NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

 

UDŽBENIK ŽIVOTA
Knjiga za čitanje u porodici i školi
 

 
ŽIVOT VEČNI
 
Čitaoci, da li ste imali prilike da sretnete ljude koji bi na pitanje o večnom životu i o nagradi što ju je Bog pripremio za pravednike, sležući ramenima, odgovarali: „Kako to možemo da znamo? Zar je neko bio tamo? O tome nema šta ni da se raspravlja ni da se razmišlja!“ O, ljudska gordosti, o jadna neukosti! Na takve se odnosi ruska poslovica: „Na gomili zlata ćeš sedeti i od gladi ćeš umreti“. Doista, vi i ja nikada nismo prekoračili granicu zemaljskog života i nismo bili udostojeni otkrovenja velikih tajni. Ali mi imamo Sveto pismo, vernog i istinitog svedoka onoga što je bilo i onoga što će biti. Sve što je potrebno znati za naše spasenje zabeleženo je na stranicama Starog i Novog zaveta. Dostojni smo i takve osude ako, imajući pri ruci Knjigu života, ostajemo u mraku neznanja! Uistinu Gospod nije za to kriv! Naprotiv, on je Duhom Svetim zapovedio apostolima da zapišu u Božanskim knjigama sve što nam je neophodno. Kojim rečima počinje sveta Apokalipsa? „Otkrovenje Isusa Hrista, koje njemu dade Bog, da pokaže slugama svojim šta se ima zbiti uskoro; i objavi ga poslavši ga preko anđela svojega sluzi svojemu Jovanu… Blažen je onaj koji čita i oni koji slušaju riječi proročanstva, i čuvaju ono što je napisano u njemu, jer vrijeme je blizu.“
A šta nalazimo na kraju te mudre knjige? Sveti Jovan Bogoslov dobija zapovest: „.“Ne zapečati riječi proroštva knjige ove, jer je vrijeme blizu.“ „I evo dolazim uskoro. Blažen je koji drži riječi proroštva knjige ove.“
Prema tome, vi i ja moramo ne samo da se udubljujemo u sadržinu ove tajanstvene knjige, nego i da izvršavamo ono što je u njoj napisano radi našega spasenja. A pošto je ostalo malo vremena, usrdno se pomolimo i pristupimo izlaganju predmeta koji se odnose na blaženo večno saprebivanje pomilovanih i spasenih naroda s Gospodom Bogom.
Otkrovenje o poslednjim danima čovečanstva zabeležio je, kao što ste shvatili, omiljeni učenik Gospoda, sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov.
Neka nikog ne muči pitanje gde će Bog da smesti sve koji su udostojeni spasenja. „I vidjeh nebo novo i zemlju novu“, svedoči sveti Jovan, ,jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema.“ Kako li će u očima pravednika izgledati njihovo novo mesto stanovanja? Čovečji razum ne može pojmiti tu slavu i veličinu nebeskog Carstva koji su sakriveni u sledećim rečima: „I vidjeh sveti grad, Jerusalim novi, gdje silazi s neba od Boga, pripremljen kao nevjesta ukrašena mužu svojemu. I čuh glas silni s neba koji govori: Evo Skinije[1] Božije među ljudima, i On će stanovati s njima i oni će biti narod Njegov, i Sam Bog biće s njima; i Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što sjedi na prijestolu: evo sve činim novim… I reče mi: svrši se!“
Ma koliko čovek na zemlji bio srećan, ma koliko ispunjenim životom se naslađivao, nikada neće okusiti istinsko blaženstvo tamo gde je sve trošno i nepostojano, tamo gde su beskrajna iskušenja i sablazni, tamo gde nas okružuju bolesti i nesreće i gde smrt još ubire svoje plodove. A tamo na nebu promena nagore više neće biti. Tamo se ne treba plašiti lukave zmije i njenih pogubnih iskušenja! Tamo više neće biti mesta za patnje i za smrt, jer će i đavo, i smrt, i sve sablazni naći svoje mesto u jezeru ognjenom. Spaseni narodi koračaće u svetlosti Jagnjeta Hrista „i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega“. Sveti Jovan nastavlja svoje Bogom otkriveno svedočanstvo: „I odvede me u Duhu (Anđeo) na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad, sveti Jerusalim, koji silazi s neba od Boga“. Šta je bio centar tog čudesnoga grada? Možda su njegove ulice, nalik čistom zlatu i providnom staklu, vodile prema velikom hramu? „A hrama ne vidjeh u njemu, jer je hram njegov Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje.“ (Sin Božiji, Gospod Isus Hristos).
Ako sav grad liči na čisto zlato i ako su gradske zidine podignute od dragoga kamena jaspisa, koliko je onda u njemu svetlosti! A kako se osvetljava grad noću?
„…I grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle, jer ga slava Božija osvijetli, i svjetlost je njegova Jagnje“, koji je nalik na dragi kamen kao „kamen jaspis koji zrači kao kristal.“ „I vrata njegova neće se zatvarati danju, jer noći ondje neće biti.“ „…i neće trebati svjetiljke (sluge Jagnjetove), ni svjetlosti sunčane, jer će ih obasjavati Gospod.“
Da li će biti mnogo kapija na velikim i visokim gradskim zidinama ? „Od istoka troja vrata, i sa sjevera troja vrata, i od juga troja vrata, i od zapada troja vrata.“ Na tih dvanaest vrata stoji dvanaest Anđela, a svaka vrata su od istog bisera: dvanaest vrata – dvanaest bisera.
Prijatelji, razmislimo o tome kakvi moramo biti da bismo se usudili da prođemo kroz biserna vrata u Nebeski grad! Šta o tome govori Otkrovenje?
„…I neće ući u njega ništa nečisto, ni na koji način gadost i laž, nego samo zapisani u Jagnjetovoj knjizi života.“ „Blaženi su koji tvore zapovijesti njegove, da imaju pravo na Drvo života, i da uđu na kapije u Grad. Napolju su psi i vračari i bludnici i krvnici i idolopoklonici i svaki koji voli i čini laž.“
Šta znači boravak nekih ljudi izvan svetoga grada? „I više neće biti nikakva prokletstva (u svetom gradu)“ „A strašljivcima i nevjernima i nečistima i ubicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama, njima je udio u jezeru koje gori ognjem i sumporom.“
Strašno je, ali i spasonosno sve što nam se u Pismu otkriva. Ono naziva nevernim ljude koji ne žele da prime sveto Krštenje u krilu Svete Saborne i Apostolske Crkve, na šta nas priziva vera u Spasitelja sveta, Isusa Hrista. Očigledno su dostojni kazne i svi oni koji su, primivši Krštenje, odstupili od vernosti Hristu i ukaljali sebe nabrojanim porocima, kao i oni koji pokajanjem nikada nisu očistili savest. Ništa nečisto neće ući, jer nečisto i ne može ući u sveti grad! Kakvu čistotu uma i srca moramo čuvati da bismo bili udostojeni pomilovanja na Sudu Gospodnjem i da bismo imali učešće u Višnjem Jerusalimu! Uistinu, bez pokajanja, bez svete tajne Ispovesti i Pričešća za otpuštanje grehova – niko se neće spasiti!
Koje su još karakteristike toga čudesnoga grada?
„I grad leži četvorougaono, i dužina je njegova kolika i širina.“ Zlatnom trskom Anđeo je izmerio grad i pokazalo se da su „dužina i širina i visina jednaki“. U svemu se zapaža Božija mera. Tako i mi, hrišćani, u svemu moramo da poštujemo meru i da ispoljavamo razboritost. „Ono što nije po meri, od đavola je“, govore sveti oci.
„I zid grada imaše dvanaest temelja, i na njima dvanaest imena Dvanaest apostola Jagnjetovih.“ Shvatate sada zašto Crkvu Hristovu – grad velikog Cara-nazivamo Apostolskom?
„I temelji grada bijahu ukrašeni svakim dragim kamenjem.“ Dalje sveti Jovan nabraja nazive toga kamenja; na svakom kamenu napisano je ime jednog od dvanaest apostola. Među kamenovima su – jaspis, safir, topaz, jakint, ametist… Mogli bismo da nagađamo na kom kamenu je napisano ime određenog apostola. U tumačenju Apokalipse, sveti poslenik davne prošlosti, Andrej Kesarijski o tome piše. Naši najradoznaliji čitaoci naći će tu izuzetnu knjigu. A šta se može saznati o drvetu života koje je pomenuo sveti Jovan? „I pokaza mi (Anđeo) rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izlazi iz prijestola Božijega i Jagnjetovog. Nasred trga Njegova (grada) i s obje strane rijeke Drvo života koje rađa dvanaest rodova dajući svakoga mjeseca svoj rod, i lišće od drveta bijaše za liječenje naroda. I više neće biti nikakva prokletstva; i prijesto Božiji i Jagnjetov biće u njemu (u gradu), i sluge njegove služiće mu. I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.“
Ako je neko od nas poželeo da dotakne rajsko drvo života, onda na zemlji s ljubavlju mora da poštuje i da nosi na sebi malu sliku tog drveta – krstić oko vrata. I ne samo da ga nosi, nego i da ima u srcu svom krst Gospodnji, koji nam daje snagu da pobeđujemo grehe i da uništavamo sve spletke đavolove.
Usudićemo se da dalekovidom Jovanu uputimo još jedno pitanje – da li će slugama Božijim biti dopušteno da okuse onu životvornu vodu, svetlu kao kristal? „I ko je žedan, neka dođe“, čuje se odgovor, „i ko hoće, neka uzme vodu života zabadava“.
Eto kakve su ljubav i milost našeg Vladike! Vama i meni, čedima Njegove neporočne Neveste, Crkve Hristove, to je rečeno. I neka svako od čitalaca upotrebi svu svoju veru da bi u ovom zemaljskom životu napojio svoju besmrtnu dušu vodom živom – blagodaću Svetoga Duha. Čujte! Hristos je daje besplatno – svakome ko veruje u Njega i ko čini pravedna dela; svakome ko se posle primanja svetoga Krštenja kaje, pričešćuje, moli i s prostodušnim srcem voli one koje voli Bog – ljude stvorene po Njegovoj slici i prilici.
Naćulimo uho da bismo još jednom čuli strašan glas Spasitelja i Sudije našega: „Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji“. „Ko čini nepravdu, neka još čini nepravdu, i nečisti neka se još prlja; a ko je pravedan, neka još čini pravdu, i ko je svet, neka se još osvećuje. Evo dolazim uskoro, i plata Moja je sa Mnom, da dam svakome po djelima njegovim.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Skinija – šator koji služi kao slika hrama Božijega.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *