Усамљена на путу ка Христу

Питање:
Помаже Бог часни Оци, Веома сам збуњена, кренула сам путем наше вере, много читам и сваким даном увиђам којим путем треба ићи, али јако ми је тешко. У мени је и даље велика борба, јер сам усамљена. Наиме, мој муж, мајка, отац, брат… сви су веома изненађени што сам се окренула вери и не верују. Муж ме већ помало и подржава, али када увече читам и молим се, он ми каже да се удаљавам од њега… Пост није прихватио, а ја се трудим да играм на две столице.. Да удовољим њему, да нам брак не угрозим, а опет да волим Господа свога више од било кога. Отац ми је после операције остао непокретан и стално је у депресији. Када је био у болници, целу ноћ сам се молила да преживи, јер је био у коми, и пробудио се. Богу хвала. Али, шта вреди када не верује и ја не разумем моју улогу у свему… Више од свега желим да се он и моја мајка спасу, али не знам шта да чиним. Мами сам дала да чита, причам им о нашој вери, али нисам ни сигурна да овако грешна то смем. Отац моје свекрве се убио, а она је скоро била запала у тешку депресију и претила да ће учинити исто… Јако сам се уплашила и за мужа, јер је и он склон сличним стањима. Дала сам јој крст, сада јој је боље… Али и даље не верује. У фирми у којој радим, не познајем никога ко верује… Сви само јуре… Деца недељом у 10.00 х имају тренинге, а ја бих да иду на Свету Литургију. Успем понекад, али бојим се да ћу мужу бити превише одлучна. Он ми је већ рекао да сам пребрза, да је тешко пратити ме. А како пребрза, када сам већ толико грехова починила? Мене је страх да не буде прекасно. Ишла сам на исповест, али општу. Све нешто одлажем детаљну исповест, а нон стоп о гресима почињеним размишљам и кајем се. Ста да вам кажем, борим се, а нисам сигурна да ли добро чиним. Како да помогнем оцу и мајци? Брат се исто коцка и јако је нервозан? Свекрва ми је исто стално нешто болесна, а нико не зна од чега. Само обилази лекаре, али лека нигде. Муж има псоријазу, а чула сам да се она лечи само вером од Бога. Шта је то све? Да ли ја то добро посматрам ствари? Желим да будем достојна и права хришћанка, али једино где нисам сама је овај сајт и неки нови људи из цркве, са Свете Литургије, које сам почела да упознајем. Вама сам поставила сва ова питања, некако су излетела из мене, а планирала сам у понедељак отићи код свештеника да ме посаветује. Ипак, можете ли ме бар некако посаветовати, јер није само до мене. Код оца и мајке у кући је страшно тешка ситуација. Осећам очај на све стране, јер праве вере нема. Када брат дође, само виче и нема разумевања, а ја га јако нервирам. Некако као да се моја породица, моје детињство, све моје док Господа нисам спознала губи, руши… Желим спасење за све нас, али не знам како да се поставим. Шта смем, шта не смем. Много посматрам старије људе и жао ми их је када видим да немају вере, јер су штрасно усамљени. Хвала Вам
Тијана


Одговор:
Бог Вам помогао! Драга у Христу Господу сестро, најбоље је то што сами рекосте, да се посавјетујете са својим свештеником. Ја само могу да Вас охрабрим и
да Вам кажем, како је на свакоме од нас да носимо свој крст. Можда је баш старање за невјерујуће, а ипак
ближње Вас крст? ! Зато јачајте своју вјеру и молитву и Господ ће Вам дати снаге да издржите. Молим Вас да се ипак посавјетујете са својим свештеником! Срдачно о. Страхиња

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *