Улазак у веру. На који начин неверујући човек може постати верујући?

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, занима ме како се заправо улази у веру, сопственом вољом или Божијом? Да ли и на који начин неверујући човек може постати верујући само ако он сам то жели? У Светом писму Апостол говори о изабранима, да ли смо ми изабрани а остали нису, и да ли то значи да они који нису изабрани у ствари немају могућност избора? Опростите на мом незнању.
Горан


Одговор:
Драги брате Горане, крштењем се постаје члан Цркве, а крштењу претходи исповедање вере. Кад су у питању малолетна деца, веру исповедају родитељи и кум. Значи, дете се крштава по вери родитеља и кумова. Дете даље узраста у хришћанској породици, стиче веру уз родитеље, кад пође у школу и са вероучитељем. Међутим, да би се постигла вера, неопходни су одређени услови. С једне стране тражење истине од стране човека, а са друге стране – Божије деловање, тајинствена сила Његове благодати, која изазива и потпомаже човеково трагање. Када се магнетна игла окреће према северу, то се дешава јер је привлачи пол. “Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла” (Јован 6, 44) , поручује Христос. За ово можемо навести типичан пример из Јеванђеља. Када је Христос једном приликом питао своје ученике, шта мисле о њему, апостол Петар је искрено одговорио: “Ти си Христос (тј. очекивани Спаситељ) , Син Бога Живога” (Матеј 16, 16) . А шта му је на то казао Христос? Ево шта: “Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то (тј. ниси расуђивањем свог људског разума, нити својим телесним чулима дошао до тога) , него Отац мој који је на небесима” (17) , а то значи: Он те је просветио и даровао веру у мене. Ко је у стању да у потпуности разјасни путеве Божје благодати, тј. васпитно Божије дејство у животу људи? Они су сложени и разнолики. Ни један случај не личи на други. Једни постижу веру дугогодишњим испитивањем и проучавањем верских питања, други – благодарећи сусрету са правим Хришћанином, трећи због дуготрајне болести, која их је приморала на размишљање, четврти – под утицајем упечатљивог догађаја, којег су били сведоци. Једном речју – људи започињу трагање са разних полазних тачака – и вера долази. Бог је увек спреман да дејствује у нашем животу, али Он очекује нашу сагласност. Вера је дар Божији, који Он слободно даје, али је за то потребна и сагласност човека: потребно је рећи – “да”. Ни једног човека не треба сматрати безнадежним. Христос је дошао на земљу ради свих људи, чак и ради најбезбрижнијих, оних који као да не осећају потребу ни за чим. Ако у њиховом животу има ма и мало искрености, ма и мало жеље, ако се у томе, на око самозадовољству, нађе и најмања пукотина – Бог може кроз њу да прође. Ради бољег објашњења може да послужи јеванђелска Самарјанка. Лакомислена и распусна жена дошла је на бунар по воду и срела Христа, Који је седео на бунару. Такав сусрет са Богом она није очекивала. Христос тражи од ње воду да пије и уз то јој говори о неким тајнама њеног живота, о томе како је она променила пет мужева. Њу је то могло да збуни и могла би да каже: “Шта пада на памет овом Јеврејину? Шта се меша у мој приватни живот? ” Али не, код ње се буди искреност и снага. То је само један тренутак, али одлучујући. У том тренутку она осећа да њен живот није такав, какав би требао да буде. Она не ућуткује глас своје савести, не затвара се пред Богом, Који је у лицу тога непознатог, Кога је случајно срела на бунару, ушао у њен живот. И она ће наћи веру и неће силом пригушивати у себи своју срећу, поћи ће да по целом граду разгласи радосну вест. Њена вера је искрена, а самим тим и стварна. Она верује у Христа и постаје Његов проповедник, служи Му активно. Осетивши сама радост вере, она ту радост жели да подели са другима. Дакле, вера је дар Божији, али и људско прихватање! Христос је дошао и пострадао за све људе, без разлике. Некада је у Старом завету постојао “изабрани народ”. Био је то јеврејски народ, који је сачувао веру у једнога Бога. Са тим народом Бог је закључио савез. Када је Христос дошао, Он је својом жртвом закључио нови савез, нови завет са целим човечанством, рекавши на Тајној вечери: “Пијте из ове чаше сви! Ово је крв моја новога завета, која се за вас и многе излива за опроштај грехова! ” А пре но што се вазнео са земље, рекао је својим ученицима: “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Матеј 28, 19) “. Значи, нема више посебно изабраних ни народа ни појединаца, сви су позвани у Царство Божије. А за улазак у Царство Божије потребна је вера у Бога и живот по вери. Јер, Христос говори: “Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Матеј 7, 21) .” Нека те, драги брате, Господ обрадује даром своје вере, а ти је прихвати оберучке, а ако је потребно, помоли се Богу речима оног човека, коме је Христос излечио болесног сина: “Верујем, Господе, помози моме неверју (Марко 7, 24) .” Благослов Божји призива на тебе и твоју породицу о. Душан

Comments are closed.