NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
O SEĆANJU NA BOGA
 
102. Često sam te podsećao, draga moja sestro, na sećanje na Boga, i sada ti opet kažem da ako se ne trudiš i ako se dobro ne oznojiš da se u tvom umu i srcu ureže ovo strašno ime, uzalud ćutiš, uzalud poješ, uzalud postiš, uzalud bdiš. Jednom rečju: sav trud monaha ništa neće vredeti bez ovakvog delanja, bez sećanja na Boga. To je početak tihovanja radi Gospoda, to je i kraj. Ovo mnogo željeno ime je duša tihovanja i ćutanja. U sećanju na njega je radost i veselje, otpuštenje grehova i bogatstvo dobrodetelji. Ovo preslavno ime je mali broj ljudi stekao samo u tihovanju i ćutanju. Čovek drugačije ne može ni da ga stekne iako mnogo i prisiljava sebe na to. Zato, znajući silu ovoga, uvek ubeđujem tvoju u Hristu ljubav da tihuje i ćuti, jer se uz pomoć ovih dobrotelji bogati u nama sećanje na Boga.
103. Bog je svuda i uvek s nama, uz nas i u nama, ali mi nismo uvek s Njim, jer Ga se ne sećamo, i zato što Ga se ne sećamo dozvoljavamo sebi mnoge stvari koje ne bismo dozvolili kada bismo se sećali. Počnite da se trudite da se navikavate na ovo sećanje!
Odredi sebi kao zakon pravilo da uvek budeš s Gospodom umom u srcu i da ne dozvoljavaš mislima da lutaju, već čim odu da ih opet vraćaš nazad i primoravaš da sede kod kuće, u kleti srca, i da besede s najslađim Gospodom.
Šaljem vam u vezi s ovim predmetom knjižicu: „Pisma o duhovnom životu“, koja je u potpunosti usmerena na to da pomogne utvrđivanju uma u srcu pažnjom prema Gospodu i molitvenim raspoloženjem.
104. Što se više budete utvrđivali u sećanju na Boga ili u umnom stajanju pred Bogom u srcu, tim će se sve više i više utišavati i misli i manje će lutati. Unutrašnje dovođenje u red i uspeh u molitvi idu zajedno.
Setite se šta je na samom početku pisama govoreno o našem duhu. Evo, upravo to je ponovno uspostavljanje njegovih prava. Kada se ovo vaspostavi tada će početi delatna – životna – promena duše i tela, i spoljašnjih odnosa, očišćenje. I postaćete pravi čovek.
105. Kada vaš unutrašnji čovek utvrdi u sećanju na Boga tada će se i Hristos Gospod u vas useliti. Jedno i drugo ide zajedno.
I evo vam znamenje na osnovu kojeg možete da se uverite da je ovo predivno delo počelo da se dešava u vama, a to je – izvesno osećanje topline prema Gospodu. Ako budete ispunjavali sve propisano ovakvo osećanje će ubrzo početi da se pojavljuje, i sve češće i češće, a zatim će postati i neprekidno. Ovo osećanje je sladosno i blaženo. I od trenutka kada se pojavi podstiče želju i težnju da ne odlazi od srca, jer je u njemu raj.
Da li želite da što pre stupite u ovaj raj? Evo šta da radite: kada se molite ne odlazite sa molitve, a da se u vašem srcu ne probudi neko osećanje prema Bogu: ili sveštenog straha, ili predanosti, ili zahvalnosti, ili dobre nade i uzdanja; takođe kada posle molitve počnete da čitate, ne napuštajte čitanje dok ne počnete da osećate pročitanu istinu. Ova dva osećanja uzajamno se podgrevajući mogu, ukoliko budete vodili računa o sebi, i ceo dan da vas drže pod svojim uticajem. Potrudite se da u potpunosti ispunite ove dve metode i sami ćete videti šta će se desiti.
106. Sećanje na Boga Sam Bog usađuje u dušu. Ali za to je potrebno da se sama duša pomuči i potrudi. Trudite se iz sve snage primoravajući se na neprestano sećanje na Boga. I Bog, videći kako ovo usrdno želite, daće vam sećanje na Sebe.
107. Sve vreme, od kad se probudite dok ne zaspite, hodite u sećanju na Božiju sveprisutnost, razmišljajući o tome da vas Gospod vidi i da beleži sve pokrete misli i srca vašeg. Kako bi ovo bilo neprestano molite se Isusovom molitvom, i često prilazite ikonama, načinite nekoliko metanija, i po kretanju i zahtevu svog srca tako da čitav vaš dan bude često prekidan malim brojem metanija i da prolazi u neprestanom bogomisliju i tvorenju Isusove molitve, uz razne poslove.
108. Čitava stvar je u tome da čovek navikne da uvek drži pažnju na Gospodu Svudaprisutnom i Svevidećem, i da On želi da se svi spasu i da je spreman da u tome pomogne.
Ova navika vam neće dati da tugujete – bez obzira da li vas uznemirava unutrašnja ili spoljašnja muka: jer ona daje duši potpuno zadovoljenje, koje nasićujući dušu neće dati prostora nikakvom osećanju oskudice i inferiornosti prepuštajući sebe i sve svoje u ruke Gospoda i rađajući osećanje Njegovog neprestanog zastupništva i pomoći.
109. Molitva nije samo to da čovek stoji na molitvi. Držati um i srce obraćene ka Gospodu i uperene prema Njemu – jeste već molitva, ma u kakvom položaju čovek da se nalazi. Molitveno pravilo je jedno, a ovo molitveno stanje je drugo. Put ka njemu je navikavanje čoveka da se uvek seća Boga i poslednjeg časa, sa sudom koji za njim sledi. Tako se nastrojite i sve će krenuti na dobro. To će biti: u sebi posvećujte svaki korak Bogu… A korake treba usmeravati po zapovestima. A zapovesti znate. Eto, to je sve!.. Svaki slučaj čak možete da podvedete pod zapovest i da u sebi posvetite Bogu svoje delovanje u Njemu. Tako će se čitav život posvećivati Bogu. Šta se još zahteva? – Ništa. Vidite kako je prosto. Revnost za spasenje imate… Kada postoji revnost ona svedoči o žarkoj brizi za spasenje. Na sve načine treba izbegavati hlađenje. Evo kako dolazi do hlađenja: ono počinje zaboravljanjem… Zaboravljaju se dobročinstva Božija, i Sam Bog, i svoje spasenje u Njemu, opasnost da se bude bez Boga, i sećanje na smrt odlazi – jednom rečju, zatvara se sva duhovna oblast. To se dešava i od neprijatelja, i od rasejavanja misli poslovima, brigama, mnogim kontaktima s ljudima. Kada sve ovo bude zaboravljeno, srce se hladi i njegovo saosećanje za duhovno se prekida… – evo i bezosećajnosti. A kada se to desi zajedno s njim dolazi i do nastanka nemara i bezbrižnosti… Usled ovoga duhovna zanimanja se odlažu za neko vreme, a onda se i potpuno ostavljaju. I krenuo je stari – i bezbrižan, i neradan život, samo radi ugađanja sebi. Iako se pritom neće dogoditi ništa toliko aljkavo, ali nemoj se nadati ni da ćeš naći Boga. Prazan život!
Ukoliko ne želite da padnete u ovu provaliju čuvajte se prvog koraka – zaboravljanja. Zato hodite uvek u sećanju na Boga, to jest na Boga i Božije stvari. To će podržavati saosećanje prema njima, a od jednog i drugog stalno će se rasplamsavati revnost. I to je život!
110. Što se tiče umne molitve, budite oprezni u jednom, da uz neprestano sećanje na Boga ne zaboravljate da rasplamsavate i svešteni strah i potrebu da padate u prah pred licem Boga, Najmilostivijeg Oca, ali i strašnog Sudije.
Često sećanje ne Boga bez sveštenog straha otupljuje osećanje straha Božijeg i tako ga lišava onog spasonosnog dejstva, koje mu pripada u krugu duhovnih kretanja i koji osim njega ništa drugo ne može da izazove.
111. Pitate o molitvi. Srećem kod otaca to da čovek dok se moli treba da isteruje sve slike iz glave. Ja se tako i trudim da radim, ulažući napor da stojim u uverenosti da je Bog svuda… da je i ovde gde su moja misao i moje osećanje. Ne uspevam da se u potpunosti oslobodim slika… ali one sve više i više isparavaju. Sigurno da postoji vreme kada će u potpunosti nestati.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *