Učenje nedeljom i praznikom

Питање:
Pomaže Bog! Prvo želim da pohvalim ovaj izvanredan i veoma poučan sajt na kome se mogu naći odgovori na mnoga pitanja i nedoumice u vezi sa verom. Čitam vaše odgovore na pitanja koja i mene zanimaju i tekstove iz biblioteke i prezadovoljna sam. Stvarno za svaku pohvalu! Izvinjavam se zbog latinice, pišem preko mobilnog telefona. Da li je greh učiti za školu nedeljom ili praznikom? Hvala unapred na odgovoru.
Ivana


Одговор:
Драга сестро Ивана, Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, „почину у седми дан од свијех дјела својих која учини“ (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова заповест: сврши све своје послове. Човек треба да испланира своје послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју. Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови. Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на празник, народ би говорио: «Урадићемо то, Бога молећи». То је, по народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања празника. У «Житијама светих» записно је, како су монаси једног манастира проводили време искључиво у молитви, ништа не радећи. У сусрету са монасима једног другог манастира, они се похвалише овим својим подвигом. Монаси из другог манастира их запиташе: «Ви се дакле непрекидно молите Богу! А да ли ви некад спавате? » Монаси одговорише потврдно, а саговорници им узвратише: «Ми имамо време молитве и време рада. И кад радимо, ми се и тада молимо Богу. Од плодова свога рада дајемо део сиромасима, а они се за нас моле Богу док ми спавамо. Ми смо тако схватили Христову заповест: „Молите се непрестано“». Владика Николај каже: «Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се уистину одморити и новом снагом запојити. Целог седмог дана мисли о Богу, говори о Богу, читај о Богу, слушај о Богу и моли се Богу. Тако ћеш се уистини одморити и новом снагом запојити». Прва црквена заповест нас позива на Службу Божју. Верници су обавезни: «Молити се Богу и учествовати на Служби Божјој сваке недеље и празника». Мислим да ти је сада јасно коме припадају недеља и празници. Припадају теби, али припадају и Богу. Ако ти поштујеш Четврту Божју и Прву црквену заповест, које директно говоре о томе како се човек треба понашати у ове дане, никада нећеш бити у недоумуци, да ли да у недељу или на заповедни празник отвориш књигу, уџбеник и поновиш неку лекцију или да одеш на Свету литургију. Бог не кажњава рад. Бог кажњава лењост. Рад је човеку задат самим стварањем и као што Бог ради кроз сву вечност, тако је човек дужан да ради у току свог земаљског живота. Ако ти у суботу ништа ниси учила, ишла си у шетњу, бавила се спортом, ако си увече изашла са дугарицама или друговима и вратила се у зору кући, ако си преспавала Свету литругију, а после подне се сетила да научиш нешто за школу, онда је то грех. Ти ниси испланирала своје обавезе, како наређује четврта Божја заповест (сврши све своје послове) и најпре научила што треба за понедељак, па тек онда користила слободно време за изласке и рекреацију. Коначно, ако и не одеш баш сваке недеље на Литургију, али ти увек недељни дан осване као празник и тако ускладиш своје понашање, ако се код куће помолиш Богу пред Славском или неком другом иконом, ако помогнеш мами у спремању ручка, можеш и у недељни дан читати корисну литературу, па и твоје уџбенике, јер ти они помажу да постанеш не само добар стручњак у послу којим ћеш се бавити, већ и да постанеш добар човек, а што је и превасходни циљ и школе и учења. Значи, испланирај своје време и настој да све своје обавезе испуниш у току радних дана, а недељни (и празнични, ако је то могуће у току радне недеље) дан посвети Господу Богу и својој души, назидавај своју душу молитвом, добрим делима и радуј се породичној заједници. Нећеш тада погрешити и неће те Бог казнити, ако обавиш још неке припреме за сутрашњи радни дан, ако поновиш лекције према распореду. И сећај се увек оне народне: „Учинићемо то, Бога молећи! “ Одличан успех у школи, као награду за твој предани труд, жели ти о. Душан

Један коментар

  1. Pomaže Bog oče. Uzvinite zbog latinice ali pisem sa telefona. Htela sam da Vas pitam da li je greh raditi na praznik, mi moramo da beremo maline jer su nazrele i dolazi jek berbe, ali se dan branja pada na praznik. Pitala sam tatu da mozda ne radimo ali on kaze da moramo jer su nazrele, a ja moram njega da poslusam jer nisam samostalna. Molila bih Vas za odgovor i hvala unapred.

Оставите одговор на Sanja Откажи

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.