NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

 

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG
Bolesti duše
 

 
Nastanak „unutarnjeg“, „duhovnog“ čoveka
 
„Valja vam se roditi odozgo“
(Jn. 3:7).
„Da se Hristos verom useli u srca vaša“
(Ef. 3:17).
„Živa reč Božija… prodire sve do razdeobe duše i duha…“
(Jevp. 4:12).
 
Blagodaću – silom i milošću Gospoda Isusa Hrista, i kroz pokajanje, čovek se može osloboditi vlasti praroditeljskog greha i može obnoviti svoju dušu. To se postiže rađanjem u njemu novog života kroz duhovno rođenje, posredstvom blagodati koja se čoveku daje u tajni Krštenja.
Gospod je govorio Nikodimu: „ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne može ući u Carstvo Božije. Što je rođeno od tela, telo je; što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se roditi odozgo“ (Jn. 3:57).
Ovde se srećemo s novim terminom i novim elementom duše čovekovim „duhom“ koji po rečima Gospodnjim treba „da se rodi od Svetoga Duha“
Ali šta je taj „duh“?
Kako piše sv. Teofan Zatvornik: „Duh je duša naše duše, pozvana da iznutra podstiče, pokreće dušu, čvrsto povezanu sa telom, da je pokreće prema svetu „gornjemu“, „nebeskom“, večnom.
Kada duh počinje da uzrasta i potčinjava sebi dušu, ona se sama, po rečima prepodobnog Makarija Velikog, „pretvara u duh postaje zajedničarka božanstva“.
U svom pismu Vitamonu sv. Grigorije Bogoslov govori o trima vrstama rođenja kroz koje treba da prođe čovek.
„Posle prvog rođenja – po ploti, čovek umire i plot iščezava.
Posle rođenja od Duha Svetoga prilikom krštenja vodom, dolazi do prosvećenja odozgo (sviše). Treće rođenje pak kroz suze pokajanja i bolesti očišćuje u nama lik Božiji, pomračen gnusobom greha.
Ako je prvo rođenje od oca, drugo je od Boga, a trećim je čovek sam sebi roditelj, da bi se pokazao svetu kao blaga svetlost“.
Rađanje novog duhovnog života u ljudskoj duši i rađanje novog „duhovnog“, „unutarnjeg“ čoveka jeste isti takav tajanstveni proces kao i rađanje fizičkog života.
Kako rekosmo, to je istovremeno početak odraza Hrista u hrišćaninovoj duši prilikom useljenja u dušu Svetoga Duha Božijeg; apostol Pavle piše: „Ko je u Hristu, nova je tvar“ (2 Kor. 5:17).
Ponekad razvoj duhovnog života u hrišćaninu počinje posle krštenja u detinjstvu zajedno sa razvojem tela i duše. Tako se na primer, razvijao duhovni život prepodobnog Sergija Radonješkog i Serafima Sarovskog.
U drugim slučajevima, pri krštenju odraslih, novi duhovni život je počinjao u već sazrelom čovekovom telu i duši, nakon što mu je darovana vera po blagodati Božijoj u tajni Krštenja.
U trećim slučajevima, duhovni život koji je rođen u najranijem detinjstvu prilikom krštenja, nije imao odgovarajuću duhovnu sredinu za svoj razvoj pa je zato zamro, ne razvijajući se. Tek posle nekog duševnog potresa ili duhovnog buđenja on je dobijao po blagodati novi impuls i uslove za svoj razvoj.
Posle duhovnog rođenja u čovekovoj duši počinje da se odvija proces odumiranja „spoljašnjeg“ čoveka sa njegovim preobraženjem u „unutarnjeg“ čoveka. Međutim, u prvom slučaju ovaj proces nije tako primetan, kao u drugom i trećem slučaju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *