NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

 

UDŽBENIK ŽIVOTA
Knjiga za čitanje u porodici i školi
 

 
SVETO JEVANĐELJE, HRAM BOŽIJI, MAJKA CRKVA
 
Sećate li se, dragi čitaoci, da smo. u jednom od prethodnih poglavlja govorili o premudroj knjizi Božijega sveta? Svako od nas pozvan je da je čita i pokušava da je razume takoreći od dečijeg uzrasta. Ali postoji i drugačija knjiga i jedino ona s pravom može biti nazvana Knjiga nad knjigama ili Knjiga večnog života. To je Novi zavet u kojem su apostoli, učenici Gospoda Isusa Hrista, izložili dela i zapovesti svog Učitelja. Kažu da kada se molimo, razgovaramo s Bogom, a kada sa strahopoštovanjem čitamo Novi zavet, onda Sam Bog razgovara s nama. Može se reći da su sveti jevanđelisti – Matej, Marko Luka i Jovan Bogoslov zabeležili u četiri Jevanđelja (a ostali apostoli – u drugim knjigama Novog zaveta) ono što je Svemogući i Premudri Gospod Svojim proročkim Prstom napisao u njihovim čistim srcima. Eto zašto mi verujemo: Novi zavet nije obična knjiga koju su ljudi napisali o uzvišenim temama, već Bogom nadahnuta knjiga koja apsolutno precizno i nepogrešivo izlaže sve što se odnosi na spasenje roda čovečjeg od strane Milosrdnog Iskupitelja.
Svaki naš čitalac, naravno, ima omiljene knjige: sa istorijskom tematikom, o životinjama, avanturističke, bajke… Dešava nam se da ih nekoliko puta čitamo, da se dugo zadržavamo na pojedinim stranicama koje su nam posebno bliske. Neki proučavaju knjigu od korica do korica, iščitavajući, što se kaže, svako slovce. Ali ranije ili kasnije doći će dan i čas kada će neizostavni pratilac našeg detinjstva i dečaštva zauzeti mesto na polici, deleći sudbinu većine svoje sabraće. Debele i tanke, u mekim ili tvrdim povezima, knjige spokojno stoje u jednom redu mesecima, a često i godinama, dok se vlasnik ne smiluje da izvuče srećnicu, nekada omiljenu knjigu, lenjo prelista nekoliko stranica, pa je vrati na pređašnje mesto.
Sudbina Jevanđelja nije takva: i odnos prema njemu je drugačiji, i mi s njim komuniciramo na poseban način. Hoćete da čujete šta svedoči Hristos Spasitelj o reči Božijoj?
„Ako prebivate u reči Mojoj, onda ste vi doista Moji učenici.“ „Ako… reči Moje u vama budu prebivale, onda, ma šta poželeli, tražili, to će i biti.“ „Ko ljubi Mene, taj poštuje reč Moju; i Otac Moj će ga zavoleti, i mi ćemo doći k njemu i bratstvo kod njega zasnovati.“ „Onaj koji ne prima reči Moje, ima sebi sudiju: reč koju sam Ja govorio, ona će mu suditi poslednjeg dana.“ „Zaista, zaista vam kažem: ko poštuje reči Moje, taj nikada smrti ugledati neće.“
Vidite, prijatelji moji, da odnos prema reči Božijoj u mnogo čemu određuje večnu sudbinu čovekovu. Oni koji primaju reč Gospodnju i koji žive u skladu s onim što piše u Jevanđelju, postaju učenici Hrista Spasitelja. On s njima ulazi u tajnoviti i blagodatni savez, ispunjava njihove razumne molbe i, najzad, daruje im besmrtnost, spasava ih. Onaj koji odbacuje, koji ne izvršava zapovesti Iskupiteljeve, osuđen je Rečju i imaće u Njoj Sudiju sebi na Strašnom Sudu Božijem. Ako se mi s poštovanjem odnosimo prema zemaljskim zakonima i bojimo se da ih ne prekršimo, s kakvim onda strahopoštovanjem treba da upijamo zapovesti Hristove, da slušamo i čitamo Jevanđelje – zakon, dat od Boga, od Cara i zemlje i neba? Eto zašto se moramo truditi da svakodnevno čitamo Jevanđelje!
Jevanđelske reči posebno dobro ležu na našu dušu ujutru – dok je srce čisto i nije opterećeno nikakvim životnim brigama. Kroz pažljivo čitanje Novog zaveta Hristov lik se useca u srce. Zapovesti Božije se stoga i nazivaju životvornim, jer njihovo izvršavanje preporađa dušu napajajući je snagom dobra i ljubavi.
Jevanđelje nećemo doticati prljavim, nečistim rukama i nećemo ga držati s ostalim običnim knjigama, nego pored ikona – kao svetinju. Pre čitanja Jevanđelja moramo se prekrstiti i pomoliti i pritom izgovoriti barem dve reči: „Gospode, blagoslovi!“ Pošto završimo čitanje, zadržavamo u sećanju pročitano i zatvaramo svetu knjigu s blagodarenjem: „Slava Tebi, Gospode!“ Neki sveštenici govore da samo prisustvo Večne knjige u kući rasteruje od kuće nečistu silu, posebno ako ljudi žive blagočestivim životom. Zamislite ovo: treba da se uputite na pusto ostrvo i dozvoljeno vam je da ponesete samo jedno – Jevanđelje ili video rikorder. Šta biste izabrali? Ja bih bez kolebanja pružio ruku prema Jevanđelju…
S velikom snagom zvuči Jevanđelje u hramu Božijem. Pre nego što sveštenoslužitelj počne da ga čita, pale se sveće a vernicima se daje blagoslov. Pastir prekrsti narod desnom rukom uz reči: „Mir svima“.
I doista, u hramu se naše duše ispunjavaju blagodatnim mirom Hristovim. Dešava se da u dom Božiji dođeš s unutrašnjim nemirom, s težinom na srcu, a odlaziš uspokojen, utešen, pomiren. Zašto je to tako? Zato što je u pravoslavnom hramu Sam Bog nevidljivo prisutan. Sećate se kad je Isus rekao: „Jer gde su se dvoje ili troje sastali u ime Moje, tamo sam Ja među njima“? I stari biblijski prorok David kaže: „Jedno sam molio Gospoda, samo to želim da prebivam u domu Gospodnjem u svim danima života moga, da sagledavam lepotu Gospodnju i da posećujem hram Njegov“.
U Rusiji se uobičajeno smatralo da je jedno „Gospode, pomiluj“ izgovoreno u hramu – veće od svih 150 psalama cara Davida koje smo kod kuće pročitali. Stoga je život pravoslavnog hrišćanina bez hrama nemoguće i zamisliti. U njemu se odvijaju najvažniji događaji životnog puta, osveštavaju se sve međe našeg postojanja: krštenje – duhovno rođenje, ispovest – lečenje savesti kroz pokajanje i oproštaj naših grehova od Gospoda, venčanje – hrišćanski brak, opelo – ispraćaj preminulog u život večni. A što je najvažnije – u hramu nas Spasitelj hrani, poziva nas na Svoju Nebesku trpezu na kojoj se hlebom i vinom sjedinjujemo s Gospodom i tada se osveštavamo Njegovom Prečistom Ploti i Krvlju. I kao što beba oseća neprekidnu potrebu za majčinim grudima, tako i mi, istinski hrišćani, s radošću i nadom hitamo u hram Božiji gde nas očekuje Gospod koji nas večito ljubi i miluje.
Svi želimo da nam život teče glatko, mirno, da sve stvari obavimo na vreme, da nas prati uspeh, da čak i u sitnicama osećamo podršku Gospodovu, da od Njega dobijamo snagu za izvršenje onoga što smo zamislili. Šta je za to potrebno? – Ispunjenje biblijske zapovesti: „Šest dana radi i svrši svoje poslove a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu Tvojemu“.
Ne mogu da zamislim svoje srećno, bogato detinjstvo bez nedeljnog odlaska u hram Božiji sa celom porodicom.
Radosni, ushićeni roditelji i čist, umiven, doteran, mališan u prazničnoj odeći, koji sav važan korača puteljkom što vodi u hram… Koliko toga veličanstvenog i lepog otkrivamo pod svodovima doma Božijeg! Likovi svetaca motre na nas s visine – strogo i prekorno ako smo nešto zgrešili, milostivo i druželjubivo ako smo se sačuvali od nepriličnih misli, reči i postupaka. Zapaljene sveće i raznobojna kandila kao da žele s nama da podele ljubav prema nebu i Bogu i da zapale u našem srcu mali, samo nama primetan plamičak skrivene molitve: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnoga!“ Ono tiho, veličanstveno crkveno pojanje kao da se spušta s nebesa i svojim skladnim sazvučjem budi u duši smirenu spoznaju sopstvene grehovnosti a ujedno i žudnju za poznanjem Gospoda koji oživotvoruje dušu Svojom blagodaću… I naravno, tu je i sveštenik, baćuška, kako ruski narod nežno naziva pastira Božijega. Baćuški je Sam Gospod darovao da nam oprašta i da nas razrešava od grehova naših. Verujemo da je pored baćuške uvek prisutan Hristos, posebno onda kada sluša našu ispovest. I ako mu ispričamo sve bez skrivanja i iskreno se pokajemo za svoje postupke, kolikom će radošću i likovanjem Gospod tada nagraditi našu verujuću dušu posle razrešavajuće molitve sveštenikove! Kao da ti na leđima narastaju krila. Ideš, a zemlju pod sobom i ne osećaš!
S posebnim strahopoštovanjem gledamo u sveštenika dok u svetlucavoj rizi izlazi pred nas iz oltara držeći u ruci Sveti Putir. U njemu je Bog koji želi da nam u toj crkvenoj svetoj tajni daruje isceljenje duše i tela za otpuštanje grehova i život večni! Radi te svetinje smo stvoreni, radi nje smo primili Krštenje, radi nje idemo u hram, postimo, molimo se, kajemo se – sve to radi najvažnijeg sjedinjenja s Gospodom. Eto zašto je za nas toliko važno da češće dolazimo svešteniku, da preko njegovih ruku primamo milost od Iskupitelja Hrista.
Još nešto je veoma važno znati – da je sveštenik od Boga postavljen da nas blagosilja za važna životna pregnuća. Bilo da je to za početak školske godine, bilo za polaganje ispita, bilo pred dug put – jednom rečju, za svaki posao, koristan i Bogu ugodan, od pastira treba tražiti blagoslov. „Koji seju s blagoslovom“, rečeno je u Bibliji, „s blagoslovom će i požnjeti“ (to jest, s Božijom pomoću skupljaće bogatu letinu). Priđite svešteniku s rukama unakrst, s dlanovima nagore i zatražite blagoslov. On će vas prekrstiti desnom rukom (staroslovenski – desnicom) rečima: „U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha“. I – blagoslov i blagodat su dobijeni! Budite uvereni: Gospod će vam u svemu pomoći, samo ne zaboravljajte rusku poslovicu: „Pomozi sam sebi, pa će ti i Bog pomoći“. Tako, korak po korak, polako ali sigurno, kroz ispovest i pričešće, čitanjem Jevanđelja i blagoslovom pastira, obavlja se naše ocrkovljenje, ulazak u Crkvu Gospoda i Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista.
Hram i Crkva nisu identični pojmovi, iako na ruskom jeziku crkvom nazivamo samo zdanje hrama. Crkva – to smo svi mi, pravoslavni hrišćani u savezu s našim Gospodom. Kao što je glava s telom jedna celina, takva celina je i Hristos Spasitelj s Njegovom Crkvom, koju nazivamo Svetom Sabornom i Apostolskom. Apostolskom, zato što vi i ja verujemo u Hrista ne bilo kako, već upravo onako kako su nas naučili sveti apostoli, koji su od Samoga Gospoda dobili zapovest: „…idite, učite sve narode krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, učite ih da poštuju sve ono što sam vam Ja zapovedio…“ Naša Crkva je Saborna jer je sabrana snagom Gospoda od svih plemena i naroda u jedinstveni Božiji narod pravoslavnih hrišćana.To jedinstvo dato nam je izvan vremena i prostora, zato što u Crkvu ulaze ne samo živi na zemlji, nego i oni koji su završili svoj životni podvig, to jest preminuli, upokojeni, i pre svih, sveti ugodnici Božiji, koji u slavi pred prestolom Božijim stoje na nebesima.
Svetom je Crkva nazvana zato što je njen poglavar Sam Gospod; ona se u svom životu ne rukovodi ljudskim običajima, već kanonima i pravilima koje je kroz apostole i svete oce darovao Duh Božiji. Ne može se biti hrišćanin i ostati tuđ, neposlušan Pravoslavnoj Crkvi, njenim pravilima, ustavima i zakonima. Onaj koji misli da veruje u Hrista, a Crkvi ne veruje – sam sebe obmanjuje. Crkva je autentična majka naša, uvek mlada, lepa, bezgrešna, ispunjena životvornom snagom Duha. Mi smo nemoćni i grešni, ali je zato Hristos svet i Svojom svetošću osveštava Crkvu. Nesrećan je onaj čovek koji ne zna za svetlost i toplotu! Hrišćanin koji omalovažava Crkvu i krši njene ustave nalik je na onoga što seče granu na kojoj sedi. Jer mi, članovi Crkve, Tela Hristovog, živimo bezbrižno samo dotle dok se nalazimo u jedinstvu s telom. Šta će se desiti s malim prstom ako ga odsečemo od tela? Može li grana da daje plodove ako je odlomljena od stabla? Ne može – ona će uskoro uvenuti, osušiti se i pretvoriti se u prah zemaljski. A drvo – moćno, snažno, s razgranatom krošnjom, uzdizaće se kao i pre ka nebu i radovaće naše oči zrelim i sočnim plodovima.
Lepo naš pravoslavni narod kaže za Crkvu: „Kome Crkva nije mati, tome ni Bog nije otac“. Stoga, prijatelji, kao zenicu oka štitićemo veru i čuvaćemo vernost Pravoslavnoj Crkvi koja nam daje snagu da pobeđujemo zlo sakriveno u nama samima i uči nas svemu dobrome. Ona nas preporađa ljubavlju i, kada za to dođe vreme, ispraća nas u nebesku obitelj.
Voleli biste da uvek budete mladi, bodri, radosni i jaki duhom? Želite sebi dobar, ispunjen život i sreću? Tražite da budete opravdani pred Gospodom na Strašnom Sudu Njegovom i da primite milost večnog spasenja? Onda verujte u Crkvu, volite Crkvu, služite Crkvi kao što smerni sin veruje, kao što voli svoju majku i služi je.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *