NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

 

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG
Bolesti duše
 

 
Strasna sklonost (pristrasnost)
 
„Ne dam da išta ovlada mnome“
(1 Kor. 6:12).
 
Od strasti treba razlikovati strasnu sklonost (pristrasnost).
Kao što znamo, satana neprestano napada ljudske duše.
Cilj njegovih napora je udaljavanje duše od Boga svim sredstvima kojima on raspolaže. On se trudi da sebi napravimo idol kome ćemo umesto Boga otvoriti svoje srce i o kojem ćemo neprestano misliti.
Radi toga nas on obmanjuje različitim vrstama zemaljskih dobara – bogatstvom, slavom i vlašću; prelašćuje nas svim vrstama sklonosti prema ljudima, životinjama, stvarima, nauci, tehnici, umetnosti, svetovnoj književnosti, poeziji, sportu, itd.
O opasnosti strasne sklonosti prema umetnosti ovako piše o. Aleksandar Jeljčanjinov: „Tajanstvena sfera umetnosti, tako opčinjavajuća, tako očaravajuća, tako malo približava svoje služitelje onome što smatramo istinom; njihove uobičajene crte su egoizam, gordost, pohlepa, slava i krajnja čulnost. U svakom slučaju sfera umetnosti nnje duhovna sfera, već je oblast čiste duševnosti“.
Čisto sam predmet strasne sklonosti ne mora biti sasvim nedoličan, ali on će obuzimati srce, stajaće u njemu u prvom planu i na suviše počasnom mestu, biće idol srca. I u tom slučaju on će odvajati od Boga, ometaće ispunjenje Njegovih zapovesti.
Na primer, sklonost (ne Hristova ljubav) prema deci ili bližnjima može voditi odricanju od Boga. Strasna sklonost prema imovini, nauci ili nekoj vrsti materijalnih dobara može toliko obuzeti čoveka, da ovaj skoro uopšte neće imati pažnje prema Bogu i prema ispunjavanju Njegovih zapovesti.
Postoje sklonosti i prema dobrim, blagoslovenim predmetima, ali i tu će oni biti prepreka sticanju Duha Svetoga Božijeg i duhovnom rastu. Tako, na primer, radi sklonosti prema čitanju duhovnih knjiga Hrišćanin može zanemarivati molitvu, svoje dužnosti prema bližnjima i slično. Igumanija Arsenija ovako govori o svim vrstama strasnih sklonosti: „Ako se dogodi da se čovek zanese nečim (ili nekim), ta privremena radost kvari srce, čini čoveka nesposobnijim da primi Gospoda, jednom rečju, udaljava ga od cilja“.
Osim toga, strasne sklonosti uvek lišavaju mira ljudsku dušu. Kako kaže podvižnik blagočašća I. I. Troicki; “ Ako u duši postoji makar i mala sklonost prema nečemu ili nekome, nevolje će biti neminovne“.
U nekim slučajevima strasne sklonosti se mogu štetno odraziti i na telesno zdravlje (na primer, sklonost prema alkoholu i duvanu).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *