NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

 

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG
Bolesti duše
 

 
Pesnik o svojoj duši
 
Jedna pesnikinja, sa neočišćenom, i Svetim Duhom nepreporoćenom, dušom, imala je smelost da se duboko i prodorno zagleda u svoju dušu. Šta je tamo našla, o tome otvoreno piše u sledećoj pesmi:
 
U svojoj nesavesnoj i jadnoj niskosti,
Ona je kao prašina siva,
kao prah zemaljski!
I umirem ja od te bliskosti,
Od njene neraskidivosti sa mnom.
 
Ona je hladna, ona je jetka,
Ona je odvratna, ona je zmija…
Izranjavila me je hrapavo-oštra
Njena gruba krljušt.
 
O, kada bih osetila oštri žalac!
Troma je, nema, tupa,
Tako dosadna, tako mlitava.
I ne može joj se ppuću: ona je gluva!
 
Svojim obručima moćnima
U mene se zariva,
Gušeći me…
Ta niska, i ta žestoka,
I ta crna – moja duša!
 
(Zinaida Hipius)
 
Ne treba misliti da se ovde radi o velikom preterivanju. Čak i premudra podvižnica blagočašća, shimonahinja Ardaliona iz Ust-Medvedickog manastira ovako je govorila o sebi: „Moje samoljublje, kao kakva zmija, i kad je ubijena stalno podiže glavu“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *