NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Ubistvo

Ubistvo

Pitanje:
Šesta Božja zaposvest glasi „Ne ubij“. Kako pravoslavlje gleda na ubistva u ratovima, bitkama (knez Lazar je postao svetac) , ubistvo u samoodbrani… na lov (tzv. ubijanje iz sporta) pa čak do „ubijanja“ muva i ostalih insekata? Da li se i to smatra za greh? Hvala!
Milorad


Odgovor:
Dragi Milorade,  
Dobro je da se interesuješ za ovakva pitanja. Pravoslavlje, Crkva Hristova, blagoslilja odbrambeni rat a osućuje zavojevački.
Međutim, nemoguće je u nekoliko rečenica, pa čak ni stranica, dati iscrpan i zadovoljavajući odgovor na kompleksna pitanja. Verujem da, kada bi neko pokušao u nekoliko rečenica da odgovori kako radi TV ili mobilni telefon, imao bi silnih problema, jer bi svakako ostalo mnooogo neobjašnjenih i nedorečenih stvari.
Ako želiš da saznaš tačnije o tome, možeš da potražiš knjigu sv vladike Nikoalja Velimirivića „Rat i Biblija“, u kojoj, između ostalog, on kaže: – Prva čovečja krv,  koja je zločinački prosuta na zemlji, bila je krv brata. To je simbolično za sve zločine čoveka nad čovekom do kraja istorije. I poslednja čovečija krv, koja bude prosuta na zemlji biće opet krv brata. Jer čija bi inače mogla biti? No braća po krvi nisu uvek braća po duhu. U Kainu i Avelju bila je ista krv ali ne i isti duh, bratska krv ali ne i bratski duh. Jer dok je Aveljev duh bio osvetljen Bogom, duh Kainov bio je pomračen zavišću. Kain se rasrdi veoma, i lice mu se promijeni, tj. potamni mu i lice od pomračenog duha. I kad behu sami u polju skoči Kain na Avelja brata svojega, i ubi ga (Post. 4, 5-8) .
Time se otvorila istorija roda ljudskog na zemlji, na ime: bratoubistvom. Bratoubistvom iz zavisti! Ista ona satanska zavist, koja je rashladila ljubav praroditelja ljudskih prema Stvoritelju, rashladila je i ljubav njihovoga prvoga sina prema bratu njegovom. Ovaj poslednji prestup došao je kao posledica onoga prvoga, još i kao kazna za onaj prvi – kazna Adamu i Evi. Videći ovoga mlađega i boljega sina umrtvljena, otac i majka, morali su osetiti jetku žaoku svoga greha prema Bogu i Raju. No to je bio samo početak, tipičan za svu budućnost njihovoga potomstva. U čemu je tipičnost toga početnog zločina? U tome, da se greh čoveka prema čoveku javlja kao posledica greha čoveka prema Bogu. Ili drugim rečima – kad govorimo o ratu – da se rat čoveka protiv čoveka javlja kao posledica rata čoveka protiv Boga. Da Svevišnji Tvorac ljudi nije milošću Svojom ublažavao požar, razbuktavan i razbuktan grehom, ljudski bi rod bio uništen još u prvom istorijskom kolenu. No milost je Tvorčeva prvo sprečila osvetu nad bratoubicom Kainom, a potom dala utehu nesrećnim roditeljima kroz trećega sina, Sita. I načini Gospod znak na Kainu, da ga ne ubije ko ga udesi (Post. 4, 15) . A majka ubijenog Avelja kad rodi Sita objasni to milošću Božjom rekavši: Bog mi dade drugoga sina za Avelja, kojega ubi Kain (4, 25) .
I tako,  ovaj prvi početak svih sledećih ratova u svetlosti Svetoga pisma Božjega čita se ovako: 1. Postoji jedan neumitan zakon greha: 2. Rat čoveka protiv čoveka posledica je rata čoveka protiv Boga; 3. Rat roditelja protivu Boga produžuju deca ratom jedan protiv drugog; 4. Milost Tvorčeva ublažava zakon greha i time omogućava produženje roda ljudskog na zemlji.
Knjigu možeš naći kod nas u Biblioteci: http: //svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/RatIBiblija/Nikolaj030301.htm
Tamo ćeš naći mnoge odgovore.
Puno te pozdravlja,  
o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *