У вези са странкињом

Питање:
Помаже Бог! Имам 27 година и живим у западној Европи већ неколико година. Пре годину и девет месеци сам упознао девојку католичке вероисповести из Латинске Америке. Пре него што сам је упознао, био сам готово сигуран да никада нећу бити ни са једном „странкињом“ и да је Српство и Православље оно једино и право за све, па и за брак. Међутим, ова девојка је толико честита и добра, привржена дому и породици, са њом је лепо разговарати и заиста ме радује сваки моменат проведен са њом. Једном речју, мислим да сам спознао истинску љубав између мушкарца и жене. Међутим, такође сам свестан да смо различитих вероисповести и читајући неке литературе на интернету, схватио могуће тешкоће у таквим мешовитим браковима. Како смо искрени и отворени једно према другом, и поштујући наше разноликости, увек смо успевали да „се нађемо на средини“. Међутим, по овом питању, иако још нисмо разговарали, плашим се да средине нема, или је једно или друго… Зато бих Вас замолио да ми мало опширније кажете, да ли је могуће да се венчамо у обе цркве, при том не мењајући наше вере? Затим, како да васпитавамо децу да поштују Бога који је заједнички за обе цркве? Унапред захвалан!
Н.Н


Одговор:
Драги, Шта је „Српство“, а шта је Православље за вас? Питам зато што овде читам да је код вас српство испред Православља. Знате, родољубље није религија. Због нечег са та кофузија увек код нас поткрада. Схватамо религију као идеологију па је идеолошки упоређујемо са другом идеологијом. И онда се јавља она стара: ако ниси самном онда си против мене. Тако су и онда делили на оне што “иду у цркву“ и оне „напредне“ који су били у партији. Толико „напредне“ у односу на нас „затуцане“да нису знали да партија не може да буде једна, јер суштина појма „партија“ говори да има и других „делова“, т.ј. убеђења. И тако се код нас партија постављала као религија у односу на бит српског народа – на Православље? А то се раније задојило управо у погрешном нуђењу „српства“ насупрот хришћанства, са поставком да ако си добар Србин бићеш добар и хришћанин. То је катастрофална замена теза, јер ако си добар хришћанин бићеш добар и Србин, или у било чему другом добар. Христос напаја добротом а не српство. Ако смо добри хришћани увек ћемо бити добри срби, и на тим постулатима градићемо и политичку заједницу, као што су то и наши Немањићи радили у оном времену. Српство више Христа, а посебно без Христа не значи ништа, а у религијозном смислу нашта често код неких претеендује јесте и чиста јерес.
А увези питања да вам одмах кажем јасно и гласно: Мешовити бракови не успевају! Увек постоје изузетци па тако и овде не управља неко догматско правило, али уопште гледано они једноставно не успевају. А ако су оба брачника црквени а не само „религиозни“ у својој вери онда је још и горе. А ако су оба брачника само „религиозни“, у том смислу неког религиозног определења своје културе и корена, или како то ми кажемо декларативно религиозни, онда је могуће да брак успе, јер тада неће бити екстремно религиозних конфронтација. То је религија типа националног фолклора као неког културног наслеђа, па се брижно чувају две „културе“ као залог пажње између два брачна друга.
Видите, ви се већ усаглашавате на слављење „два божића“, „два васкрса“, „два“ венчања, „два“ крштења… и све на „два“…, док вам не све то не досади, јер је просто неприродно. Ви од једног целог правите све на „два“, јер смисао Цркве је тај да нас сабере у једно цело. То цело је Тело Христово – Црква, а и у браку ми постајемо једно тело; целовито и смислено у свакој пори нашег живота. „Толеранција“ је људска или хуманистичка измишљотина, јер у Цркви ње нема, него постоји љубав у слободи и искрености а ван сваких притисака па и оних психолошких. Разлике у вери увек ће бити психолошки притисак на вас а у тежим данима вашег брака покретач на свађе и узајамна понижавања и вређања. Кажем брак без знакова навода а требао бих, јер је брак и једна једна духовна целина, или тзв. „Домаћа Црква“, када у тајни Божијој двоје постају једно, аналогно томе када другом тајном Божијом сви ми у Цркви јесмо Једно. Свака препрека да не будемо једно је неприхватљива за појам Цркве. Црква благосиља мешовите бракове само са једним циљем, а он је да брачник – члан Цркве, приведе њој свог супружника и крсти га у купељи пакибитија (новог почетка) . У том духу и ап Павле разрешава мешовити брак.
А ви у самом почетку вашег питања наглашавате духовну толеранцију у вашем „једном целом“ кроз које сте спремни да се делите на сав живот. Ви већ немате намеру нити духовну вољу да приводите Цркви своју изабраницу а од нас овде тражите благослов на ваше веначање? Као што већ рекох, Црква даје благослов на овакве бракове само у нади да сте ви – хришћанин чисте вере, и светотоачке, и да сте спремни да њој приведете своју изабраницу. Иначе, Црква ни у којем случају не даје благослов на венчање нечег што у својој суштини не постоји. „Мешовити брак“ је апсурд и бесмислица у односу на суштину и значење појма брак. Јер он је „једно цело“ у вама двојма, потврђено Једним Целим – Црквом, што је увек и смо један Христос а не два („мешовити христоси“) , – аналогно томе када неки мисле да постоје „две“ цркве. Ко верује у „две“ цркве он је самим тим способан и да верује у „два“ венчања, и у „два“ крштења, и у „два“ тела у браку. Или вера у неки толерантан сусрет на једној пронађеној „средини“? Има још и горе, јер неки верују да је свима Бог „један“, па све може интерконфесијално или тзв. екуменистички, тако кројећи Бога по човеку а не човека по Богу, и откровењу Божијем, које усмерава човека ономе како и шта Бог тражи од нас а све ради ради нашег обожења у Њему, и уопште ради нашег људског опстанка у овој нашој „долини плача“.
Питате овде „Пастира“ и он вам искрено и савестно одговара: Не, ви не можете да се венчате у „две“ цркве, јер тиме показујете да ви у брак не верујте као Тајну него као традицију коју треба обострано толерантно задовољити. Црква не верује нити било шта благосиља у свом организму што суштински исповеда „двоје“.
Ви можете да се венчате у Цркви само онда ако обећате да ћете своју изабраницу да њој приведете. А она већ сада мора пред Богом да се обавеже да ће деца бити крштена у Православној вери. У мојој цркви постоји документ који се потписује и предаје свештенику, који показује да постоји обећање пред Богом да ће деца из мешовитог брака бити крштена у Православној вери.
Желим вам сва блага од Гопспода, благодати и мудрости, да се у тој вашој тешкој ситуацији правилно снађете и пребродите је.
У Христу ваш
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *