NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
Od sastavljača
 
„Šta je molitva? U čemu je njena suština? Kako čovek da se nauči molitvi? Šta oseća duh hrišćanina koji se moli u smirenju srca?
Svim ovim pitanjima bi stalno trebalo da se bave i um i srce verujućeg, jer u molitvi čovek besedi s Bogom, ulazi u blagodatno opštenje s Njim i živi u Bogu. I sveti oci i učitelji Crkve daju odgovore na sva ova pitanja, odgovore, zasnovane na blagodatnom ozarenju u iskustvu molitvenog delanja, iskustvu, koje je podjednako dostupno i neukom čoveku i mudracu“ (ep. Nikon).
„Svaki hrišćanin uvek mora imati na umu da treba da se sjedinjuje sa Gospodom Spasiteljem svim svojim bićem, da treba da Mu dozvoli da se useli u njegov um i srce, a najbolje i najpouzdanije sredstvo za ovakvo sjedinjenje sa Gospodom, posle pričešćivanja Telom i Krvlju Njegovom, jeste umna Isusova molitva.
Da li je Isusova molitva obavezna i za mirjane? Sigurno da je obavezna, zato što je za svakog hrišćanina, kao što je već rečeno, neophodno da se sjedini sa Gospodom u srcu, a kao najbolji način za ovo sjedinjenje služi Isusova molitva“ (ep. Justin).
Monahu se na monaškom postrigu daju brojanice koje se nazivaju duhovnim mačem i zaveštava mu se neprestano, danonoćno moljenje Isusovom molitvom.
Kada sam stupio u obitelj, osetio sam revnost prema ovom monaškom zavetu i u tome me je rukovodio moj starac A., koji je razrešavao sve moje nedoumice na koje sam nailazio u toku molitve. Nakon starčeve smrti bio sam prinuđen da onda kada je trebalo da mi se razreši neka nedoumica pribegavam delima bogomudrih otaca. Izvlačeći iz njih ono što je bitno za Isusovu molitvu sve sam to zapisivao u svoju svesku i tako je tokom vremena nastao zbornik o molitvi.
Materijal zbornika je rastao iz godine u godinu, i zbog toga predmeti nisu dati po strogom sistematskom poretku i redosledu; on je služio meni lično kao pomagalo.
Sada mi je palo na pamet da ovaj svoj zbornik ili pomagalo izdam u nadi da će možda biti od pomoći onima koji traže rukovodstvo radi usavršavanja svog unutrašnjeg duhovnog života i da će im mudri saveti svetih otaca i nama savremenih podvižnika koji su navedeni u zborniku pomoći u njihovoj dobroj nameri.
U zborniku ima ponavljanja, do toga je došlo zbog iskrene želje da se u um jače ureže ono o čemu je tu napisano. Sve što se predaje od srdačnog ubeđenja treba da izazove najživlje interesovanje, i to je tim pre potrebno u današnje vreme kada se svuda uočava krajnja oskudica u pogledu bilo kakvih stremljenja u oblasti duhovnog života.
Dakle, cilj izdavanja našeg zbornika jeste da na sve moguće i najraznovrsnije načine i uz mnogobrojna ponavljanja upravo objasni način tvorenja Isusove molitve, da pokaže koliko je ona nužna i neophodna u delu našeg duhovnog služenja Bogu. Jednom rečju, da podseti, kako savremeno monaštvo tako i sve one koji revnuju za svoje duševno spasenje, na drevno otačko učenje o umnom delanju i na borbu sa strastima, tim pre što danas o Isusovoj molitvi, po rečima episkopa Ignjatija, „ljudi uglavnom imaju veoma maglovitu, nejasnu predstavu. Neki, koji sebe smatraju obdarenima duhovnim rasuđivanjem i koje mnogi takvima i smatraju „plaše se“ ove molitve kao neke zaraze navodeći kao razlog „prelest“ koja je navodno obavezna saputnica upražnjavanja Isusove molitve, sami se od nje udaljavaju i druge uče da je se klone.“ Dalje episkop Ignjatije kaže: „Ovakvo učenje je po mom mišljenju izmislio đavo, koji toliko mrzi ime Gospoda Isusa Hrista pošto ono uništava svu njegovu silu; on drhti od ovog svemoćnog imena i zato Ga je oklevetao pred mnogim hrišćanima, kako bi oni odbacili plameno oružje, strašno za neprijatelja, a spasonosne za njih same.“
Zbog toga se kod sastavljača i pojavila nasušna potreba da skupi sve što je neophodno radi razjašnjavanja ovog duhovnog delanja i nedoumica koje se prilikom tog delanja sreću. Sam pak sastavljač, ne smejući ni da pomisli da nazove sebe „umnim molitvenikom“ usudio se samo da izvuče iz riznice svetih otaca njihove bogomudre savete o neprestanoj molitvi, savete koji su neophodni kao vazduh našem disanju, svima onima koji revnuju za svoje spasenje.
U ovaj zbornik o umnom delanju koji se bavi molitvom ulazi oko četiri stotine izreka svetih otaca i nama savremenih podvižnika, i osim toga, čitave pouke podvižnika pobožnosti, iskusnih u molitvenom podvigu kao što su: svetitelj Dimitrije Rostovski, arhimandrit Pajisije Veličkovski, starac shimonah Vasilije i drugi delatelji sveštene Isusove molitve.
Na kraju ove knjige pažnji čitalaca nudi se indeks u kojem su pobrojane ovde navedene izreke otaca uz navođenje autora i knjiga iz kojih su ove izreke preuzete sa pozivanjem na stranice ovog zbornika na kojima su iste odštampane.
 
Valaam, 27. juli 1936.g.
Iguman Hariton

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *