УСПОМЕНЕ САВРЕМЕНИКА

 

СТАРАЦ ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН
 

IV

ИЗ СТАРЧЕВОГ ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА
 
СВ. ТАЈНА ПОКАЈАЊА
 
“Тајна покајања и беседа са духовником – то су светлост и сила благодати Божје које обнављају срце и ум.”
 

ПИСМА
 
1965.година, Москва.
 
Божји благослов да буде на теби, чедо Клавдија. Да буде, да буде благословен твој живот Клава – по жељи твојој и срца твог!
 
Твој Ба и Ава И.С.
 
Памти најважније. Знај, да је Бог – Свеприсутни, Свевидећи, Свезнајући, богат у милости и Судија праведни. И, да је живот – вечан, да је смрт – прелаз у суседну собу, али не заувек…
Никад ништа не решавај, ако се пре тога ниси помолила Божјој Мајци. Прими од мене убогог, уверавања о мојој љубави у Господу Спасу нашем, према теби, Клава.
 

Твој Б.
 

– Благословите Баћушка!
– Господ Спас наш Исус Христос да те благослови!
– Захваљујући Господу, примили су ме, као послушника, у Лавру, 27.јануара. Имам послушање: да појем на вечерњим службама и, пожељно, да посећујем братски молебан.
– То је мало, да би се привикао.
– Какво милитвено правило треба да има послушник?
– Питај духовника Лавре.
– На какво молитвено правило ми дајете благослов у периоду послушништва и после пострижења?
– То ће рећи духовник Лавре.
– Молим вас, Баћушка, да ми дате, на одређено време, као правило, ваше поуке за монахе.
– Молим да прикупиш и напишеш питања. Уз Божју помоћ, одговорићу ти.
– Шта чинити када нам монаси дају различита јела која доносе мирјани? Да их не узимамо? Или, да узимамо, али да их не једемо, већ да их дајемо ученицима Богословије?
– Могу се узимати и не давати другима. Али, не скупљати и не складиштити их. Задовољавати се само обедом.
– Може ли се, или не, јести храна у својој келији?
– Само у случају болести.
– Како се понашати када нас запиткују за време богослужења; одговорити, или не? Да ли се кајати, ако се одговори на питање?
– Одговорити тихим гласом:”Касније, после службе.” Тако говорити свима и увек.
– Какве су врсте одступања од правилног извршавања Исусове молитве у наше време и због чега се она догађају? Молио бих да ми подробније напишете о томе.
– Исусова молитва је основни (невидљиви) подвиг за монаха; покајно умољавање помиловања, именом Господа Исуса Христа. Зато, што је монаштво виши образац покајања и плача кроз Исусову молитву и одсецања воље – послушања свима, уз ћутљивост устију и помисли и чувања свих осећања.
 

Прошла је година од тог момента када сам се договорио са вама да пређем у манастир. Спремам се да то и остварим. Молим за ваше молитве и благослов.
– Господњи благослов теби, да поднесеш молбу. Ти си призван да постанеш монах.
– Постоји ли могућност да позајмим Ваше “Поуке монасима”, које сам видео код Вас прошле године, на извесно време?
– До 12-ог ћу предати исправљени примерак. Треба да се прекуца, има много грешака. Сада сам заузет радом над “Психологијом православне Тајне покајања.”
 

Већ је месец и по како сам у манастиру. Пред причешћем су ми провејавале мисли, да греси, мали и велики, не могу бити опроштени у Тајни покајања. Сувише много времена је потребно да би се човек очистио од свих страсти!
– Да, али сила Божја може све.
– Првих дана су ми долазиле мисли; оставити све и отићи на Академију. Бивају мисли о недостацима ближњих; један, једе врло много и често, други, много брбља тамо где не треба и не о томе што би требало, трећи, приседа често на службама, итд. Све то изазива радражљивост према људима и осуђивање.
– А зашто не би тим мислима и покретима супротставио другачије – оправдавања и извињавања:”Ето, њих ће бити лако оправдати и извинити, док мене – врло тешко!”
– Како усагласити Исусову молитву и Богородицу у току дана? Када треба читати једну, када другу? Или, на малим зрнима Исусову, на великим, Богородицу?
– Исусову молитву пред светим иконама – 100 пута, на једанаестој – “Достојно јест”. “Богородице Дјево, радујсја”, не чита инок, већ мирјанин.
– За обедом је било много разних јела: јабуке, поморанxе, чоколадне бомбоне. Бивају и печурке и купус…Узимати само понешто од тога или не? Или, све јести по мало?
– Све јести по мало, али бити увек гладан. Тренирати вољу.
– Користе ли се сада 12 псалама, као чин појања? Да ли да их укључим у правило?
– Ништа самовољно не уводити и не скраћивати без знања духовника Лавре! Не саветујем да се укључују без његовог благослова. Аз мњу бити твојим авом, нешто као шаптач…
– У књизи старца Силуана се говори да свака страст има свој образац. Како то разумети?
– Такве страсти, као што су гнев, јарост, блуд, ненаситост, имају облик наших душевних осећања. Страсти побуђују наша осећања кроз нервне ћелије и, тако, постају наша навика и потреба. Ми смо сами криви за распад и унакажење наших осећања.
– Можемо ли се смиривати као александријски обућар, говорећи:”Сви ће се спасти, само ћу ја један, да погинем”? Како избећи негативне последице таквог начина? А још, старац Силуан пише:”Држи ум у паклу и не очајавај.”
– Тај, који се није избавио од својих страсти душевних и нема и не носи мирноћу духа од смирености срца, да се не осмели да говори као обућар александријски, да га демони не би довели до унинија и очајања. То, што је говорио старац Силуан, то је за искусне. Треба, све време, имати пред собом Бога Свеприсутног и учити се кретању у присуству Божјем и Богородице, стално се питајући:”А како ће ово изгледати пред Богом?”
– Разјасните из старца Силуана,”О три степена монаштва”:”Молитва се поклапа са етапама нормалног развоја људског духа. Први покрет ума је кретање споља; друго – његово враћање самом себи. И трећи – према Богу, кроз унутрашњег човека.” Какви су то покрети, чиме су они условљени и када се појављују?
– Дуготрајна навика пажљиве молитве, када се срце у молитви налази у уму, на свакој речи и реченици молитве, и, обавезно, уз дух скрушени и смирени – даје кретање првог степена молитве.
– Како усагласити Исусову молитву и самоукоревање са подсећањем на смрт? Или се бавити само једним?
– Исусова молитва, без сталног самоукоревања је немогућа. Значи, она треба да буде стално плакање и туговање Богу о себи. Сећање на смрт треба да буде нешто као “приручник” самоосуди и плачу. Умовање о Богу у присуству Божјем, може бити само одмор и утеха.
– У молитвенику постоји молитва за освећење сваке ствари. Могу ли људи без свештеничког чина да користе ту молитву?
– Не препоручује се, чак, ни почетнику монаху – због свести о својој недостојности.
– За која питања се обраћати Вама, а за која, духовнику Лавре? Ви сте, ипак, старац, а он – духовник…
– Мени пишите о свим недоумицама, смушеностима, дуготрајним греховима и страстима. Духовник, ако није васпитач, може бити само разрешилац грехова.
– Има неких, који пред уласком у келију не творе молитву, већ куцају на врата. Да ли да отварам таквима?
– Почетнику монаху је непристојно да, чак, само кротко запита:”Зашто, ти брате, улазиш без молитве, већ улазиш, заједно са демоном, лупајући?” Осуђивати, учити, саветовати, напомињати, је – недопустиво, јер је самоуништавајуће.
– Како се понашати према старијима по свештеничком чину који често посећују келију без разлога, тј., само из доколице?
– Користи своју домишљатост, дату ти од Бога. Може се, чак, слагати; као да имаш потребу или неопходност да некуд изађеш. Али, само да се не навикаваш на скитање по келијама и препуштање беспослици, празнословљу, многословљу, частољубљу, итд!
– Код нас су за монахе предвиђена два обеда дневно, а неки једу и више. Ученицима дају још и доручак. Како се уздржавати; на рачун ручка, вечере или доручка?
– Разумно је строго знати меру; два пута у току дана и, недоједавати. На исповести то често помињати ако савест (огледало срца) буде гризла…
– Говорили сте да самоосуда бива пред собом, демонима и Богом. Какве су то врсте и какве су им разлике?
– Самоосуђивање пред Богом, је молитвена молба за праштање и помоћ. Пред демонима је, када себе укоревамо:”Ах, зашто сам то тако урадио, па, требало је то овако…”, то јест, због своје самоуверености и пренебрегавања Неба и свог Анђела чувара и ослањања на своју грешност и грешну вољу. То исто је и пред собом – због гордости и самовоље.
Само смирење срца и молитвени плач дају монаштво!
 

Благословите, Баћушка! По милости Божјој, нашли смо књигу коју сте желели и шаљемо вам је на дар. У њој су исправљене грешке аутора које је исправио игуман Никон. Какво је ваше мишљење?
– Не могу да опишем моју захвалност и радост због давно жељеног.
– Како окарактерисати и определити духовност са православне тачке гледишта?
– Преподобни оци и учитељи су је опредељивали према степену смирења (усвојеног срцем) и плача. Форме плача могу бити разне, као што су и степени вере, такође, разни, зависно од смирења срца.
– Како се понашати у погледу врсте хране коју треба узимати на дан пре богослужења? Млеко, каша, кафа, супа, сметана (милерам, прим. прев.), сир…Догађа се да се не може наћи ништа посно и тада смо принуђени да узмемо ту храну коју имамо. С друге стране, не желимо да се издвајамо у односу на наше окружење.
– Недоједавањем, не показујући и не помињући да си служитељ. Не брини о квалитету хране, већ о њеној количини. Богољубиви јереј, да би успео да прочита много цедуља на проскомидији и извуче по једну честицу за сваку од њих, обавезно треба да уведе припев за хор; антифоне певати у целини и лагано, без журбе.
 

Како да свештеник чита цедуље и извлачи честице, ако има много цедуља? Како поступати у таквим ситуацијама?
– Имати стрпљења да се брзо прочита цела цедуља и извући једну честицу. За новопрестављену душу и наручене цедуље, неопходно је извлачити – по честицу за душу. Срце и савест јереја ће се оправдати само пред Судом Божјим, а никако не смицалицама самооправдавања.
– Како се понашати према свештеницима, предавачима, старијима, који се налазе у страстима частољубља и гордости, а који су, по послушању, дужни да друге исповедају, саветују, уче и руководе? Како им указати на њихово понашање, а да се не направи велика штета и да сами не изгубимо смирење срца?
– Треба да их се клонимо, да их избегавамо. У случају неких њихових очигледних скретања – отворено их критиковати; бестрасно, са свом енергијом и гневом се борити са њима. Зато што та саблазан и опасност – семе јереси, лажи, изопачења (због њихове гордости), производи огромну штету.
– Говорили сте да је Теофан Затворник читао Исусову молитву у складу са Златоустим…
– Он је био светитељ, затворник и духоносац. Ми, стога, треба смирено да памтимо закон светог послушања: ништа не изостављати и ништа не додавати келејном молитвеном правилу које нам је дао духовник или старац.
– Треба ли да исповедамо када се на неке људе љутимо због њихових питања на духовне теме, богословље итд.?
– Обавезно. Зарад исцелења наших срасти; гордости, уображености, самоуверености и заштите од демона и страсти. Исповедати се без појашњавања, само жалећи се.
– Дали су нам да сами бирамо теме за наше дипломске радове. Желим да узмем тему о светим оцима и то – Нила Синајског. Да ли ми дајете благослов за ту тему или да узмем неку другу?
– Само за тај предмет којим си “обузет”, који је постао “твој” и који си усвојио дуготрајним радом.
 

Да ли је потребно да постим (мислим на храну) пред службом у којој служим као ђакон (то се догађа 1-3 пута недељно)? Или, да једем све што се даје за оброк? А, ако треба да се уздржавам, то од чега и како?
– Похвално је недоједавати и недопијати, али – тајно од других. Ни у ком случају не говорити:”Ја сутра служим.” Демон ће то искушавати и треба бити опрезан. Ако помисли буду досађивале, записати их за исповест.
 

Једном, на служби, када сам већ узимао Дарове, један јеромонах ме је позвао и рекао ми, да идем да читам молитве благодарности, јер чтец није био ту. Ја сам, ћутећи, показао покретом да не могу да оставим Дарове.
– Правилно.
– Два пута ме је позвао, али сам ја остао. После сам помислио да је то било непослушање.
– Не.
– Затим сам пошао, али је црквењак већ почео да чита молитве. Касније, јеромонах ме је питао, зашто нисам одмах дошао. Одговорио сам му, да ђакон не треба да буде узнемираван када потребује Дарове, нити сме да Их оставља.
– Само тако, до смрти!
 

Ако се неколико дана пре, или ноћ пред службом, деси оскврњење за које ниси сам давао повода, треба ли, обавезно, то исповедати пред службом?
– Не. Само сачекати прву следећу исповест и исповедити као “ноћно оскрвњење у сну”.
– Једном нашем монаху и мени, је духовник Лавре, у специфичној форми, прорекао епископство и обавезу чувања вере. Отац је имао и снове на ту тему. Још један свештеник ми је, такође, то исто прорекао…
– Смирење срца и свест о недостојности ће прогнати ту бесмислицу!
– После таквих изјава, демон ме је напао помислима о томе!
– Демони су врло ради да имају повод за сугерисање такве дрскости.
– Али, данас је све могуће, сваког могу да поставе као епископа. Молим за ваше свете молитве, да ме Господ избави од таквог крста и остави ме у чину ђакона или, у крајњем случају, јеромонаха.
– Само Промисао Божја поставља епископе. Према томе, моје забране би биле бесмислица и глупост пред Промислом Божјим!
– Ко је анђео покајања? Коме се даје, када и зашто?
– То је свети Анђео Чувар, дат од светог крштења, а, исто тако, Анђео Чувар, који се даје у време пострижења у свету мантију, јер је монаштво – образац анђеоског живота.
– Један мој пријатељ, свештеник, је желео да добије савет у борби са телесним греховима. Много пута се кајао, али би, после исповести, опет падао у њих.
– Треба се усрдно молити; истрајно, упорно, енергично, одгонећи их молитвом, знајући да се демони свете. Господ то допушта, да се јереј не би гордио и уобразио, да зна, да је и он – грешник. Бог га је изабрао и поставио као презвитера – судију и сведока на Страшном Суду.
– Да ли сваком просјаку треба давати милостињу? Чиме се руководити?
– Само не пијаници и очигледном наркоману! За остале – чувати се тврдичлука, шта год да траже.
– Ако свештеник у парохији сам врши службу, може ли да исповеда људе у време часова, канона или у другим моментима службе?
– Препоручује се завођење строгог реда; исповедати после проскомидије и на часовима (по могућности), али, не на канону.
– Ако се атеисти распитују о Богу или религији, како се понашати у таквим случајевима?
– Чврсто, јасно и убедљиво исмевати неоснованост атеизма и равнодушности према светој вери! Због тога – много читати и имати огањ ревности.
 

Увек се молим за вас, како умем. Ваш, и пре и сада и у будуће.
 

Ваш заштитник.
 

Ваш Б.И.С.
 

Бојте се роптања на своју судбину и гордости. Ваш заштитник, И. Симеон.
 

КРАЈ