УЏБЕНИК ЖИВОТА – КЊИГА ЗА ЧИТАЊЕ У ПОРОДИЦИ И ШКОЛИ

 

УЏБЕНИК ЖИВОТА
Књига за читање у породици и школи
 

 
С ЉУБАВЉУ О СТРАХУ БОЖИЈЕМ
 
Пред вама је дело сачињено у славу Божију. Његов аутор је даровит ученик великих учитеља духовне словесности, свештеник Артемије Владимиров. Са становишта времена које брзо протиче он кратко носи високо име православног пастира – свега дванаест година. Али простодушна, љубављу испуњена срца народа православног, још сасвим младог оца Артемија непогрешиво назваше “наш отац Артемије”. У храм Свих светих у Красном Селу, подигнутом на месту Алексејевског женског манастира, верници хрле одасвуда. У Недељну школу веронауке при храму они доводе децу из свих делова Москве и Подмосковља. Довољно је само рећи кћерки или сину да можда треба да пређу у школу која је ближа њиховој кући, истог трена то вољено чедо бризнуће у плач и учиниће, у овом случају, опростиви грех непослушности – дете не замишља свој живот без општења с оцем Артемијем. Само треба видети како малиша, који је већ пришао за благослов оца Артемија, поново трчи на крај реда да би још једном био благословљен.
Књига оца Артемија, “Уџбеник живота”, учи о страху Божијем. И о томе учи с толиком љубављу да нас њена духовна топлина греје. У књизи постоји пример: истинска молитва се пореди с ужареним угарком који се налази поред нашег срца хладног угарка. То што су они један поред другог, већ је само по себи добро, али то је недовољно: неопходно је да се и наше срце разбукти у љубави према Богу. А за то је потребан напор. Неопходно је стрпљиво дувати да би са ужареног угарка светлост и топлота прешле на хладни угарак. Таква ј е и ова књига – као угарак. Она је поред нас, у нашим рукама, и потребан је напор да љубав и сјај Божије милости према нама грешнима, који живе на њеним страницама, постану наши – да пређу у нас, да постану наша звезда водиља. Идући према тој звезди ми нећемо залутати у мраку живота јер идемо јединим правим путем – за Исусом Христом.
Бројне духовне књиге написане су и објављене током многих векова хришћанства. Све оне говоре о непоколебљивости православне вере обасјане неземаљском светлошћу Таворског Преображења освештаног Голготском Жртвом, и све оне у право време морају да уђу у разум и срце хришћанина. Али одиста у право време. У дечјем, дечачком узрасту прерано је читати “Лествицу”, “Добротољубље”, дела св. Василија Великог, Јована Златоустог, Јефрема Сирина, Никодима Светогорца… У детињству су неопходне управо овакве књиге каква је књига оца Артемија: једноставна, приступачно написана, књига која о сложеним стварима разумљиво говори. Њен тон је смирен, лековит, нигде не прелази у огољено отворено придиковање и мудровање. То је разговор оца с децом. Не просто с децом, већ с оним малим рабима Божијим које ће отац једном представити Оцу Небеском и рећи: “Ево мене, Господе, а ево и моје деце”. И кроз децу ће бити оправдан његов земаљски живот.
Аутор ове књиге понекад, можда чак то и не примећујући, говори високим стилом поезије: “Дар Светога Духа, који нам је предат у светој тајни Крштења, светлошћу је обележио цело наше биће: у тренутку духовног рођења у крстионици се чудесно просветлила душа – као да се оденула у снежнобелу одежду благодати; окрепило се и тело и би нам даровано блажено сједињење с Васкрслим Христом Спаситељем. У срцу се отворио чудесан извор из којег струји и жубори жива вода благодати Божије и напаја се бесмртни дух човечји”.
Да ли је тешко постати и бити православац? Ето питања на које одговара ова књига. Да, тешко је, јер то обухвата свакодневан молитвен подвиг, непрекидно праћење самог себе и својих поступака, стално самоограничавање и лишавање себе многих задовољстава. Али бити православац – то је и највећа радост, то је растварање сопствене воље у вољи Божијој, то је чиста савест, то је срећа због сазнања да служиш Богу Сведржитељу, Свемогућем, Свеблагом, Највећем Судији нашем. “Уџбеник живота” говори и о најобичнијим животним питањима: о мајци, породици, обичајима, доколици, забави, играма – једном речју, о свему што испуњава сваки дан живота детета у развоју. Али овде су и најсложенији појмови, многе странице књиге посвећене су причама о смислу живота, о монаштву, о Страшном Суду Христовом и о вечном животу у Небеском Јерусалиму. “Ништа нечисто не може ући у свети град! Какву чистоту ума и срца морамо поседовати да бисмо постали достојни помиловања на Суду Господњем? Уистину, без покајања и без светих тајни Исповести и Причешћа за отпуштање грехова – нико се неће спасити.”
Нама није омогућено да досегнемо тајну Божију о мери и снази талента који је дат свакоме. Говорећи о томе, свештеник Артемије упозорава на огромну одговорност за дати таленат. Њега не само да не треба скривати, већ напротив, свакодневним залагањем неопходно је оправдавати милост Божију, развијати и учвршћивати ту од Бога дату способност. Сам отац Артемије личним примером показује однос према таленту: он је неуморан прегалац, он цео живот учи – ето у чему је тајна његовог учитељства. Он учи од парохијана кад види како сијају лица оних који су ступили на пут исповести, поста и молитве, учи од старице коју је давно срео у старачком дому, учи од безазлене и простодушне деце и, наравно, пре свих њих – од Једнога Истинитог Учитеља, Господа нашега Исуса Христа.
Завршићемо наш скроман предговор речима којима се књига завршава: “Владико Господе Исусе Христе, Сине Божији! Као што си некада с благословом примио две лепте од удовице, прими сада овај наш мали прилог који дајемо у славу пресветог имена Твојег! Не остављај грешне слуге Твоје, него вечно сапребивај с нама по непорецивом обећању Твојем: ‘Ја сам с вама у свим данима до свршетка свијета! Амин'”.
Амин, рећи ћемо и ми, са захвалношћу склапајући “Уџбеник живота” и схватајући да ће нас још много пута снага добра која краси ову књигу побудити да је скинемо с полице, да је прочитамо и ишчитамо ради себе а и нашој деци како бисмо се огрејали угарком који гори од талента и молитава ауторових.
 
Писац В. Н. Крупин

Comments are closed.