вас сувише заморио дужином овога казивања.
Амин.
