Питање:
Шеста Божја запосвест гласи “Не убиј”. Како православље гледа на убиства у ратовима, биткама (кнез Лазар је постао светац) , убиство у самоодбрани… на лов (тзв. убијање из спорта) па чак до “убијања” мува и осталих инсеката? Да ли се и то сматра за грех? Хвала!
Милорад
Одговор:
Драги Милораде,
Добро је да се интересујеш за оваква питања. Православље, Црква Христова, благослиља одбрамбени рат а осућује завојевачки.
Међутим, немогуће је у неколико реченица, па чак ни страница, дати исцрпан и задовољавајући одговор на комплексна питања. Верујем да, када би неко покушао у неколико реченица да одговори како ради ТВ или мобилни телефон, имао би силних проблема, јер би свакако остало мнооого необјашњених и недоречених ствари.
Ако желиш да сазнаш тачније о томе, можеш да потражиш књигу св владике Никоаља Велимиривића “Рат и Библија”, у којој, између осталог, он каже: – Прва човечја крв, која је злочиначки просута на земљи, била је крв брата. То је симболично за све злочине човека над човеком до краја историје. И последња човечија крв, која буде просута на земљи биће опет крв брата. Јер чија би иначе могла бити? Но браћа по крви нису увек браћа по духу. У Каину и Авељу била је иста крв али не и исти дух, братска крв али не и братски дух. Јер док је Авељев дух био осветљен Богом, дух Каинов био је помрачен завишћу. Каин се расрди веома, и лице му се промијени, тј. потамни му и лице од помраченог духа. И кад беху сами у пољу скочи Каин на Авеља брата својега, и уби га (Пост. 4, 5-8) .
Тиме се отворила историја рода људског на земљи, на име: братоубиством. Братоубиством из зависти! Иста она сатанска завист, која је расхладила љубав прародитеља људских према Створитељу, расхладила је и љубав њиховога првога сина према брату његовом. Овај последњи преступ дошао је као последица онога првога, још и као казна за онај први – казна Адаму и Еви. Видећи овога млађега и бољега сина умртвљена, отац и мајка, морали су осетити јетку жаоку свога греха према Богу и Рају. Но то је био само почетак, типичан за сву будућност њиховога потомства. У чему је типичност тога почетног злочина? У томе, да се грех човека према човеку јавља као последица греха човека према Богу. Или другим речима – кад говоримо о рату – да се рат човека против човека јавља као последица рата човека против Бога. Да Свевишњи Творац људи није милошћу Својом ублажавао пожар, разбуктаван и разбуктан грехом, људски би род био уништен још у првом историјском колену. Но милост је Творчева прво спречила освету над братоубицом Каином, а потом дала утеху несрећним родитељима кроз трећега сина, Сита. И начини Господ знак на Каину, да га не убије ко га удеси (Пост. 4, 15) . А мајка убијеног Авеља кад роди Сита објасни то милошћу Божјом рекавши: Бог ми даде другога сина за Авеља, којега уби Каин (4, 25) .
И тако, овај први почетак свих следећих ратова у светлости Светога писма Божјега чита се овако: 1. Постоји један неумитан закон греха: 2. Рат човека против човека последица је рата човека против Бога; 3. Рат родитеља противу Бога продужују деца ратом један против другог; 4. Милост Творчева ублажава закон греха и тиме омогућава продужење рода људског на земљи.
Књигу можеш наћи код нас у Библиотеци: http: //svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/RatIBiblija/Nikolaj030301.htm
Тамо ћеш наћи многе одговоре.
Пуно те поздравља,
о. Срба
