УМНО ДЕЛАЊЕ. О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ.
МОЛИТВА КОЈА ЈЕ КРАТКА, АЛИ СЕ ЧЕСТО ТВОРИ КОРИСНИЈА ЈЕ ОД ДУГЕ МОЛИТВЕ
Од људи искусних у богомислију сазнао сам да је, кад је у питању молитва која се твори умом од срца, топлија и кориснија она која се твори кратко, али често, него дуга. У принципу, и дуга молитва је веома корисна, али само за савршене, а не за почетнике. У дугачкој молитви ум човека који на њу није навикао не може дуго да стоји пред Богом, већ обично, побеђен немоћју несталности, бива одвучен нечим спољашњим, и његова топлина духа се зато брзо хлади. Оваква молитва више није молитва, већ само смућење ума због одступања мисли, које лутају тамо и овамо, што се догађа, како на саборним црквеним појањима, тако и приликом читања дугачких келејних правила. Кратка, али чиста молитва је постојанија, јер ум, који се удубио у Бога за кратко време може да је твори са већом топлином. Због тога и Господ каже: “Мољашчесја же не лишше глаголите” (Мт. 6, 7), јер нећете бити услишени због мноштва речи. И Јован Лествичник поучава: “Не труди се да многословиш, да се ум не би расејао у трагању за речима. Само једна реч митара је умилостивила Бога и само једна реч вере је спасила разбојника. Крајње многословље у молитви расејава ум у маштању, а једнословље помаже да се ум сабере”.
Али, неко ће рећи: због чега нам апостол у посланици Солуњанима каже: “Непрестано молитесја” (1 Сол. 5, 17)?
Обично се у Светом Писму за дело које се често чини, каже да се чини увек, на пример: “В первују скинију вину вхождаху свјашченици, служби совершајушче”, то јест, у свако време које је за то било установљено, а не непрестано, дању и ноћу; често, а не тако да нису уопште излазили (Јевр. 9, 6). Ако су свештеници и били стално у цркви чувајући огањ који је сишао с неба да се не угаси, стално му додајући гориво, нису ово чинили сви заједно, већ се њихова чреда мењала, као што се пише и за светог Захарију: “Бист же служашчу јему в чину чреди својеја пред Богом” (Лк. 1, 8). Слично треба размишљати и када је у питању молитва, за коју апостол заповеда да се твори непрестано, јер није могуће да човек пребива у молитви тако да је не прекида ни дању ни ноћу. Јер време је потребно и за друге послове, за неопходну бригу о управљању својом кућом као што је: време за рад, време за разговор, време за храну и пиће, време одмарања и сна. Како човек може да се моли другачије него често? А молитва која се често твори рачуна се као молитва која се непрестано твори. Дакле, нека твоја честа, али кратка молитва нема мноштво речи, сувишних речи, како о томе уче и свети оци. Свети Теофан је у тумачењу Јеванђеља по Матеју написао следеће: “Не треба продужавати молитву, већ је боље молити се мало, али често” (гл. 6). Код Златоуста, пак, у беседама на посланице апостола Павла пише следеће: “Ко у молитви говори сувишно не моли се, већ празнослови” (Златоуст на Ефес. 6, беседа 24). Осим тога, Теофилакт у тумачењу на исто ово горе наведено јеванђељско место говори: “Говорење сувишног јесте празнословље”. Добро је рекао апостол: “Хошчу пјат словес умом мојим глаголати, нежели тми словес јазиком” (1 Кор. 14, 19), односно, боље ми је да творим кратку молитву Богу, али са пажњом, него да изговарам безбројне речи без пажње и да узалудно испуњавам ваздух својим речима и гласом.
Осим тога, горе наведене речи апостола: “Непрестано молитесја” (1 Сол. 5, 17) треба поимати у смислу молитве која се твори умом, јер ум увек може бити уперен ка Богу и може да Му се моли непрестано.
Дакле, почни сада, о душо, помало да се бавиш учењем које је пред тобом, почни у име Господа, по савету апостола који каже: “Все, јеже ашче што творите словом или дјелом, всја во имја Господа Иисуса Христа творите” (Кол. 3, 17), т.ј. творите све, као да каже, са добром намером, и не толико ради своје користи, макар и духовне, колико ради славе Божије, како би се у свим вашим речима, делима и помислима прослављало име Господа Исуса Хирста, Спаситеља нашег.
Пре свега уз помоћ кратког тумачења учини да ти постане јасно шта је молитва?
Молитва је обраћање ума и мисли према Богу; молити се значи стајати својим умом пред Богом, непрестано мислима гледати у Њега и беседити са Њим у свештеном страху и нади.
Дакле, сабери све своје мисли и оставивши све своје спољашње свакодневне вриге устреми ум свој ка Богу, ка Њему.
