NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » USPON KA VASKRSENJU

USPON KA VASKRSENJU

 

USPON KA VASKRSENJU
 

BESEDA O PLAKANJU I O SUZAMA

Blaženi koji plaču, jer će se utešiti.
(Mt 5, 4)
„Ne dolazi plač od suza, nego suze od plača.“
(Sveti Varsanufije i Jovan, str. 146).
 
Oci, braćo i ljubljeni verni,
Pre no što ću vam govoriti o plaču i o suzama, misao me podstiče da tražim od vas oproštaj zbog drskosti, jer u onome što sledi želim da vam rečju naslikam predstavu iznad moga razumevanja i da vam ja, koji sam sasvim okamenjena srca i strastima pomračena uma, pokažem ponešto o koristi plača i suza. Božanski Oci vele da „ništa nije gore ubogo na svetu od uma onoga koji govori drugima o dobrim delima, nemajući iskusnost da ih tvori“. Prelazeći preko moga duhovnoga nedostatka i ubožestva i sećajući se kazne lenjivca koji je zakopao talant što mu ga gospodar beše dao (Mt 25, 30), pokušaću da iscelim svoju lenjost i neiskusnost u življenju molitvama trudoljubivih i iskusnih, od kojih ištem pomoć.
Sveti Oci kazuju o velikoj koristi od suza da „je plač po Bogu zlatni žalac srca“, i opet: „Plač je osobiti bol srca onoga koji se kaje i svakoga dana dodaje bolove na bolove, kao porodilja, i muči se“ (Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica, Pouka 7, list 60). Plač je „ustanova žalošćenja duše, koje biva zbog nedostajanja bilo čega voljenog“ ili „izvesno bolno osećanje zbog nedostajanja onoga što veseli“ (Sveti Grigorije Niski, Sholija 4. na 7. besedu).
Treba da znamo da je plač dvojak: sa suzama i bez suza.
Plač bez suza je žalost po Bogu. Ta žalost po Bogu, prema svedočenju velikoga apostola Pavla, donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor 7, 10). Ako greh porađa žalost, treba da pojmimo da žalošćenje po Bogu zbog greha sažiže greh. Kao što crv, rodivši se iz drveta, nagriza drvo, tako i žalost, rodivši se iz greha, sažiže grehe, ako se ta žalost iz srca s pokajanjem iznosi pred Boga (Sveti Jovan Zlatoust, Beseda o pokajanju i poniznosti, Prolog, mesec avgust, dan 12). I opet: „Plač bez suza je povratak bludnoga sina“ (Lk 15, 17), a taj plač može imati svako.
„Plač sa suzama je zagrljaj Nebeskoga Oca za one koji se vraćaju pokajanju“, kaže Sveti Grigorije Palama. Taj plač sa suzama je Božji dar, koji se daje pojedincima Njegovom milošću, i koji ne može svako imati. Znači, treba da pojmimo da uzdisaji iz srca i žalošćenje uma zbog grehova obrazuju prvi plač, onaj bez suza. Taj je plač kod mnogih i mnogo puta bivao preteča drugom plaču, koji dolazi sa izvorom suza na pokajanje. Kao što se najpre pojave oblaci i zatim oni, sabirući se i zgusnuvši se, u letnje vreme puštaju kišu i tope zemlju, tako i duša, imajući žalost po Bogu, naoblačivši se Svetom žalošću, uzdisajima iz dubine kao kakvim munjama najavljuje blaženu i očišćavajuću kišu suza koja sledi da dođe – kazuje Sveti Jefrem Sirijski.
O blaženom plaču sa suzama, koji usavršava onaj prvi, božanski Otac Jovan Lestvičnik usudio se da kaže nešto veliko i čudesno, pokazujući da taj plač, ako se tvori s pokajanjem i bolom srca zbog grehova pred Bogom, ima veću silu čak i od Krštenja. Jer veli: „Izvor suza posle Krštenja veći je i od Krštenja. Krštenje nas čisti od grehova koji su se dogodili pre Krštenja, a suze koje bivaju posle Krštenja čiste nas i od onoga što smo posle Krštenja učinili“ (Lestvica, Pouka 7, str. 59). Veliki bogoslov Sveti Grigorije, iznoseći silu suza koje bivaju posle Krštenja, veli: „Suza koja se roni iz srca zbog grehova ima istu silu kao banja Krštenja“ (Dogmatska beseda, str. 251).
Pošto nam je beseda o suzama, smatram da je potrebno da iznesemo i koliko je vrsta suza; to da bi svako pojmio da nije bilo koja suza dobra i na spasenje naših duša.
1. Najpre dolaze suze koje se rađaju iz ljubavi prema Bogu, koje ispunjavaju i vesele čovečije lice (Lestvica, Pouka 7, 7; Otačnik, gl. 6, list 99 na poleđini);
2. Druga vrsta suza je od straha Božjeg; one suše čoveka (Isto);
3. Treća vrsta su suze koje se rađaju od pominjanja smrti (Lestvica, 7, 56);
4. Četvrta vrsta suza se rađa od pominjanja muka pakla (Otačnik, gl. 7, 9, list 99; gl. 2, O poniznosti, list 85);
5. Peta vrsta suza dolazi čoveku od razmišljanja o sopstvenim gresima (Lestvica, Pouka 7, 42);
6. Suze koje dolaze čoveku od žalosti i tužnoga srca (Lestvica, Pouka 7, 65);
7. Suze koje dolaze od Boga i suze koje dolaze od čovekovog podviga (Lestvica, Pouka 7, 25).
Sve do sada pomenute vrste suza jesu dobre suze, koje donose čoveku očišćenje od greha i utehu od Boga, po reči Svetoga pisma, koje veli: Blaženi koji plaču, jer će se utešiti (Mt 5, 4).
8. Osim tih suza, postoje i srednje suze, koje niti pomažu niti osuđuju čoveka, kao što su prirodne suze kojima roditelji oplakuju decui deca roditelje, ili prijatelj prijatelja ili kogod svoga srodnika.
Najzad, treća vrsta suza jesu lukave, zle i dušeranjive suze, kao što su:
9. Suze od gordosti (Lestvica, Pouka 7, 44);
10. Suze koje se rađaju od gnjeva (Lestvica, Pouka 7, 26-29);
11. Suze rođene od teskoba i nevolja (Lestvica, Pouka 7, 13-14);
12. Suze koje dolaze od zlobe i zavisti, kada neko plače zbog ljutnje ili što se ne može svetiti nad drugima koji su mu činili zlo ili pričinili kakvu štetu (Lestvica, Pouka 7, 26);
13. Suze koje dolaze od duha maženja i bluda (Lestvica, Pouka 15, 42-43);
14. Suze koje dolaze od đavola tašte slave (Lestvica, 7, 25);
15. Suze koje donosi đavo stomakougađanja. One dolaze obično kada je kogod sit i pijan. O tim suzama božanski Otac Jovan Lestvičnik veli: „Vrebajmo mnogo puta i otkrićemo u sebi nešto gorko i za podsmeh čak i đavolima; jer najedavši se, ponižavamo se, i posteći, jačamo. Ovde je cilj đavola da se obmanemo lažnim suzama“ (Lestvica, Pouka 7, list 62-63).
Dobro je da znamo da ima suza koje dolaze čoveku od pomisli i razmišljanja i suza koje nastaju bez razmišljanja; po tom se razlikuju slovesni od neslovesnih. Suze bez misli imaju i životinje, jer i one plaču jedne za drugima, ali bez razmišljanja. Dakle, pristoji nam da tražimo dobre suze, sa strahom Božjim, a suze koje povređuju da odbacimo.
Takođe je dobro da znamo da u vreme plača neko može da otpočne sa zlim i da okonča s duhovnim i dobrim suzama. Na primer, neko plače jer mu je krivo što se nije mogao osvetiti nad onim koji mu je naneo štetu. Ali, setivši se Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji se na Krstu molio za dobro onih što ga behu raspeli, da im Njegov Otac oprosti, dotični se smiruje i počinje da se kaje od srca što je imao osvetničke misli nad onima koji su ga nečestvovali ili su ga oštetili. Poznavši tako svoju grešku, ište oproštaj od Boga i počinje da se moli za dobro onih koji su ga žalostili i prepušta svu svoju osvetu sudu i pravdi Božjoj. Znači, dotični je otpočeo sa zlim i završio s dobrim suzama.
Oci, braćo i ljubljeni vernici,
Dobre suze može čovek sačuvati ako se čuva mnogog govorenja, šala, smeha, mnogoga spavanja, gnjeva, premnogih briga, pominjanja zla koje su mu drugi učinili, premnogoga jela, pijanstva i tome sličnog (Otačnik, gl. 4, 9; Lestvica, Pouka 7, 9; 12, 4; 14, 19; 18, 14). Božanski Otac Jefrem Sirijski veli: „Ljubljena moja braćo, plačimo u svojoj molitvi, dok imamo vremena, da nas Gospod izbavi beskonačnoga plača, ognja pakla i škrguta zuba“ (Beseda iz Prologa na dan 20. decembra).
U Otačniku se kazuje da je neki brat pitao Avu Siluana: „Šta ću činiti, Avo? Kako ću zadobiti poniznost, jer sam veoma ožalošćen uninijem i snom? Kada ustanem od sna, pri pevanju psalama veoma se borim i ne mogu da porazim pospanost, i psalme kazujem samo naglas“. I odgovorio mu je starac: „Sine, kazivanje psalama naglas, najpre je gordost, jer umišljaš da ti pevaš a brat tvoj ne peva. Zatim, okamenjuje ti srce i ne dopušta ti da se poniziš. Dakle, kada tvoriš svoje molitve, ispituj umom silu stiha i smatraj da stojiš pred Bogom, Koji ispituje srca i bubrege! A kada ustaješ od sna, neka tvoja usta pre svega slave Boga! Zatim očitaj Vjeruju i Oče naš i zatim započni svoje pravilo polako, polako, uzdišući i sećajući se suda, muka i svojih greha zbog kojih ćeš se mučiti“. Rekao mu je brat: „Avo, od kada sam se zamonašio, pevam službu pravila i časove po poretku propisanih osam glasova“. Starac je odgovorio: „Zato poniznost i plač beže od tebe. Zamisli velike Oce, kako su oni, ne budući crkvenoslužitelji i ne znajući glasove ni tropare, do samo malo psalama, sjajili kao svetila u svetu, kao Ava Pavel Glupi, Ava Pamvo i Ava Apolo i ostali Bogonosni Oci, koji su i mrtve vaskrsavali i dobili vlast nad đavolima. Nisu oni provodili život u pevanju, i u troparima i u glasovima, nego u molitvi tvorenoj sa skrušenim srcem i postom, kroz koju i strah Božji postaje neizostavan u srcu, i plač jača, potpuno očišćujući greh i čineći um beljim od snega. A pevanje je mnoge, ne samo od mirjana, nego i od sveštenika, spustilo do najdonjih mesta zemlje, jer ih je omlitavilo i pogubilo u bludu i u drugim sramotnim strastima. Dakle, sine, pevanje je za mirjane, zato se narod i sabire u crkve. Zamisli, sine, koliko je četa na nebesima; a nije nigde zapisano da koja od njih peva na propisanih osam glasova, nego jedna četa stalno peva: Aliluja, ina: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot (Isaija 6, 3), ina: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta Njegova (Jezekilj 3, 12). A ti, sine, sledi Oce, ako hoćeš da zadobiješ poniznost u vreme svoje molitve, čuvajući svoj um, koliko možeš, nerasplinut. Ljubi Hristovu smirenost i ne pokazuj se iskusnim i učiteljem kamo god budeš išao; nego budi kao glupak i učenik, i Bog će ti dati poniznost“ (Otačnik, Slovo S, list 73).
Braćo, naveo sam ovu besedu o poniznosti po učenju Svetoga Siluana, koji je živeo anđeoski na Svetoj Gori Sinajskoj, zato što nam je potrebno da koliko-toliko zadobijemo plač, poniznost i suze na pokajanje i spasenje.
Božanski Otac Isak Sirijski, navodeći šta se u životu teško stiče, veli: „Troje je što čovek teško stiče: dobra dela, plač i ridanje zbog svojih grehova, imajući smrt pred očima“ (Sholija 25. na Pouku 7. iz Lestvice). Drugi starac Otačnika, navodeći da nam dostoji da uvek imamo plač sa sobom, veli: „Kao što je senka naša s nama, bilo kamo išli, isto tako dostoji da uvek imamo poniznost i plač, bilo kamo išli i bilo gde se nalazili“ (Otačnik, gl. 4 Svetitelja bez imena, list 89). Isto božanski Otac Isak Sirijski, kazujući da u duhovnom životu nemamo nikakvo napredovanje bez suza, veli: „Ako bi sebe obesio o očne trepavice, dok ne postigneš suze, nemoj smatrati da si što postigao u životu. Jer ono što je tvoje a skriveno do sada služi svetu, to jest u prebivanju svetovnom bivaš i samo kroz spoljnoga čoveka delaš Božje. A unutarnji čovek je nerodan. Jer od suza počinje njegov rod. Kada budeš stigao u oblast suza, onda poznaj da je um iza šao iz tamnice ovoga sveta i zakoračao u putovanje novoga veka“ (Beseda 15, navedeno delo, str. 80-81). Taj božanski Otac Isak navodi i da nije plakalac koji plače pomalo na molitvi s vremena na vreme, nego onaj kome oči postanu kao nepresušni istočnici i plače neprestano do dve godine i duže (Isto, str. 82).
Čuli ste u nekoliko reči o prvom plaču, koji je ožalošćenje uma zbog greha i bol srca zbog onoga čime smo žalostili Boga. Zatim ste čuli o drugom plaču, koji je nepresušni istočnik suza kajanja za grehove. Pomenuo sam i o vrstama suza, koje su dobre, koje su srednje, i koje su zle i štetne po dušu, kao i o suzama od pomisli i bez pomisli. Zatim, čime čovek stiče suze i poniznost i čime ih može izgubiti.
Treba da znamo i da pamtimo svom silinom da, kao što se bršljan i hmelj i druge biljke puzavice obavijaju oko svega na što naiđu, isto se tako i delanje obmane đavola kroz suze kači i svija oko svakoga dobrog dela, da bi osujetilo sav trud ljudi na delanju dobrih dela. Zato nas je Spasitelj naš Isus Hristos, Mudrost i Logos Božji (Joil 1, 1-14; 1. Jn 5, 7; Dap 19, 13), naučio kako da tvorimo dobra dela, da ne bi bila smešana s lukavošću đavolskih strasti, i rekao nam je: Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama da ih ljudi hvale… A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja (Mt 6, 2-3). A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste (Mt 6, 16); i: Kada se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih vide ljudi… A ti kada se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome, koji je u tajnosti (Mt 6, 5-6).
Dakle, kao što se u milostinji, postu i molitvi javlja licemerje, tašta slava i želja za isticanjem, tako se i u dobrom delu Svetih i čistih suza mešaju i upliću i lukave i škodljive suze, bilo suze tašte slave, bilo gnjeva, razmaženosti, zlobe, stomakougađanja i druge takve suze, kao što je prethodno izneto. Zato nam je, oci i braćo, potrebno ne malo staranja, da bismo razaznali i iz svoga plača izagnali otrov lukavoga plača, jer, po učenju Svetih Otaca, „dobro nije dobro, ako se ne tvori dobro“ (Sveti Jovan Damaskin, Dobrotoljublje, tom 4, str. 194). Bolji su jedan uzdisaj i jedna suza u tajnosti, nego li reke suza na videlu i sa zlim ciljem. Zaista, ko se, po milosti Božjoj, udostojio toga dara suza, ne može ih zaustaviti bilo gde i bilo kada. Njemu će biti korisnije ako će ih skrivati koliko bude mogao.
Oci i braćo,
U zaključku, molim vas ponovo da oprostite meni grešnom i potpuno okamenjenom u srcu, jer sam ubog svakim bogoslovskim znanjem, svakim uzdisanjem i plačem po Bogu. Takođe vas molim da od Gospoda ištete oproštaj za mene, što sam se drznuo da vam iznosim velike stvari, iako se ja, grešnik i lenjivac, ni malih nisam dotakao življenjem.
Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *