NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
KAKO SPOZNATI SEBE?
 
266. Kakav ste panegirik sebi ispleli: rđava, lukava, nestalna, nezahvalne, gorda, srdita, ne umem Bogu da se pomolim… je veoma dobar. Treba dodati: ni za šta nisam i ništa ne vredim. Češće ga ponavljajte – i to tako da govori duša, a ne da um sakuplja po sećanju. Jer postoji ili biva u nama visoko mišljenje o sebi, koje leži veoma duboko.
U tom slučaju navedene reči ili njima slične izgovara jezik ili sećanje… a na duši se drži: „nesam jakože pročije“. I to je čudno što se ovo lukavstvo naše duše gotovo ne može primetiti. Tako se ono skriva dok ga Gospod jednom ne izvuče na površinu i dok ga ne pokaže u svoj rugobi. Sami treba da se dosećamo da je ono prisutno makar iz toga kada prekorne reči drugih, koje nam govore u oči i iza leđa izazivaju u nama neprijatnost i neraspoloženje prema onima koji ih govore. Izvolite da utvrdite kakva duša biva u takvim slučajevima. Pritom veliku smetnju predstavlja samoopravdavanje.
267. Izvolite da zapišete u sećanju da od trenutka kada se probudite do momenta kada zatvorite oči da spavate sve vreme treba provoditi tako da čitav dan predstavlja neprekidan lanac dela samopožrtvovanja i to sve Gospoda radi, pred Njegovim licem, u slavu Njegovu. Aktovi samopožrtvovanja nisu nešto ogromno, već se odvijaju među uobičajenim svakodnevnim poslovima i sastoje se u unutrašnjim odlukama i zaokretima volje. Oni mogu biti u vidu svake reči, pogleda, okreta i svake sitnice. Njihova odlika jeste – ne dopuštati ugađanje sebi ni u velikom ni u malom, već u svemu ići uprkos sebi.
268. Pogledajte da li u vama možda postoji osećanje sopstvene vrednosti, to jest, osećanje sopstvenog značaja, ili obrnuto, odsustvo osećanja da ste ništa. To je najskrivenije osećanje, ali ono pokreće sve u životu. Od njega potiče prvi zahtev da sve bude po našem, i čim ne biva tako, ropćemo na Boga, a na ljude se jedimo.
269. Kada postoji osećanje sopstvene vrednosti ono ne samo da pomućuje odnose među ljudima, već i odnose prema Bogu čini mučnima, – ono je lukavo kao demoni i spretno se prikriva smirenim rečima, krijući se u srcu. Žalite se zatim na visoko mišljenje o sebi i uznošenje sebe… To su dečica-prvenci osećanja sopstvene vrednosti.
270. Onima koji su stupili na put služenja Bogu počinju da se dešavaju posebna iskušenja. „Oduži se strastima,“ rekao je sveti Isak Sirijski, „borbom protiv njih.“ Na poprištu borbe dešavaju se pobede i porazi. Poraze treba lečiti pokajanjem. Ono ih leči na potpuno zadovoljavajući način.
271. Prava samospoznaja jeste jasno viđenje svojih nedostataka i nemoći u toj meri da je njima sve ispunjeno. I obratite pažnju na to da što više vidite sebe kao rđavu i dostojnu svakog prekora, tim više napredujete.
272. Treba znati da je ushođenje ka savršenstvu za revnitelja nevidljivo: on se trudi u znoju lica, ali kao da je bez ploda – blagodat gradi svoje delo skrivajući ga. Ljudski vid, oko, jede dobro. Samom čoveku preostaje samo jedno – viđenje svoje rđavosti. Put ka savršenstvu jeste put ka sppoznaji da sam i slep i ubog, i nag, s čim u neraskidivoj vezi stoji skrušenost duha ili bol i žalost zbog svoje nečistote, koja se izliva pred Bogom, ili što je isto to – neprestano pokajanje. Pokajnička osećanja su odlika istinskog podvižništva. Ko od njih skreće i izbegava ih skrenuo je s puta. U polaganju temelja novog života bilo je pokajanje; ono i u uzrastanju treba da bude i da zri zajedno s njim. Onaj ko zri svestan je i spoznaje svoje pokvarenosti i grehovnosti i udubljuje se u skrušena osećanja pokajanja. Suze su mera uspeha, a neprestane suze – znak skorog očišćenja.
273. Odredite sebi za pravilo: 1) Svakog trenutka očekujte neprijatnost i kada dođe dočekujte je kao željenu gošću 2) Kada se dešava nešto što je protivno vašoj volji, spremno da vas ogorči i razdraži brže trčite pažnjom prema srcu i koliko god možete trudite se da ne dopustite da se ponovo rode ta osećanja, trudite se i molite se. Ako ne dopustite da se rode ta osećanja, sve je svršeno: jer sve potiče od osećanja; ako se ona rode makar u maloj meri, odredite sebi da ako je moguće ništa ne govorite i ne činite dok ne isterate ta osećanja, a ako ne možete da ne govorite i ne radite trudite se da ne govorite i ne radite po tim osećanjima, već po zapovesti, kako Bog zapoveda, krotko i tiho – kao da ništa nije bilo. 3) Svako očekivanje prestanka ovakvog poretka izbacite iz glave, i spremite se na neprijatnosti do kraja života. Ne zaboravite! Ovo je veoma važno. Ako toga ne bude trpljenje ne može da se učvrsti. 4) Svim ovim čekićima dodajte: držati ljubazan pogled, ton govora pun ljubavi obraćanje s ljubavlju. I glavno – na sve načine izbegavajte da ih podsećate na nepravičnost. Radite tako kao da ništa nije od njih poticalo… Navikavajte se da stalno čuvate sećanje na Boga.
274. I zaboravio sam da vas podsetim da utiske koji nisu u skladu sa ustrojstvom koje ste prihvatili treba odmah izglađivati – odmah, čim se pojave, ne odlažući ni do večeri, a još manje na duže vreme. Ova stvar je prosta: sići u srce, gde je ostao utisak, odbaciti ga neraspoloženjem prema njemu, i istovremeno se protiv njega moliti Gospodu. – I tako raditi dok ne prođe.
275. Uzmite za pravilo: ni strasnoj pomisli, ni osećanju, ni želji svojom voljom ne popuštajte, već ih terajte s potpunom mržnjom odmah čim ih primetite. I uvek ćete biti nevini pred Bogom i pred svojom savešću. Biće u vama nečistota strasti, ali i nevinost.
276. Pored drugih metoda, najjače sredstvo za očišćenje moraju biti muke i neprijatnosti koje ćete stalno osećati, a koje Bog ustrojava, i duh skrušenosti koji On daje. Ono je po sili jednako rukovoditelju i ukoliko njega nema, dovoljno je da ga zameni, pa i zamenjuje ga kod čoveka verujućeg i smirenog. Jer je u takvom slučaju Sam Bog rukovoditelj, a On je bez sumnje mudriji od čoveka. Kod svetog Isaka Sirina se podrobno prikazuje kako Gospod postepeno uvodi onoga ko se očišćuje sve više i više u patnje koje ga čiste i kako u njemu razgoreva duh skrušenosti. S naše strane se zahteva samo vera u blago promišljanje i spremno, radosno, zahvalno prihvatanje od Njega svega što nam šalje. Nedostatak ovoga oduzima očišćujuću silu slučajeva koji izazivaju patnju, ne propuša je do srca i dubina naših… Bez spoljašnjih patnji čovek teško može da se izbori protiv gordosti visokog mišljenja o sebi, a kako se bez suza i skrušenosti izbaviti od unutrašnjeg egoizma i farisejskog samoopravdavanja? Onaj ko nema ovo prvo kod apostola se smatra preljubočincem.
277. Neka svi osuđuju, ali ako Bog opravdava u savesti, svi ovi sudovi su ništa. Pričao mi je jedan od pažljivih posmatrača da će ljudske reči, ako se ne uhvate za nešto zaista loše, stajati malo iznad čoveka kao oblak koji ne donosi kišu i otići. I njihov trag će nestati i više ih se niko neće sećati. Isto će, mislim, biti i s vama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *