NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

 

UDŽBENIK ŽIVOTA
Knjiga za čitanje u porodici i školi
 

 
S LJUBAVLJU O STRAHU BOŽIJEM
 
Pred vama je delo sačinjeno u slavu Božiju. Njegov autor je darovit učenik velikih učitelja duhovne slovesnosti, sveštenik Artemije Vladimirov. Sa stanovišta vremena koje brzo protiče on kratko nosi visoko ime pravoslavnog pastira – svega dvanaest godina. Ali prostodušna, ljubavlju ispunjena srca naroda pravoslavnog, još sasvim mladog oca Artemija nepogrešivo nazvaše „naš otac Artemije“. U hram Svih svetih u Krasnom Selu, podignutom na mestu Aleksejevskog ženskog manastira, vernici hrle odasvuda. U Nedeljnu školu veronauke pri hramu oni dovode decu iz svih delova Moskve i Podmoskovlja. Dovoljno je samo reći kćerki ili sinu da možda treba da pređu u školu koja je bliža njihovoj kući, istog trena to voljeno čedo briznuće u plač i učiniće, u ovom slučaju, oprostivi greh neposlušnosti – dete ne zamišlja svoj život bez opštenja s ocem Artemijem. Samo treba videti kako mališa, koji je već prišao za blagoslov oca Artemija, ponovo trči na kraj reda da bi još jednom bio blagoslovljen.
Knjiga oca Artemija, „Udžbenik života“, uči o strahu Božijem. I o tome uči s tolikom ljubavlju da nas njena duhovna toplina greje. U knjizi postoji primer: istinska molitva se poredi s užarenim ugarkom koji se nalazi pored našeg srca hladnog ugarka. To što su oni jedan pored drugog, već je samo po sebi dobro, ali to je nedovoljno: neophodno je da se i naše srce razbukti u ljubavi prema Bogu. A za to je potreban napor. Neophodno je strpljivo duvati da bi sa užarenog ugarka svetlost i toplota prešle na hladni ugarak. Takva j e i ova knjiga – kao ugarak. Ona je pored nas, u našim rukama, i potreban je napor da ljubav i sjaj Božije milosti prema nama grešnima, koji žive na njenim stranicama, postanu naši – da pređu u nas, da postanu naša zvezda vodilja. Idući prema toj zvezdi mi nećemo zalutati u mraku života jer idemo jedinim pravim putem – za Isusom Hristom.
Brojne duhovne knjige napisane su i objavljene tokom mnogih vekova hrišćanstva. Sve one govore o nepokolebljivosti pravoslavne vere obasjane nezemaljskom svetlošću Tavorskog Preobraženja osveštanog Golgotskom Žrtvom, i sve one u pravo vreme moraju da uđu u razum i srce hrišćanina. Ali odista u pravo vreme. U dečjem, dečačkom uzrastu prerano je čitati „Lestvicu“, „Dobrotoljublje“, dela sv. Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog, Jefrema Sirina, Nikodima Svetogorca… U detinjstvu su neophodne upravo ovakve knjige kakva je knjiga oca Artemija: jednostavna, pristupačno napisana, knjiga koja o složenim stvarima razumljivo govori. Njen ton je smiren, lekovit, nigde ne prelazi u ogoljeno otvoreno pridikovanje i mudrovanje. To je razgovor oca s decom. Ne prosto s decom, već s onim malim rabima Božijim koje će otac jednom predstaviti Ocu Nebeskom i reći: „Evo mene, Gospode, a evo i moje dece“. I kroz decu će biti opravdan njegov zemaljski život.
Autor ove knjige ponekad, možda čak to i ne primećujući, govori visokim stilom poezije: „Dar Svetoga Duha, koji nam je predat u svetoj tajni Krštenja, svetlošću je obeležio celo naše biće: u trenutku duhovnog rođenja u krstionici se čudesno prosvetlila duša – kao da se odenula u snežnobelu odeždu blagodati; okrepilo se i telo i bi nam darovano blaženo sjedinjenje s Vaskrslim Hristom Spasiteljem. U srcu se otvorio čudesan izvor iz kojeg struji i žubori živa voda blagodati Božije i napaja se besmrtni duh čovečji“.
Da li je teško postati i biti pravoslavac? Eto pitanja na koje odgovara ova knjiga. Da, teško je, jer to obuhvata svakodnevan molitven podvig, neprekidno praćenje samog sebe i svojih postupaka, stalno samoograničavanje i lišavanje sebe mnogih zadovoljstava. Ali biti pravoslavac – to je i najveća radost, to je rastvaranje sopstvene volje u volji Božijoj, to je čista savest, to je sreća zbog saznanja da služiš Bogu Svedržitelju, Svemogućem, Sveblagom, Najvećem Sudiji našem. „Udžbenik života“ govori i o najobičnijim životnim pitanjima: o majci, porodici, običajima, dokolici, zabavi, igrama – jednom rečju, o svemu što ispunjava svaki dan života deteta u razvoju. Ali ovde su i najsloženiji pojmovi, mnoge stranice knjige posvećene su pričama o smislu života, o monaštvu, o Strašnom Sudu Hristovom i o večnom životu u Nebeskom Jerusalimu. „Ništa nečisto ne može ući u sveti grad! Kakvu čistotu uma i srca moramo posedovati da bismo postali dostojni pomilovanja na Sudu Gospodnjem? Uistinu, bez pokajanja i bez svetih tajni Ispovesti i Pričešća za otpuštanje grehova – niko se neće spasiti.“
Nama nije omogućeno da dosegnemo tajnu Božiju o meri i snazi talenta koji je dat svakome. Govoreći o tome, sveštenik Artemije upozorava na ogromnu odgovornost za dati talenat. Njega ne samo da ne treba skrivati, već naprotiv, svakodnevnim zalaganjem neophodno je opravdavati milost Božiju, razvijati i učvršćivati tu od Boga datu sposobnost. Sam otac Artemije ličnim primerom pokazuje odnos prema talentu: on je neumoran pregalac, on ceo život uči – eto u čemu je tajna njegovog učiteljstva. On uči od parohijana kad vidi kako sijaju lica onih koji su stupili na put ispovesti, posta i molitve, uči od starice koju je davno sreo u staračkom domu, uči od bezazlene i prostodušne dece i, naravno, pre svih njih – od Jednoga Istinitog Učitelja, Gospoda našega Isusa Hrista.
Završićemo naš skroman predgovor rečima kojima se knjiga završava: „Vladiko Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji! Kao što si nekada s blagoslovom primio dve lepte od udovice, primi sada ovaj naš mali prilog koji dajemo u slavu presvetog imena Tvojeg! Ne ostavljaj grešne sluge Tvoje, nego večno saprebivaj s nama po neporecivom obećanju Tvojem: ‘Ja sam s vama u svim danima do svršetka svijeta! Amin'“.
Amin, reći ćemo i mi, sa zahvalnošću sklapajući „Udžbenik života“ i shvatajući da će nas još mnogo puta snaga dobra koja krasi ovu knjigu pobuditi da je skinemo s police, da je pročitamo i iščitamo radi sebe a i našoj deci kako bismo se ogrejali ugarkom koji gori od talenta i molitava autorovih.
 
Pisac V. N. Krupin

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *