УЏБЕНИК ЖИВОТА – КЊИГА ЗА ЧИТАЊЕ У ПОРОДИЦИ И ШКОЛИ

 

УЏБЕНИК ЖИВОТА
Књига за читање у породици и школи
 

 
БОЛЕСТИ И ПАТЊЕ
 
Наши пажљиви читаоци се сећају каква смо им питања постављали причајући о првим невиним сузама новорођеног детета. Нема сумње да оне крију тајну човечјег живота на земљи. Зашто беба плаче кад изађе из материне утробе, шта то она хоће да изрази својим жалостивим и грчевитим јецајима? Да ли то беба предосећа оне исте болести и патње које прате човечанство од времена када је наш заједнички праотац Адам, сагрешивши, изгубио рајско блаженство и када је семе греха проникло у срцима свих његових потомака и учинило их смртним бићима? А можда дете које је тек изашло на светлост Божију својим сузама изражава потребу за Искупитељем, Господом Исусом Христом, који се и оваплотио да би утро сваку сузу из очију слугу Својих и, победивши грех и смрт, вратио им благодатну бесмртност? Напокон, зар једнодневно дете не жели да нам свима каже да је покајање једини пут у Небеску Отаџбину? “Блажени који плачу јер ће се утешити” – потврђује исправност тих пророчких суза реч Божија.
Било како било, али патње – тај неизбежни пратилац свих које је на земљи мајка родила – по премудром Промислу Божијем Христ ће претворити у спасоносан лек који исцељује бољке грешног човековог срца.
Многи догађаји у Јеванђељу односе се на све нас. Ви знате да је Христос Спаситељ био распет на брду Голготи које се налази близу Јерусалима. А с обе стране Господа, на својим крстовима, трпела су муке два разбојника осуђена због безакоња. Кажу да они симболизују цео људски род. Први, с леве стране, вређао је и псовао Христа. То су радили и злобом заслепљени књижевници и фарисеји који су стајали испод Крста. А други разбојник (називају га благоразумним), распет с десне стране, задивљен Божанском величином и кроткошћу Страдалника, схватио је да пред њим није грешник налик њима двојици, већ Сам Искупитељ, Месија, и ускликнуо је с великом вером: “Помени ме, Господе, када дођеш у Царство Твоје!” Он се удостојио Христовог обећања: “Данас ћеш бити са Мном у рају”. Ускоро су римски ратници овој двојици разбојника поломили цеванице и они су испустили душу. Први, озлојеђени хулитељ Господа, привремене патње заменио је за вечне, а други, благоразумни разбојник, први је од људи ушао у рај и постао грађанин Небеског Јерусалима. Тиме је награђен за веру и дубоко покајање због својих грехова.
На земљи нема човека коме су потпуно туђе патње. Бог је из љубави према палим створењима постао Човек и невин се успео на Крст, принео Себе као жртву због грехова људи, испивши пехар страдања који би требало да пије свако од нас. Искупљење се догодило! Сада Васкрсли Христос свакоме кроз веру, покајање и крштење даје животворну благодат Светога Духа. Оне патње које су раније биле безизлазне, јер су се завршавале смрћу и силаском свих људи у пакао, сада, после смрти и Васкрсења Христовог, који је на себе преузео све наше невоље, болести и страдања, постале су средство за вечно спасење. Олакшане Христом, ублажене благодаћу Светога Духа, те патње на земљи служе за искушавање наше вере и верности Небеском Оцу. Није Бог виновник наших патњи, већ ми сопственим рукама стварамо онај животни крст који свако од нас треба да носи с великом трпељивошћу и захвалношћу Творцу за Његову свагдашњу помоћ.
Сигурно да на земљи нема страшније судбине од роптања сличног хуљењу разбојника разапетог с леве стране Господа. Правично кажњен, имајући на савести неокајане грехе, он се озлоједио и зато су његове муке постале неподношљиве. Уместо да се молећиво обрати Небеском Оцу и да се покаје, разбојник је учинио још један ужасан грех хулио је на невиног Господа! После тога његова душа се потпуно помрачила и добровољно постала заточеница пакла. Нека нас Милосрдни Господ избави од таквога краја!
Ето зашто, драги и благочестиви читаоци, никада, ни у каквим околностима, чак ни у најтрагичнијим, нећемо дозволити ни сенку незадовољства или роптања на Промисао Свемилостивог Бога. Ма колико нам понекад било тешко, мучно и болно – не смемо губити наду. Обратимо се у мислима ради нас распетом Искупитељу с дечјом молбом: “Господе, достојно ћу примити грехове своје, али опрости, помози и помени ме у Царству Своме!” С дубоком вером и тврдом надом изговорићемо те речи – и у срце ће нам доћи мир и радост. Сам Господ својом спасоносном благодаћу олакшава бол. Учврстимо се у молитви: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј мене грешнога!” – и осећање безизлаза распршиће се као дим; нама ће бити дато да осетимо близину Христову и да појмимо смисао претрпљених патњи.
Прибећи ћемо неисцрпном извору мудрости и веродостојног богопознања, нашим руским пословицама и народним изрекама. “Што је дубљи бол, то је ближи Бог.” Доиста, дешава се да огрубело човечје срце почиње да личи на исушену и испуцалу земљу која више није у стању да упија влагу од кише. У таквим случајевима потребни су јаки ударци пијука или мотике помоћу којих земљорадник уситњава и растреса земљу стврднуту као камен. И наш Небески Лекар, “који не жели смрт грешника, него би само хтео да му се обрати и да га поврати у живот”, понекад употребљава такав Божански ашов који ми на земљи називамо бол.
Наш народ је болест раније називао “посетом Божијом”. Када те сломи слабост и када те изненада спопадне болест, када ти је онемогућена уобичајена животна активност, не ропћи: “Зашто ми се то сада десило?!” Не захтевај, пријатељу, да ти Господ полаже рачуне, већ је боље да се смириш под Његовом чврстом руком. Пронађи у себи мудрост и одважност да се захвалиш Господу у том тренутку и Он те неће оставити беспомоћног. Онај који испитује дубине своје савести, налази скривени узрок онога што му се дешава.
Ми свештеници знамо каква се одлучујућа и уједно благотворна промена дешава у болеснику! Још до јуче он није хтео ни да мисли о Богу, покајање је сматрао чином неозбиљним а о својим греховима је говорио само у шали. А данас се и каје, и моли се, и пости, и угађа Своме Владики, свестан да су у часовима самоће у Његовим рукама – његов живот и оздрављење!
Дакле, болови дубоко смирују човекову гордост, искорењују самозадовољство, дечје стање душе – свест о сопственој немоћи, а уједно и смелу веру да Свељубећи Отац неће остати непопустљив и да ће нам као одговор на наше покајање, исповедање и смирену молитву временом послати и олакшање.
Велике и мале непријатности и болне околности нашег живота Бог не спречава и ради нашег искушења. Господ сваког искушава – и праведног и грешног; првог – да би га учврстио у добром расположењу душе и овенчао венцем трпљења, а другог – ради разумевања и спознаје својих грехова.
“Господе, хвала Ти за све што имам и трипут – за оно што немам.” Уистину премудра молитва! Благодарење и за добро и за болно у нашем животу јесте велика врлина. Ако не желиш да болујеш – немој сам себи да штетиш због лакомислености или неопрезности и више се захваљуј Господу за непроцењиви дар здравља. Они наши читаоци који су већ у поодмаклим годинама сложиће се еа мном: почињемо да говоримо о здрављу највише онда када га изгубимо. “Што имамо – не чувамо, кад га изгубимо – плачемо.” Стога не пропуштај ни један једини дан да се захвалиш Господу за Његове велике дарове младости, снаге и здравља. И Он ће ти, кад види захвалну и понизну твоју душу, још придодати Својих блага, учврстиће ти душу и тело, указујући ти како да што боље распоредиш све то богатство у славу Божију и на корист људима.
Ако те болест не напушта, не очајавај, већ чешће понављај ову молитву: “Господе, помилуј, Господе, опрости, помози ми, Боже, да крст мој донесем!” Вођени Духом Светим, учитељи благочестија сведоче да се у наша тешка времена хришћани пре свега спасавају смирењем, трпљењем бола и благодарењем. Болест која се подноси са захвалношћу рачуна се као мучеништво и посредује у вечном спасењу страдалника на небу.
“Онај који истрпи до краја, спасиће се” – благосиља нас Спаситељ да будемо издржљиви и благодушни. Последње се састоји у томе да у свим, чак и болним околностима, видимо светлу страну и да се утешимо тиме да се нама ништа не догађа без воље Божије. Светитељ Игњатије Брјанчанинов, праведник XIX века, говорио је да је обиље болова за хришћанина – несумњиви знак изабраништва Божијег и милости Господње према човеку.
Бог је премудро удесио да наш живот не буде саткан само од радости или искључиво од болова. Али радост смењује бол, а после бола долази и утеха. Било како било, учићемо се да све примамо са захвалношћу, имајући на уму да без воље Божије не пада ниједна длака с наше главе.
О трпљењу болова који воде очишћењу душе написане су, пријатељи моји, читаве књиге. И ја не могу да вам искажем све о томе. Предвиђајући нека ваша питања, потрудићу се да у неколико кратких реченица одговорим на њих. Наводим те одговоре који нису моји, то јест, нисам их ја смислио, него сам их срочио у складу са Светим писмом, са изрекама светих отаца и са народном и поетском мудрошћу.
 
Не искушавај Господа твога и чувај своје здравље ради служења Богу и ближњима.
Не одбијај лекара, али пре него што почнеш да се лечиш, помоли се Богу да би Он благословио ум и руке његове ради твог успешног исцељења.
Понекад болести деце служе да раскринкају и уразуме грешне родитеље. Родитељско покајање и исправљање животних грешака – залог је благостања њихове деце.
Дешава се да Господ узима из земаљског живота невину децу, избављајући их од грехова младости и дарујући им да се храбро ucnpce пред престолом Божијим.
Много је тајни у Господа – и неке молбе наше разрешиће се тек на дан Страшног Суда.
Што Бог твори, ником не говори.
Није наше да истражујемо и меримо Премудрост Вишњега Творца, него да смиреног срца верујемо и трпељиво чекамо крај.
 
Као што се топи запаљена свећа на свећњаку, тако се ближи своме крају и наш земаљски живот. И што је ближа старост, то нас вребају веће слабости и болести. Добро знајући то, богомудри цар Давид молио се Живоме Богу: “Не одреци ме се кад старост дође; кад ми буде понестајало снаге, не остављај ме!”
Пожелимо себи и једни другима, читаоци наши, достојанствену старост, ако нам Бог дадне да доживимо поодмакле године. Нека наше седе власи не буду само сведочанство старости, већ и животне мудрости, по благодати Духа Светога.
Помози нам, Милосрдни Створитељу, разумно да распоредимо кратке дане нашег живота да бисмо покајањем и молитвом победили зле страсти које нас опседају, да бисмо ушли у меру узраста Христовог и да бисмо досегли блажену смиреност. Не дозволи, Господе, да тада старачке слабости нама толико загосподаре да постану препрека благоугођају и служењу Теби. Сачувај нам бистар ум и бодро срце, учврсти телесне удове наше да радимо славећи Тебе до последњих дана у покајању и вери, радости и љубави, и помени нас, када дођеш у Царство Твоје. Амин.

Comments are closed.