NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
TREZVENJE I STRAŽENJE
 
327. Upravo ova dva budna stražara mora da ima vojnik Hristov: trezvenje i straženje. Prvi je okrenut ka unutra, a drugi ka spolja; onaj prati pokrete koji izlaze iz samog srca, a ovaj pretpostavlja pokrete koji će se u njemu nastaviti usled spoljašnjeg uticaja; zakon za prvi je: nakon što je sećanjem na Božije prisustvo iz duše isterana svaka pomisao, stani na dverima srca i pažljivo pazi na sve što u njega ulazi i što iz njega izlazi, posebno ne dopuštaj da delovanje prethodi osećanju i želji, jer otuda potiče sve zlo…
328. Paženje na sebe u srcu s molitvom upućenom Gospodu uništava sve neprijateljske spletke. Čitajte kod Isihija i učite kako to da činite.
329. Ovde neprijatelj ima svoje metode. Ukazaću na glavne. Kada se neko, imajući mudrosti, ne prepušta pomislima i pozivima na dobro, koji izgledaju dobri, već ih odmah ili po sopstvenom rasuđivanju ili po savetu iskusnijih, odseca, ma kako lepo oni izgledali i u tom pogledu deluje s takvom odlučnošću da nema mogućnosti da bude uhvaćen ovom metodom – tada neprijatelj odbacuje ovu lukavost i počinje da deluje spolja – preko ljudi, iz njegove okoline. Tada će krenuti laskave pohvale, klevete, osuđivanja, najraznovrsniji pritisci i neprijatnosti. Evo ovo treba da znate i to da očekujete i da dobro otvorite oči. Mi nemamo moć da ovo sprečimo, ali imamo moć da prevarimo neprijatelja. Glavno je – sve trpeti ne narušavajući ljubav i mir. Pomoćnik je Gospod. Njega treba moliti da umiri naše srce, i ako On želi, sve se smiruje i sa spoljašnje strane. Sa svoje strane ne treba da gubimo iz vida odakle i od koga se podiže bura, i neprijateljstvo umesto prema ljudima treba da usmerimo na onoga ko stoji iza njih, raspaljuje ih i diriguje svime.
330. Prilikom čitanja mora se imati u vidu glavni životni cilj, i prikupljati sve što je u vezi s njim. Obrazovaće se nešto celovito, povezano i zbog toga čvrsto. Čvrstina znanja i ubeđenja preneće čvrstinu i na karakter.
331. Ne skidajte svoje umno oko sa srca i sve što otuda izlazi istog trenutka hvatajte i analizirajte: ako je dobro – neka živi; ako nije dobro – odmah ga treba ubiti. Iz ovoga učite da spoznajete sebe. Kakva pomisao češće izlazi, znači ta strast je jača, protiv nje i počnite da delujete jače. Međutim, nikako se nemojte uzdati u sebe i nemojte se nadati da ćete bilo šta učiniti svojim trudom. Isceljujuće lekove i sredstva šalje Gospod. Njemu se i prepustite – i to u svakom trenutku. Trudite se – trudite se; međutim, svako dobro očekujte samo od Gospoda.
332. Velika nesreća potiče od osećanja pravednosti. Dobro zapamtite da čim ovo osećanje dođe, makar u slaboj meri to znači da ste krenuli krivim putem. Što grešnijom sebe budete smatrali tim je vaš put praviji. Međutim, čovek treba da se trudi da osećanje sopstvene grešnosti prirodno ističe iz dubine duše, a ne da bude sugerisano spolja sopstvenim razmišljanjem ili rečju sa strane.
Ima mnogo dobrih osećanja, ali je osećanje nevaljalosti osnovno; tako da čim njega nema, ništa ne valja. Ovo dobro naučite.
333. Pazite na sebe i više se bavite srcem. Radi analize srdačnih pokreta čitajte razmišljajući o sebi i primenjujući na sebe Lestvicu, Isaka Sirina, Varsanufija i Jovana, u Dobrotoljublju – Dijadoha, Filoteja, Isaiju, Evagrija, Kasijana, Nila. Kada čitate ne smatrajte ono što ste pročitali za nešto uopšteno, već to uvek pretvarajte u svoje pravilo – lično, koje se na vas odnosi, pri čemu uopšteno uvek trpi izvesne senke promena.
334. Izbegavajte sitost – ono stanje u kojem lukavo srce za sebe govori: dosta je, više mi ništa ne treba; potrudila sam se, sve se uredilo, mogu sebi da dam i oduška. Za Izrailj se kaže: uti, utolste, rasšire (5 Mojs. 32, 15).
Kud ćete veće zadovoljstvo? Međutim, kakav je plod? – I zabi Boga. Ovo se odnosilo na telesnu sitost i na zadovoljstvo svojim spoljašnjim stanjem. Međutim, ovo se u potpunosti može primeniti i na duhovnu sitost, i na duhovno zadovoljstvo svojim unutrašnjim stanjem. I posledica toga je – zaboravljanje Boga. Kad čovek svega ima dovoljno, zašto Bogu da se moli i da razmišlja o Njemu? Iako zadovoljstvo sobom ne dolazi odmah, ono je ipak tu u začetku. Neposredno dejstvo sitosti jeste popuštanje pažnje i dozvoljavanje olakšica. Onaj ko to dopusti, počeće da se kotrlja nizbrdo, kao što se čovek kotrlja niz klizavu goru. Evo nesreće. Budite budni!
335. Mislim da se u vašoj duši neprekidno odvija sud i donošenje odluka u vezi s drugima. Dobro pogledajte. Ako se to i ne dešava često već ponekad, i to nije mala nevolja. Iz visokog mišljenja o sebi izlaze dve stvari: trubljenje pred sobom i osuđivanje drugih. Evo zle trojke koja juri u pogibelj. Treba ispregnuti i rastovariti ove neobuzdane konje. Tada će se ostvariti: požuri polako. Pazite, molim vas, više na sebe.
Telesni trud je dobra stvar; ovaj trud po poslušanju je sveta stvar. Sećanje na Boga neka ne napušta vaše srce. Kao što se vidi svetlost tako treba videti Gospoda pred sobom i u srcu padati pred Njim sa osećanjima smirenja i skrušenosti. Doći će otrezvljujući strah.
Dobro bi bilo kad bi vas neko tamo grdio. Radujte se kad se to desi. Loše je kada svi unaokolo hvale, a istinu niko ne govori. Zar dugo treba čoveku da se zaplete? I nehotice će početi sebe da smatra za sveca i svima početi da drži pridike.
Neka vas Gospod ukrepi na dobro! Pazite se da ne skrenete na put onih koji hladno koračaju sa ispravnim spoljašnjim ponašanjem, bez unutrašnjih osećanja koja prosvećuju čoveka i privlače blagodat Božiju. A to će biti istog trenutka čim se prepustite visokom mišljenju o sebi i zadovoljstvu sobom, na kojima stoji natpis – taština.
336. Držite se hrabro! Kada oslabi toplina duha na svaki način se treba truditi da se ona vaspostavi, sa strahom i trpetom padajući ničice pred Bogom. Sve je od Njega. Uninije (čamotinja), dosada, težina duha i tela će nekada doći, možda i na dugo vremena. Ne treba se plašiti, već se treba čvrsto držati svoga, usrdno ispunjavajući prihvaćena pravila i ne očekujte da u duši više ne bude nikakvog ukusa. I ne očekujte da u duši uvek bude podjednako toplo i slatko. Tako ne biva. Naprotiv, stalno očekujte iznenadne promene. Kada dođe tromost i otežalost mislite da ste to vi prava – onakva kakva jeste, a duhovnu sladost primajte kao nezasluženu milost.
337. Vi na sestre gledajte kao da idu preko brda ili krova, a vi dole – nisko-nisko. I ako duša neku sestru počne da gleda kao nižu od sebe, treba jako prekoreti sebe i požuriti da od Gospoda izmolite oproštaj. Najgora od svih stvari jeste uznošenje, taština, osuđivanje. To je pakleni dim i smrad! Navikavajte sebe na sve načine da se više radujete kada se prema vama ophode s prezirom, kada vas prekorevaju ili čak grde nego kada vas miluju i pozdravljaju. To je najsigurniji put ka smirenju.
334. Da li se čuva vaše ranije toplo stanje? Treba da ga čuvate. Njegov temelj je smirenje. Čim se umanji smirenje, kreće hladnoća. Jer kada duša počne sebe da smatra za nešto, Gospod istog časa odstupa, i ona, ostavši sama, nasamo sa sobom, počinje da se hladi. Ne treba govoriti jezikom: ja sam ništa, već svoju ništavnost treba osećati u srcu. I onda će tu uvek biti Gospod, Koji je sve stvorio ni iz čega i koji sve i stvara. Toplinu će dati Gospod, ali sami treba da se potrudimo.
Ovaj trud je, kao što je upravo rečeno, smirenje i pažnja, i bolno padanje ničice pred Bogom u srcu – stalno, uz svako delo i reč, u kretanju i sedenju, kod kuće i u crkvi. Neka vam Gospod da mudrosti! Čitajte svete knjige, i sve korisno sa razmišljanjem usvajajući primenjujte na svoj život i na svoju dušu.
339. Svakog dana treba vrteti neku misao u glavi – onu koja vas više zanima i dolazi na srce. Bez vežbanja misli duša obamire.
340. Taština je, kažu, domaći lopov koji je u dogovoru sa spoljašnjim lopovima. On im otvara vrata i prozore, ovi ulaze i prave veliku pustoš unutra. Ko zna? Možda je i ova pomračenost, koja vam se dogodila i koja je odmah prošla čim ste se pomolili neprijateljska lukavost da bi se rodile gorde misli: evo kakva sam ja molitvenica! Čim sam se pomolila svi demoni se razbežaše. Prisetite se, ako su postojale pomisli taštine znajte da to neprijatelj hoće da vas učini nadmenom.
341. Imate knjigu? – Čitajte, razmišljajte, primenjujte na sebe. Cilj i plod čitanja jeste primena na sebe. Ako se čita bez ovog primenjivanja na sebe, neće biti koristi, već će biti i zla. Samo se teorije skupljaju u glavi i ne uče čoveka da sebe usmerava na dobro, već da osuđuje druge. Imajte uši i čujte ovo. Ako već imate Dobrotoljublje, – nađite i pročitajte kod Isihija o trezvenju. Tu je propisano upravo rukovodstvo za upravljanje mislima i njihovo dovođenje u red. Pažljivije pročitajte, srdačnije usvojite i zatim delujte onako kako je tamo ukazano.
U svakom slučaju treba imati strah Božji. On je koren svake nauke i svakog dobrog delanja. Kada on vlada u duši tada sve ide na dobro i unutra i spolja. Njega se trudite da razgorevate pre svega svakog jutra. Zatim će on početi svime da upravlja kao neka poluga.
342. Ipak treba razlikovati jedno osuđivanje od drugog. Greh započinje kada se u srcu rađa prezir prema nekome, zbog nešeg lošeg. Čovek može da osudi prosto bez ikakvog donošenja presude onome kome se sudi. Ukoliko pritom u srcu postoji žaljenje zbog lica koje je postalo loše, želja da se ono popravi i molitva da se to desi, to neće biti greh osuđivanja, već će se ostvariti delo ljubavi, koje je moguđe prilikom takvog susreta. Greh osuđivanja je više u srcu nego na jeziku. Govorenje o jednoj istoj stvari može biti i greh i ne mora biti greh, u zavisnosti od osećanja s kojim se izgovara.
343. Kada postoji smućenje u duši, ma čega da se ono tiče, ne verujte joj: sve laže ma šta da priče. Tada je koleba satana, naravno, to joj nije na spasenje, a ona se jadna, trudi iz sve snage.
„Gnev muža pravdi Božijej ne sodjelivajet“ (Jak. 1, 20). Sve Božije je mirno, tiho, sladosno i u duši ostavlja ovu sladost i oko sebe je obilno razliva, bez obzira na to što ponekad kao da grdi.
344. Potrudite se da se tako ustrojite da nemate želju da idete kod nekoga i da nemate želju da nekoga vidite kod sebe. Kod staraca piše: dok postoji želja da se daje i uzima ne očekuj mir. Ova fraza: „davati i uzimati“ obuhvata sve, sve vrste odnosa s drugima. Ovo ne može odjednom da se dostigne, ali mu temelj treba udariti odmah. Sladost prebivanja s Gospodom neka vam daruje Njegova blagost!
345. Pravo sudeći nema na svetu stvari zbog koje bi čovek trebalo da se ljuti. Šta je za dušu dragocenije od sopstvenog mira? A srdžba oduzima ovaj mir. Ovde je čovek sam sebi neprijatelj. I sam još razduvava, uveličavajući u duši nepravde drugog. Sve je zato što ne pazi na sebe: zato se to i probija. Duboko u srcu leži prisvajanje sebi prava da se drugima sudi i da se kažnjavaju za grehove, umesto da se to čini sebi. Tu je sve… Kada bi čovek video sebe kao grešnika sa osećanjem svih posledica greha ne bi se srdio.
346. Pišete da ponekad za vreme molitve sami od sebe neznano odakle dolaze odgovori na pitanja koja se tiču duhovnog života. To je dobro! Čini mi se da sam vam o tome već pisao. To je pravo hrišćansko učenje istini Božijoj. Ovde se ispunjava obećanje: Bog će sve naučiti (budut vsje naučeni Bogom). To se tako i dešava. Prstom Božijim se pišu istine u srcu – i onda ostaju neizbrisive i ne mogu se pokolebati. Nemojte ostaviti bez pažnje ovakva slova istine Božije, već ih zapisujte.
347. Duša koja nije iskušena patnjama ništa ne vredi.
348. Tamo – u Carstvo Božije vodi jedan put: krst, uzet slobodnom voljom ili nevoljno.
349. Da ne misli vaša prijateljica da je odrekavši se svetske buke već sve učinila? Da li ona zna da postoji mir u srcu, a to je: živeti nezavisno na sopstveno zadovoljstvo? Neka je izbavi Gospod od ovakvog raspoloženja. A ono postoji kod nekih koji ipak misle da su na dobrom putu.
350. Zlovolja i srdžba koji vas obuzimaju kad neko naruši vašu osmaljenost ništa ne valjaju… To je plod visokog mišljenja o sebi: da se nisi usudio da mi smetaš. Ovde se neprijatelj mota oko vas. Odredite sebi za pravilo da se ne prepuštate ovom osećanju. Neprijateljstvo i srdžba su dozvoljeni samo onda kada imaju za predmet loše pomisli i osećanja.
351. Biti trezven znači ne davati svoje srce ničemu osim Bogu. Ovo prilepljivanje dušu čini pijanom i ona ne zna šta radi. Paziti znači strogo gledati da se ne pojavi nešto loše u srcu.
352. Postoji jedan način kojeg ako se čovek pridržava sa punom pažnjom retko nešto strastno može da proleti neprimećeno, a to je: razmarati svoje misli i osećanja, kuda oni vuku – prema ugađanju Bogu ili prema ugađanju sebi. Ovo uopšte nije teško odrediti. Samo pazite na sebe. Znajte da čim nešto radite uprkos ugađanju sebi nema greške. Neki starac je govorio svom učeniku: pazi, nemoj u sebi držati izdajnika. Ko je izdajnik? – upita učenik. Ugađanje sebi, odgovori starac. I to je tačno. Ono je uzročnik svih nevolja. Ukoliko budete analizirali videćete da je sve loše što se desilo poteklo od njega.
353. „Nema ljubavi i smirenja.“ Dok ih ne bude neće biti ni ničeg duhovnog. Duhovno se začinje i raste zajedno s njihovim začinjanjem i uzrastanjem. Oni su za dušu isto što i ograničavanje ploti za telo… Smirenje se stiče delima smirenja, ljubav – delima ljubavi.
354. Širom otvorite oči. Evo mere: onaj ko je smiren ne može da vidi da se prema njemu neko odnosi ispod njegovog dostojanstva, jer on sebe smatra tako niskim da niko ne može da se ophodi prema njemu ispod toga, ma kako se dovijao. U ovome je premudrost.
355. Nemoći karaktera Gospod nam ponekad ostavlja radi smirenja. Da ih nema odmah bismo se podigli iznad oblaka i tamo sebi postavili presto. A u tome je pogibelj.
356. Nema razloga da vam ponavljam da je nepobedivo oružje protiv neprijatelja smirenje. Smirenje se teško ostvaruje. Čovek može sebe da smatra smirenim nemajući ni senku smirenja. Samo razmišljanjem se nećeš smiriti. Najbolji ili jedini pouzdani put ka smirenju jeste poslušanje i odricanje od svoje volje. Bez ovoga čovek u sebi može da razvije satansku gordost praveći se smirenim u rečima i položaju tela. Zadržite se, molim vas na ovoj tački i s potpunim strahom analizirajte uređenje vašeg života. Šta od svega što radite ne činite po svojoj volji, po svom razumu i planu? Da li nešto radite nerado, samo zato što je zapoveđeno, samo iz poslušanja? Analizirajte, molim vas, i recite. Ako ne postoji ništa takvo ustrojstvo vašeg života vas neće dovesti do smirenja. Bez obzira na to kako da se smirujete u mislima bez dela koja smiruju smirenje neće doći. I treba dobro da razmislite kako to da uredite.
357. Smirivanje sebe još nije smirenje, već želja i traganje za njim. Neka vam Gospod pomogne da to dostignete. Postoji duh prelesti koji na sve načine obilazi dušu svojim lukavstvom i zamršava je u pomisli tako da ona misli da je smirena, a u sebi skriva gordo visoko mišljenje o sebi. Zbog toga pažljivo treba gledati u srce. Ovde su od najveće koristi spoljašnji odnosi koji vode ka smirenju.
Malo ne valjate. Strah Božji je otišao, a za njim je otišla i pažnja, i pali ste u osuđivanje. Istinu govorite da ste već zgrešili u sebi. Brže se kajte i izmolite oproštaj od Gospoda. Za ovo sledi kazna, i unutrašnja takođe. Osuđivanje se ne čini samo rečju, već i unutrašnjim pokretom srca. Ono već postoji, čim duša o nekome loše pomisli.
358. Uvredili ste se. Uvrediti se nekom nepažnjom znači smatrati sebe vrednom pažnje, te dakle, ceniti sebe visoko u srcu, to jest, biti visokog mišljenja o sebi. Da li je to dobro? Da li je naš dug da makar istrpimo drskost? Naravno. Kako ćemo početi da ga ispunjavamo? Pa kada je data zapovest da se trpi onda treba svaki neprijatan slučaj trpeti ne propuštajući ga i trpeti s radošću, bez narušavanja mirnih odnosa… Gospod je rekao: kad te udare po jednom obrazu, okreni i drugi, a ovde je muva proletela i zakačila krilom, a mi smo digli uzbunu. Recite, da li ste spremni da ispunite ovu zapovest Gospoda o udarcu u obraz? Sigurno ćete reći: spreman sam. A slučaj o kojem ste pisali predstavlja upravo to. Udarac u obraz ne treba shvatati samo bukvalno. Pod ovim treba podrazumevati uopšte svaki postupak bližnjeg, kojim nam, kako se nama čini, nije ukazana dužna pažnja i počast, kojim osećamo da smo poniženi, od kojeg pati, da tako kažem, naša čast. Svaki ovakav postupak, ma bio on i najmanji, – postupak, izraz lica i drugo – jeste udarac u obraz; i ne treba ga samo istrpeti, već treba biti spreman na još veće poniženje, što će i odgovarati okretanju drugog obraza. – Ovo što se vama desilo ličilo je na lagani udarac u obraz. A šta ste vi uradili? Da li ste okrenuli drugi?
Ne, ne samo da niste okrenuli, već ste naprotiv – vratili milo za drago. Jer već ste vratili milo za drago, već ste dali da se oseti da se u vama nešto kuva. Znači takvi smo: ne diraj me. Pa šta onda vredimo? I kako možemo da se smatramo Hristovim učenicima kad zapovesti ne ispunjavamo? Da ste samo rasudili: vredite li vi ikakve pažnje? Da je u srcu bilo ovo osećanje nedostojnosti, ne biste osetili nikakvu uvredu.
359. Zbog čega osuđujemo druge? Zbog toga što se ne trudimo da spoznamo sebe. Onaj ko je zauzet spoznavanjem sebe samog nema vremena da primećuje šta drugi rade. Osuđuj sebe i prestaćeš da sudiš drugima… Svakog čoveka smatraj boljim od sebe. Bez ove misli čovek je daleko od Boga, čak i ako čini čuda.
360. Sveti Duh daje istinsko smirenje. Čovek, i najrazumniji, ako nema u sebi Svetog Duha ne može na pravi način da zna sebe, jer bez pomoći Božije ne može da vidi svoje unutrašnje duševno stanje… Međutim, Sveti Duh, uselivši se u srce čoveka pokazuje mu sve njegovo unutrašnje siromaštvo i slabost, i razvrat duše i srca njegovog, i udaljenost od Boga; i uz sve njegove vrline i pravičnost pokazuje mu sve njegove grehove, lenjost i nemar za spasenje i činjenje dobra ljudima, njegovu koristoljubivost u njegovim naizgled najnesebičnijim dobrim delima, njegovo grubo samoljublje tamo gde on nije ni podozrevao da postoji. Ukratko rečeno, Sveti Duh sve pokazuje u pravom svetlu i tada čovek počinje da se smirava istinskim smirenjem, počinje da gubi nadu u svoje sopstvene sile i vrline, smatra sebe najgorim čovekom… Duh Sveti uči istinskoj molitvi. Niko ne može da se moli molitvom koja je istinski prijatna Bogu dok ne dobije Duha Svetog. Zato ako neko nemajući u sebi Svetog Duha počne da se moli njegova duša se rasejava na razne strane, od jedne stvari ka drugoj i on nikako ne može da zadrži svoje misli na jednom, i pritom ne zna onako kako treba ni samog sebe, ni svoje potrebe ni to kako da moli i šta da moli od Boga i ne zna ko je Bog. Međutim, čovek u kojem obitava Sveti Duh i zna Boga, i vidi da je On njegov Otac, zna kako da Mu pristupi i kako da moli i šta da moli od Njega. Njegove misli u molitvi su skladne, čiste i upućene ka jednom predmetu – Bogu; i svojom molitvom on zaista sve može da učini.
361. Nespokojstvo duha i strasti kvare krv i veoma škode zdravlju. Post i isposnički život uopšte jeste najbolje sredstvo za čuvanje zdravlja i njegov procvat…
Molitva duh uvodi u Božiju oblast u kojoj je koren života, a od duha i telo postaje zajedničar u ovom životu. Skrušen duh, pokajnička osećanja i suze ne umanjuju snage, već ih dodaju: jer dovode dušu u radosno stanje…
Želite da vas skrušenost i suze nikada ne napuštaju. Bolje je da želite da u vama uvek vlada duh dubokog smirenja. Od njega potiču suze i skrušenost… od njega potiče i to što oni ne nadimaju, jer i od njih neprijatelj lukavo može da proizvede ove štetne trave.
Dešava se i duhovno razdvajanje naizmenično sa skrušenošću. Prava skrušenost ume da ne ometa čisto duhovno radovanje – i s njim prijateljski živi, skrivajući se nekako ispod njega.
A kako stoje stvari sa vašim visokim mišljenjem o sebi. Uzmite mač, ili držite ga uvek – mač smirenja i poniženja i bez žaljenja odsecajte glavu našem prvom zlotvoru.
362. Pazite na sebe. Reći ću vam jednu stvar, ili ponavljam ono što sam već rekao. Uspeh u duhovnom životu se ogleda u sve većoj i većoj svesti o svojoj nepotrebnosti, u potpunom značenju ove reči, bez ikakvih ograničenja, tako da čim čovek smatra da je nešto u bilo kom smislu, stvar je krenula kako ne treba. I to je opasno. Neprijatelj vreba i počinje da skreće pogled, – a onda baci i kamenčić, pa čovek može da se spotakne. Duša koja sebe smatra za nešto je isto što i vrana koja je ispustila sir.
Neka vam Gospod pomogne da se usavršite u ovom neviđenju svojih dela i truda. I postarajte se da u duši bude što manje slika, a više misli i osećanja… Način za presecanje toka slika jeste umna molitva koju ste započeli. Trudite se. Doći će trenutak kada ćete osetiti da sta tok ovaj, kao tečenje krvi kod krvotočive (Lk. 8, 44).
363. Samo Bog i duša – eto, to je monah. Kako da dođeš do toga? Kako znaš, a dođi, jer čim neko nije takav, on i nije monah. Ma kako teško bilo dolazi duh revnosti i rasteruje sve strahove. Ovaj duh je nazadrživ. On nailazi, srce ga prima i on vrši velike prevrate unutra. Ovakav je nastanak svih istinskih monaha! U stvari, tačnije je reći da monasi ne čine sebe same monasima. Međutim, ima tihih priroda, kojima ne odgovaraju surovi podvizi samoodricanja. Njima je bliže da žive smireno, u prostoti srca, čineći dobra dela i pomažući svakom potrebitom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *