NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
O PRELESTI
 
364. Nema razloga da se čovek boji prelesti. Ona se dešava onima koji su se pogordili… koji počinju da misle da je čim je toplina svratila u srce – to već i kraj savršenstva. A tu je tek početak, i to možda nestabilan. Jer i toplina i umirenje srca bivaju i prirodni, – plod usredsređivanja pažnje. A treba se truditi i truditi, čekati i čekati dok prirodno ne bude zamenjeno blagodatnim. U svakom slučaju, najbolje je da čovek nikada ne smatra da je bilo šta dostigao, već da uvek sebe vidi kao ništeg, nagog, slepog i nevaljalog.
365. O umetničkom delanju Isusove molitve je počelo da se govori od Grigorija Sinaita u 13. veku i kasnije. Do tada je daleko. Onda razmislimo, da li da o tome pišemo? Unapred vam, između ostalog, kažem da je i meni već padalo na pamet da propustimo one članke u kojima se govori o ovome… i da zbornik završimo Simeonom Bogoslovom…
Tvoriti Isusovu molitvu kao što se mi navikavamo da činimo jeste dobro delo. U manastirima se to propisuje kao dužnost. Zar bi se propisivalo kad bi bilo opasno?! Opasna je ona metoda koju su izmislili i prikačili uz ovu molitvu. Ona nekoga gura u prelest maštalačku, a ponekoga, sramota je i reći – u stalno stanje pohoti. Zato treba savetovati da se ona ne tvori i zabranjivati je. A svakome treba sugerisati i sve nastrojavati na to da u prostoti srca prizivaju najslađe ime Gospoda.
366. A ako neko nemajući molitvu prisiljava sebe samo na molitvu, a na smirenomudrenost, na ljubav i poštovanje ostalih Gospodnjih zapovesti se ne prisiljava, onda mu se ponekad, na njegovu molbu daje blagodatna molitva, čak delimično radi uspokojenja i veselja, ali on je po prirodi sličan kao što je i bio. Jer nema krotosti, zato što je nije dobio s trudom i nije se pripremio da bude krotak; nema smirenomudrenosti zato što za nju nije molio i nije sebe na to primoravao, nema ljubavi prema svima, zato što se za ovo nije brinuo i nije ovo tražio jako u molitvenoj prozbi. Jer svako ko se prisiljava i primorava, čak i protiv želje srca, na molitvu, takođe treba da se primorava i na ljubav, i na krotost, i na svako trpljenje, i velikodušnost, kako je napisano, s radošću, a isto tako treba da se primorava na ponižavanje, na to da sebe smatra najgorim i najnižim od svih, da ne razgovara o onome što nije korisno, već da se uvek poučava rečima Gospodnjim i da ih izriče ustima i srcem. Još treba sebe čovek da primorava na to da ne pada u razdražljivost, kao što je rečeno: „Vsjaka gorest, i gnjev, i klič da vozmetsja ot vas, so vsjakoju zloboju“ (Ef. 4, 31). Da bi mu Gospod na taj način, videći čovekovu želju, dao da bez truda i primoravanja učini sve ono što je pre jedva mogao da sačuva primoravajući sebe, zbog greha koji je u njemu živeo. I svi poduhvati dobrodetelji će se na izvestan način pretvoriti u njegovu prirodu, zato što mu na kraju dolazi Gospod, dolazi i prebiva u njemu, i Sam u njemu tvori zapovesti Svoje bez truda ispunjavajući ga duhovnim plodovima.
367. Ukoliko smirenomudrenost i ljubav, prostota i blagost ne budu u nama tesno sjedinjeni s molitvom onda i sama moltiva, bolje rečeno – ova maska molitve, može da nam donese vrlo malo koristi. I ovo tvrdimo ne samo za molitvu, već i za svaki podvig i trud, devstvenost ili post, ili bdenije ili pojanje psalama, ili služenje, ili bilo koje drugo delanje, koje se vrši radi dobrodetelji. Ukoliko u sebi ne ugledamo plodove ljubavi, mira, radosti, krotosti, još ću dodati, smirenomudrenosti, prostodušnosti, iskrenosti, vere, koliko treba, velikodušnosti, druželjubivosti – uzaludno smo se trudili zato što trud i započinjemo da bismo koristili plodove; a kada se ispostavlja da u nama nema plodova ljubavi, tada je bez sumnje delanje uzaludno. Zato se takav ni po čemu ne razlikuje od pet ludih devojaka koje su zbog toga što ovde još nisu u srcima imale duhovnog jeleja, odnosno duhovne delatnosti gore navedenih dobrodetelji, nazvane ludima i žalosno ostavljene da stoje van carske palate, nemajući nikakve koristi od podviga devstvenosti. Kao što se prilikom obrađivanja vinograda sva briga i sav trud ulažu u nadi na plodove i ukoliko nema ploda ispostavlja se da je delanje uzaludno, tako, ukoliko ne vidimo u sebi, po dejstvu Duha plodove ljubavi, mira, radosti i svega ostalog što je apostol nabrojao (Gal. 5, 22) i ako ih ne prepoznamo u sebi s potpunom sigurnošću i po duhovnom osećanju i ako ne možemo da priznamo da nesumnjivo postoje u nama i po duhovnom osećanju, suvišnim će se pokazati i podvig devstvenosti, molitve, pojanja psalama, posta i bdenija. Jer ovaj trud i duševni i telesni podvizi moraju da se vrše, kao što smo kazali, u nadi na duhovne plodove, a plodovi dobrodetelji jesu duhovna naslada neporočnim zadovoljstvom, koje neizrecivo proizvodi Duh u srcima vernih i smirenih. Zbog toga podvizi i trud moraju biti poštovani kao onakvi kakvi zaista i jesu, kao trud i podvizi, a plodovi kao plodovi. Međutim, ako neko zbog oskudnosti znanja svoje delanje i podvig bude smatrao plodovima Duha ispostaviće se da se očigledno vara obmanjujući sebe, lišavajući se ovakvim svojim mišljenjem zaista velikih plodova Duha.
368. Istinski početak molitve jeste srdačna toplina koja spaljuje strasti, koja useljava utehu i radost u srce nepokolebljivom ljubavlju i koja utvrđuje srce s nesumnjivom sigurnošću. Sve što dolazi u dušu, kažu oci, bez obzira na to da li je čulno ili duhovno, čim srce sumnja u njega ne prihvatajući ga, nije od Boga, već je poslato od neprijatelja. Takođe, kada vidiš svoj um napolju ili kako ga u visinu vuče neka nevidljiva sila, ne veruj ovome i ne dopuštaj da ti um bude odvučen, već ga odmah prisili na njegovo delo. Ono što je od Boga dolazi samo od sebe, kaže sveti Isak, a da ne znaš ni vreme kad ono dolazi. Iako neprijatelj i u bedrima pokušava da prividno predstavi kao duhovno, jedno nudeći umesto drugog, umesto topline navodeći ružan plamen, umesto veselja – budeći beslovesnu radost i mokru slast, i ako uspeva da se sakrije iza ovih obmana od neiskusnih, ipak ga vreme, iskustvo i osećanje obično otkrivaju pred onima koji su upoznati s njegovim zlim spletkama. „Gortanj brašna različajet“, kaže Sveto Pismo. Tako i duhovni ukus sve jasno pokazuje kakvo je, ne prepuštajući se obmani.
369. Evo kakav je uzrok misli! Slušali ste prazne reči i ostalo je sećanje na njih. Neprijatelj uzima ove crte sećanja i plete od njih mrežu pred očima vašeg uma da bi ga zapleo. Siđite onda u srce odvrativši oči od prividnih neprijateljskih predstava i vapijte ka Gospodu.
370. Za napredovanje u molitvi i radi izbegavanja prelesti neophodno je samoodricanje, koje uči da se u molitvi traži samo pažnja. Tada će se molitveni podvig uprostiti i postati lakši; postaće lakša i iskušenja, koja ipak uvek prate podvig. Ukoliko neko pre vremena teži ka tome da otkrije u sebi dejstvo srdačne molitve, „njemu se,“ kaže prep. Nil Sorski, u skladu sa ostalim svetim ocima, „dopuštaju teška iskušenja od demona, koja premašuju njegove snage.“ Kao osnova ovakvih težnji služe uznošenja i visokoumlje koje čovek ne primećuje, i koji izgledaju kao usrdnost.
371. Neki tvrde da usled upražnjavanja Isusove molitve uvek ili gutovo uvek sledi prelest i strogo zabranjuju bavljenje ovom molitvom.
U usvajanju ovakve misli i u ovakvoj zabrani sadrži se strašno bogohuljenje, sadrži se žaljenja dostojna prelest. Naš Gospod Isus Hristos je jedini izvor našeg spasenja, jedino sredstvo našeg spasenja; Njegovo ljudsko ime je preuzelo od Njegovog Božanstva neograničenu, svesvetu silu da nas spasava; kako onda ova sila, koja deluje na spasenje, ova jedina sila koja daruje spasenje može da se izopači i da deluje na pogibelj? To je besmisleno! To je žalosna glupost, bogohulna, pogubna po dušu! Oni koji su usvojili ovakav način mišljenja zaista se nalaze u demonskoj prelesti, obmanuti lažno nazvanim razumom, koji potiče od satane.
Analiziraj celo Sveto Pismo, videćeš da je u njemu svuda uzveličano i proslavljeno ime Gospodnje, da je hvaljena sila Njegova koja je spasonosna po ljude. Razmotri dela otaca, uvidećeš da svi oni bez izuzetka savetuju i zapovedaju bavljenje Isusovom molitvom, da je nazivaju oružjem od kojeg nema jačeg ni na nebu nina zemlji, nazivaju je Bogom danim, neoduzimljivim nasleđem, jednim od konačnih i najviših zaveštanja Bogočoveka, utehom punom ljubavi i najslađim, pouzdanim zalogom. Na kraju, obrati se zakonu Pravoslavne Istočne Crkve: videćeš da je ona za svu nepismenu decu svoju – i monahe i mirjane – ustanovila da se pojanje psalama i molitvoslovlje na kelijnom pravilu zameni Isusovom molitvom. Šta znači pred jednoglasnim svedočanstvom Svetog Pisma i svih svetih otaca, pred zakonom Vaseljenske Crkve o molitvi Isusovoj suprotno mišljenje nekih slepaca, koje su proslavili i koje proslavljaju njima slični slepci.
372. Do silaženja s uma od Isusove molitve može da dođe onda kada ljudi tvoreći ovu molitvu ne ostavljaju neke svoje grehove i grešne navike koji osuđuju savest. Pritom unutra dolazi do dubokog nesklada koji isteruje svaki mir iz srca… Od toga čoveku može da se pomuti u glavi, i da se pojmovi pomešaju i zbrkaju.
Prva vaša reč o vatrici… šta je to? Kad Bog da saznaćete. Onaj ko nije okusio sladost meda ne može da spozna kakva je to sladost. Tako je i ovde! Ovo se otkriva stalnim osećanjem prema Bogu.
373. Umna molitva, kažu, spasava; međutim, za umnu molitvu je krajnje potrebno rukovodstvo, dok je čovek sam tvori, dok je radna. Upravo u ovo vreme delanja umne molitve kojom ne rukovodi iskusna ruka ljudi uglavnom skreću s puta.
374. Međutim, prelest je poznata po mnogim očiglednim posledicama, ona mora biti proučavana, shvaćena u samom svom začetku: u lažnoj misli, koja služi kao osnova svih zabluda o nesrećnim duševnim stanjima. U lažnoj misli uma već postoji čitavo zdanje prelesti, kao što u zrnu postoji ona biljka, koja treba da izraste iz njega nakon što bude zasađena u zemlju.
375. Veliko oruđe protiv neprijatelja ima onaj ko se u molitvi drži skrušenog plača da ne bi pao u visoko mišljenje o sebi zbog radosti koju daje molitva. Onaj ko čuva ovu radost-tugu izbeći će svaku štetu. Prava molitva koja ne obmanjuje jeste ona u kojoj toplina s Isusovom molitvom baca oganj u zemlju našeg srca i spaljuje strasti kao trnje. Ona s veseljem i mirom osenjuje dušu i ne dolazi s desne ili leve strane, ne dolazi čak ni odozgo, već niče u srcu kao izvor vode od životvornog Duha. Samo nju zavoli i revnuj da je stekneš u svom srcu, uvek čuvaj um od maštanja. S njom se ne boj ničega, jer Onaj Ko je rekao: derzajte, Az jesam, ne bojtesja! je Lično s nama. Onaj ko ovako se nastrojivši živi pravedno i neporočno, kome je tuđe čovekougađanje i nadmenost ostaće da stoji i neće pretrpeti nikakvu štetu, čak i ako se čitav demonski puk podigne na njega i napadne ga bezbrojnim iskušenjima.
376. Oni koji revnuju za duhovni život, piše Speranski, počinju od „Gospodi, pomiluj“ ali kod njih se, kao i kod nas, to brzo prekida. Oganj koji je jednom zapaljen gori sam od sebe, i nikome nije poznato čime se hrani. U tome se i sastoji tajna. Ponovo nalaziš „Gospodi, pomiluj“ u svojim mislima u trenutku kada dođeš k sebi. Reči ove molitve jesu: „Gospodi Iisuse Hriste, Sine Božij, pomiluj mja!“ ili: „Iisuse, Sine Božij, pomiluj mja!“ Oganj koji se ovde pominje ne razgoreva se brzo, već posle velikog truda, kada se u srcu razgori toplina, koja se stalno pojačava i rasplamsava za vreme umne molitve. Duboka molitva upućena Gospodu podstiče toplinu. Kod iskusnih otaca se strogo razlikuju – telesna toplina, prosta, koja se dešava usled usredsređivanja sila u srcu pažnjom i napetošću; telesna, pohotna toplina, koju odmah ponekad usađuje i podržava neprijatelj; i toplina duhovna, trezvena, čista. Ima dve vrste ove topline: prirodna, zbog sjedinjenja uma sa srcem, i blagodatna. Iskustvo uči kako da se razlikuje svaka od njih. Ova toplina je sladosna i čovek želi da je podržava kako zbog same ove sladosti tako i zbog toga što ona sve unutrašnje dovodi u red. Međutim, ko se trudi da podrži i pojača ovu toplinu samo zbog ove sladosti razvija u sebi duhovno slastoljublje. Zbog toga trezveni ulažu napor da se prolazeći mimo ove sladosti utvrde samo u stajanju pred Gospodom, s potpunim predavanjem Njemu, kao da Mu se prepuštaju u u ruke, a na sladost koja proističe od topline se ne oslanjaju i ne prikivaju pažnju za nju. Međutim, moguće je prilepiti se pažnjom za nju i zadržavši se u njoj kao u toploj sobi ili odeći, samo nju podržavati i ne prostirati misli dalje. Mistici nisu išli dalje od ovog; kod njih se ovo stanje smatralo najvišim: ovde je bilo apstolutno besmišlje pogruženo u nekakvu prazninu. Ovakvo stanje je sozercanje mističara.
377. Ne varaj se unutrašnjim sladostima; bez krsta su one nepouzdane i opasne.
Svakog čoveka smatraj boljim od sebe, bez ove misli je svako, čak i ako učini čudo, daleko od Boga.
378. Pitate od čega nastaje prelest prilikom tvorenja Isusove molitve? – Ona ne nastaje od nje, već od načina na koji se ona vrši, upravo od onog koji je propisan u Dobrotoljublju. Ovaj način treba sprovoditi s nastavnikom, koji tu stvar poznaje i pred njegovim očima. A ko se sam lati ovog posla, samo na osnovu njegovog opisa, ne može mimoići prelest. Tamo je opisan samo spoljašnji izgled dela, a ono što pritom dodaje starac koji vidi kako se to odvija radi dopunjavanja unutrašnjeg ustrojstva, – to se ne vidi. Onaj ko prolazi ovakvo delanje bez prisutnog rukovoditelja prirodno ostaje samo sa spoljašnjim delanjem, strogo ispunjava ono što je zapoveđeno u vezi s položajem tela, disanjem i gledanjem u srce. Pošto ovakve metode prirodno mogu da dovedu do izvesnog stepena usredsređivanja pažnje i topline on nemajući pritom pouzdanog učitelja, koji bi mu rekao kakav je kvalitet izmene koja se u njemu dešava dolazi do misli da to i jeste ono što on traži, t.j. da ga je osenila blagodat, dok je još nema i počinje da misli da ima blagodat nemajući je. Upravo ovo i jeste prelest, koja će zatim iskriviti i čitav dalji tok njegovog unutrašnjeg života. Evo zašto danas kod staraca vidimo da savetuju da se čovek uopšte ne upušta u ovakve metode zbog opasnosti od njih. Sami po sebe oni ne mogu da daju ništa blagodatno, jer se blagodat ne vezuje ničim spoljašnjim, već samo snishodi na unutrašnje ustrojstvo. Valjano unutrašnje ustrojstvo će i bez njih privući dejstvo blagodati. Ovo ustrojstvo je sledeće: prilikom Isusove molitve hoditi u prisustvu Božijem, rasplamsavati osećanja sveštenog straha i straha Božijeg, ni u čemu sebi ne popuštati, uvek i u svemu slušati svoju savest i čuvati je neuprljanom i mirnom, i sav svoj život – i unutrašnji i spoljašnji predati u ruke Božije. Iz ovih duhovnih stihija blagodat Božija, koja dolazi u svoje vreme, slivši ih u jedno pali duhovni oganj u srcu, koji i služi kao svedok prisustva blagodati u srcu. Ko ide ovim putem teško će pasti u nadmenost. Ali je i ovde bolje imati ličnog rukovoditelja koji bi video lice i čuo glas. Jer ovo dvoje otkriva šta je unutra.
379. Čitalac će naći u Dobrotoljublju, u besedi Simeona Novog Bogoslova nešto o tri načina molitve, u besedni Nikifora Monaha i u delima Ksantopula, pouku o umetničkom uvođenju uma u srce uz pomoć prirodnog disanja, drugim rečima, o mehanizmu, koji pomaže dostizanju umne molitve. Ovo učenje otaca je pričinjavalo teškoće i pričinjava ih mnogim čitaocima, a tu nema ništa teško. Savetujemo voljenoj braći da ne traže da otkriju u sebi ovaj mehanizam ukoliko im se on ne otkrije sam od sebe. I mnogi koji su hteli da ga spoznaju iz iskustva oštetili su svoja pluća i ništa nisu postigli. Suština stvari se sastoji u tome da se um sjedini sa srcem u molitvi, a to čini Božija blagodat u svoje vreme, koje Bog odredi. Pomenuti mehanizam u potpunosti zamenjuje lagano izgovaranje molitve, kratak odmor posle svake molitve, tiho i lagano disanje, zatvaranje uma u reči molitve. Uz pomoć ovih pomagala lako možemo da ostvarimo pažnju u izvesnom stepenu. Kad postoji pažnja uma u molitvi srce veoma brzo počinje da saoseća. Saosećanje srca umu malo po malo počinje da prelazi u sjedinjenje uma sa srcem i mehanizam koji su oci ponudili pojaviće se sam od sebe. Sva mehanička sredstva koja imaju veštastveni karakter oci su ponudili samo kao pomagala za što zgodnije i brže dostizanje pažnje prilikom molitve, a ne kao nešto suštinsko. Suštinska, neophodna prinadležnost molitve jeste pažnja. Bez pažnje nema molitve. Istinska blagodatna pažnja pojavljuje se od umrtvljivanja srca za svet. Pomagala će uvek ostati samo pomagala… Sjedinjenje uma sa srcem jeste sjedinjenje duhovnih pomisli uma s duhovnim osećanjima srca.
380. „Pre svega treba da se pridržavaš triju stvari,“ kaže Simeon Novi Bogoslov, „da se ne brineš ni za šta, čak ni za blagosloveno, a ne samo za neblagosloveno ili isprazno, to jest, treba da se umrtviš za sve; treba da imaš čistu savest u svemu tako da te ona ni najmanje ni za šta ne razobličava; i treba da imaš apsolutnu bespristrasnost, kako tvoja pomisao ne bi skretala ni prema kakvoj mirskoj stvari. Stoj pažnjom u sebi samom (ne u glavi, već u srcu).“
Pritom sveti Simeon ukazuje na izvesne spoljašnje metode, koje neke sablažnjavaju i odbijaju od dela, a kod drugih iskrivljuju samo delanje. Pošto ove metode zbog nedostatka rukovodilaca mogu biti praćene lošim posledicama, a nisu ništa drugo osim spoljašnjeg prilagođavanja unutrašnjem delanju, koje ne daje ništa suštinsko, mi ih propuštamo.
Suština stvari jeste u tome da čovek stekne naviku da stoji umom u srcu – u ovom čulnom srcu, ali ne čulno.
Um iz glave treba svesti u srce i tamo ga posaditi, ili kako je neko od staraca rekao, spojiti um sa srcem.
Kako se ovo dostiže?
Traži i naći ćeš. Ovo se najlakše postiže hođenjem pred Bogom i molitvenim trudom, posebno odlaženjem u crkvu. Međutim, ne treba zaboraviti da je naš samo trud, a samo delo, to jest spajanje uma sa srcem jeste dar blagodati, koji se daje kada i kako želi Gospod. Najbolji primer je Maksim Kapsokalivit.
381. Nemojte skrenuti na nekim spoljašnjim metodama prilikom umne Isusove molitve. Nekima su one potrebne, a vama nisu neophodne. Prošlo je vreme. Mesto srca o kojem se tamo govori vi bi trebalo da znate. Drugoga se ne dotičite. Delo Božije je prosto, molitva je govor dece Ocu bez ikakvih prenemaganja, Gospod neka vas umudri na spasenje!
Onome ko još nije našao put prema svom unutrašnjem čoveku mogu da pomognu putovanja po svetim mestima, a ko je ga našao po njega su ona razorna: izvode iz sredine ka spolja. Vi se sada usavršavajte u unutar-prebivanju, a ono spoljašnje ostavite.
382. Onima koji su stekli i usvojili nesrećnu predrasudu protiv Isusove molitve i koji nimalo s njom nisu upoznati iz pravilnog i dugovremenog upražnjavanja, bilo bi mnogo razumnije, mnogo bezbednije da se uzdržavaju od suđenja o njoj, da postaju svesni svog aposlutnog nepoznavanja ovog sveštenog podviga nego da se prihvataju obaveze propovedi protiv upražnjavanja Isusove molitve; da objavljuju da ova svesveta molitva služi kao uzrok demonske prelesti i pogibelji duše. Da bi ih upozorio smatram da je neophodno da kažem da huljenje molitve Isusovim imenom, pripisivanje štetnog dejstva ovom imenu ima podjednako silu kao ona hula koju su izgovarali fariseji protiv čuda, koja je Gospod činio… Neuko bogohulno mudrovanje protiv Isusove molitve ima u potpunosti karakter jeretičkog umovanja.
383. Čitate Dobrotoljublje. Dobro. Nemojte se izgubiti u člancima Ignjatija i Kalista, Grigorija Sinaita i Nikifora. Potražite da li neko ima životopis starca Pajsija Njameckog. Tamo se nalaze predgovori za neke članke iz Dobrotoljublja, koje je sačinio starac Vasilije. Ovi članci u znatnoj meri objašnjavaju značaj mehanizma prilikom tvorenja Isusove molitve. Oni će vam i pomoći da shvatite sve kako treba. Već sam pominjao da vama ovaj mehanizam nije potreban. Ono što on daje vi već imate od trenutka kada ste prizvani. Nemojte nepravilno pomišljati da je delo vaše molitve već završeno. Uzrastanje molitve nema kraja. Ako se ovo uzrastanje zaustavlja, znači zaustavio se život. Neka vas Gospod spasi i pomiluje! Može se izaći iz valjanog stanja i samo sećanje na njega smatrati za samo stanje. Izbavi, Gospode!
Osećate rasejanost misli: pričuvajte se! To je veoma opasno. Neprijatelj želi da vas natera u neki čestar i da vas tamo ubije. Misli počinju da lutaju zbog smanjivanja straha i hlađenja srca. Za hlađenje srca postoji mnogo uzroka. Glavni od njih je zadovoljstvo sobom i visoko mišljenje o sebi. Vama je to veoma blisko. Pričuvajte se i požurite da vaspostavite strah Božji i da zagrejete dušu.
384. Sva dela grčkih otaca su dostojna dubokog poštovanja zbog obilja blagodati i duhovnog razuma koji u njima žive i dišu, međutim, dela ruskih otaca su nam zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja, zbog veće bliskosti u pogledu vremena, pristupačnija nego dela grčkih svetila. Posebno se dela starca Vasilija mogu i treba ih priznati za prvu knjigu kojoj u naše vreme treba da se obrati onaj ko želi da se uspešno bavi Isusovom molitvom. Takva je i njena namena. Starac je svoja dela nazvao uvodima, predgovorima ili lektirom koja priprema čoveka za čitanje grčkih otaca.
385. Ne spada bez osnove u stanje samoobmane i prelesti duševno raspoloženje onih monaha koji se odbacivši upražnjavanje Isusove molitve i umno delanje uopšte zadovoljavaju samo spoljašnjim moljenjem, to jest, učestvovanjem u crkvenim službama bez izostanka i stalnim ispunjavanjem kelijnog pravila, koje se sastoji isključivo od pojanja psalama i usmenih i glasnih molitvoslovlja. Oni ne mogu da izbegnu nadmenost, kao što to objašnjava gore pomenuti starac Vasilije u predgovoru knjige svetog Grigorija Sinaita pozivajući se pre svega na dela prepodobnih – ovog Grigorija i Simeona Novog Bogoslova. Simptom nadmenosti koja se potkrala otkriva se u podvižnicima onda kada oni misle da vode pažljiv život, i često zbog gordosti preziru druge… Usmeno i glasno moljenje je plodonosno onda kada je spojeno s pažnjom, što se sreće veoma retko zato što se pažnji učimo pre svega prilikom upražnjavanja Isusove molitve.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *