NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
OSAMLJIVANJE
 
305. Kad je čovek već otišao u manastir, treba da živi osamljeno. Težak je život u manastiru onome ko u opštenju s mnogima želi tamo da živi kao u društvu. I tamo čovek treba da zna samo jednog – nastojatelja ili duhovnog oca, a u pogledu ostalih treba da se drži kao da ih nema. Tada će sve krenuti na dobro, a bez ovoga je takav dar-mar, da je to gore od petrogradskih balova.
306. Vi, naravno znate da je sva suština stvari u unutrašnjoj promeni i da u skladu s ovim izmenama i po njihovom impulsu treba menjati i spoljašnje… Reći ću vam jednu stvar: počnite sada, u sadašnjoj situaciji da se osamljujete kod kuće i časove osamljenosti uglavnom posvećujte molitvi i to stalno molite za jedno: „Skaži mne, Gospodi, put, v onže pojdu“… Ne samo rečju i ne samo mišlju, već i s bolom srca vapijte tako. Za ovakvo osamljivanje odredite ili izvestno vreme svakog dana, što je bolje, ili neke dane u nedelji. I držite se osamljenosti kako treba, tražeći najpre da vas Bog urazumi i da vam ukaže… Ovome dodajte i post… da telo oseti. To će biti dobar oslonac za molitvu. I u to vreme pravite opite unutrašnje odrešenosti čas od jednog, čas od drugog, da prema svemu postanete ravnodušni i da se udaljite tako da vas ništa ne vuče u nazad.
Cilj je da čovek dovede sebe do toga da duša želi da se iz ovakvog ustrojstva života iščupa kao iz okova i tamnice…
307. Trenutke osamljenosti treba koristiti upotrebljavajući ih isključivo na delo Božije – molitvu i bogomislije. Ova zanimanja, čim krenu u dobrom pravcu neće dati čoveku da se dosađuje. Jer iz njih izvire duhovna uteha, koju ne može da da ništa na zemlji.
308. Kažeš da bi voleo u zatvor. Malo je rano, a nema ni potrebe. Pa ti sam živiš. Veoma retko ti neko svrati. A to što bivaš u crkvi ne razbija tvoju usamljenost, već je utvrđuje, to jest daje ti snagu da i kod kuće molitveno provodiš vreme. S vremena na vreme možeš dan-dva nikuda da ne izlaziš trudeći se da stalno budeš s Bogom. Međutim, kod tebe to biva i samo po sebi. Tako da ne treba da razmišljaš o zatvoru. Kada se tvoja molitva do te mere učvrsti da te stalno drži u srcu pred Bogom tada će to i bez zatvora za tebe biti zatvor. Jer šta je zatvor? – To je kada um, zatvorivši se u srce stoji pred Bogom u sveštenom strahu i ne želi da izađe iz srca ili da se bavi nečim drugim. Ovaj zatvor traži, a za onaj nemoj da se staraš. Čovek i iza zatvorenih vrata može da lunja po svetu ili da ceo svet pusti u svoju sobu.
309. Žalite se na nedostatak unutrašnjeg ustrojstva. Bez njega ima malo koristi bilo šta da radite… Ali u pustinji je zgodnije da ga čovek stekne i da se u njemu utvrdi. Strah Božji, srce skrušeno i smireno su prve stvari u kojima se ono ispoljava.
310. Kako da upravljate svojim unutrašnjim (čovekom) da biste se naslađivali duševnim mirom..? Reći ću vam: stvorite u sebi unutrašnju osamljenost. Ova osamljenost nije prazna i nemoguće bi bilo da se ostvari ukoliko bi neko zamislio da stvori u sebi potpunu prazninu. Osamljujući se u sebi treba stati pred Gospoda i tako stajati ne odvajajući umne oči od Gospoda. Eto to je pustinja – biti oči u oči s Gospodom… To je takav trud koji sam sebe olakšava i podržava. Biti sa Gospodom jeste cilj našeg postojanja… i kada smo s Gospodom ne možemo da ne osećamo blagost i postojanja, a to prirodno drži pažnju na sebi i kroz sebe na Gospodu, od Kojeg ishodi.
311. Dobro je osamiti se među zidovima izbegavajući zabavu, ali je još bolje osamiti se u sebi. Prvo bez drugog nije ništa, a drugo je i bez prvog važno.
Kada ljudi dolaze u hram Božji – dobro čine, ali ko navikne da se kod kuće moli kao u hramu nije ispod toga.
Kao što čovek čoveka vidi licem u lice, tako se potrudite da stavite dušu pred Gospoda da budu oči u oči. Ovo je tako prirodno da ne bi trebalo to ni da pominjem. Jer duša po prirodi mora da teži ka Gospodu. A Gospod je uvek blizu. I ne treba ih preporučivati jedno drugom, jer su oni stari znanci.
312. Poželeli ste da idete u zatvor. – Doći će vreme, moći ćete da idete i u zatvor. Prvo se treba pripremiti. I uopšte, mislim da potpuni zatvor vama ne bi odgovarao, a da se s vremena na vreme osamite – to je dobro. Ništa više od toga ne treba da želite. Kada se vatrica zapali u srcu i kad tamo počnete da živite pažnjom to će biti unutrašnji zatvor. On će zahtevati spoljašnji zatvor, ali mislim da je i tada bolje da se osamljujete samo povremeno.
313. Čeznete za potpunom osamljenošću. Pričakajte. Spoljašnja osamljenost će doći kada se uspostavi unutrašnja. Bog će urediti. Primite, međutim, na znanje, da čovek može biti osamljen i usred buke sveta i da može biti u zbrci kao u svetu i kad je u osamljenoj keliji. Imaćete bolje nego što je spoljašnje osamljivanje ako se tako osamite u sebi da nikakva spoljašnja zbrka ne može da vas raseje. Molite se za ovo.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *