NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Da li je hatha-joga[1] spojiva s hrišćanstvom
 
Jednom je duhovniku posle liturgije prišao čovek od oko dvadeset pet godina i rekao da želi da popriča s njim. Bilo je proleće, lepo vreme i zato je duhovnik predložio:
„Hajde da posedimo u crkvenom dvorištu na klupici: ovde nam niko neće smetati i popričaćemo o pitanjima koja vas očigledno uznemiravaju.“
Nepoznati čovek sede pored duhovnika, uze ga za ruku i poćutavši reče:
„Brine me projekat koji se razmatra u vladi, tačnije njihov plan da okrenu severne reke na jug da napune Aralsko jezero i navodnjavaju pustinju srednjeazijatskih republika za nove plantaže pamuka. Ako ovaj projekat bude ostvaren nivo podzemnih voda u Sibiru će se sniziti i tajga će propasti. Doputovao sam ovamo iz Moskve: imamo ovde nezvaničan sastanak i želimo da se obratimo vladi s molbom da prekine ovaj bezumni poduhvat.“
Duhovnik upita:
„A zašto ste se obratili meni, ja nisam stručnjak za takva pitanja?“
On odgovori:
„Objasnio sam vam razlog mog dolaska u Tbilisi, a kod vas sam svratio zbog lične stvari. Ja sam hrišćanin, ali se istovremeno bavim hatha-jogom, a mnogi moji poznanici kažu da je to nespojivo. Hteo bih da znam vaše mišljenje. Kod nas u Moskvi ima nekoliko grupa koje se bave jogom. Sveštenici kojima smo se obraćali davali su različite savete, zato bih hteo da znam vaše mišljenje.“
Duhovnik upita:
„A zašto ste se obratili meni, a ne drugom sveštenoslužitelju?“
Sagovornik odgovori:
„Dozvolite mi da to sam odlučim.“
Duhovnik upita:
„Kako se zovete?“
On odgovori:
„Po krštenju sam Vadim, ali nam prilikom stupanja u kružok u kojem se bavimo jogom daju druga imena. Tamo se zovem Rama-Baj. Ni danas ne razumem: zar nije moguće upražnjavati jogu s imenom Vadim? Uostalom, svuda postoji svoja tradicija. Vaspitavao sam se u ateističkoj porodici i prvo sam se zainteresovao za jogu radi razvoja fizičke snage. Zatim sam počeo da se bavim teorijom joge, njenim učenjem o čoveku i kosmosu, teorijom o postojanju nekog energetskog apsoluta. Joga se nikako nije uklapala u okvire mojih ranijih materijalističkih predstava o svetu, i ovo me je nateralo da počnem da se bavim pitanjima za koje mi se nekada činilo da su konačno rešena. Počeo sam da čitam hrišćansku literaturu i našao sam u njoj ono što nije mogao da mi da ni dvodimenzionalni i vulgarni materijalizam, ni metafizika same joge. Ali joga je bila prvi podsticaj koji me je probudio i naterao da tražim Boga. Možda bih, da nije nje, prošao pored vrata hrama. Imam dvostruki odnos prema jogi: negiram je kao pogled na svet i istovremeno smatram da je to jedinstven sistem za razvoj fizičkih i psihičkih moći čoveka. Asane[2] su mi pomogle da se izlečim od nekih bolesti od kojih sam patio od detinjstva, a meditacija je, kako mi se čini, poboljšala moje pamćenje. Odbacio sam filosofiju joge postavši hrišćanin, a većina učesnika ovakvih kružoka se uopšte ne zanima za metafizička pitanja, tako da smo u ovom smislu jednodušni: na jogu gledamo kao na sistem drevne fiskulture.
A i naši nastavnici, premda koriste indijsku terminologiju, na primer „kundalini“[3], „karma“ ili „astralni plan“[4], ne izlaze van granica hatha-joge. A kad su saznali da nekoliko prijatelja i ja redovno odlazimo u hram odobrili su to i rekli da je hrišćanstvo predivan put ka Bogu, iako nije jedini. Međutim, pitanje za mene nije rešeno do kraja: da li je hrišćanstvo spojivo s hatha-jogom? U našoj grupi je i musliman koji ne samo da ide u džamiju, već i obavlja namaz u određeno vreme, što se danas retko sreće i naš učitelj to odobrava i navodi nam njegovu revnost kao primer. Ako možete objasnite mi: da li hatha-joga ometa ili ne moj duhovni razvoj kao hrišćanina? Ako pak ne želite ili ne možete da govorite na tu temu, ja nimalo ne insistiram.“
Zatim je dodao:
„Nas uče meditaciji, odnosno usredsređivanju na neku silu ili ideju. Priznajem vam da sam kad sam držao vašu ruku u toku razgovora meditirao i želim da vas pitam šta ste osećali.“
Duhovnik odgovori:
„Iskreno govoreći osećao sam samo jedno – želju da zadremam, jer sam malo spavao noću spremajući se za službu i odbacivao sam san naporom volje.“
Vadim reče:
„Možda se to dogodilo zato što sam ja takođe bio umoran od putovanja, inače, kako mnogi potvrđuju, iz moje ruke izlazi energija koja liči na električnu.“
Duhovnik odgovori:
„Ako je eksperiment završen molim vas da pustite moju ruku. A sad ću pokušati da vam koliko mogu odgovorim na pitanja.
Hatha-joga se u svojoj domovini ne posmatra izolovano od opšteg sistema joge koja sadrži i radži-jogu[5] i džnjana-jogu u kojima se sadrže religiozne, kosmološke i antropološke predstave šivaizma. U hatha-jogi takođe postoji učenje o svetskoj energiji – prani[6], o duhovnim centrima, koji se nalaze u kičmi i velikom mozgu čoveka, o energetskom depou u sunčevom spletu i tako dalje. Pritom hatha-joga posebnu pažnju posvećuje seksualnoj energiji čoveka i mogućnosti njene transformacije. Sve je to nesumnjivo nespojivo s hrišćanstvom.
Zatim, u hatha-jogi kao jedan od najvažnijih elemenata prisustvuje aktivna uobrazilja. Jogin treba da vežba umeće stvaranja jarkih vidljivih slika. Ovo takođe u korenu protivreči hrišćanskoj asketici koja upozorava na to da je uobrazilji blizak svet strasti i zato se u nju lako upijaju, kao paraziti, demonske sile. Kontrola svoje svesti, koja se kod hrišćanskih podvižnika naziva trezvenjem je uglavnom borba protiv uobrazilje.
Sledeća obavezna vežba kako u okviru hatha-joge, tako i drugih sistema joge jeste meditacija. To je koncentracija na određene ideje ili ponavljanje mantri[7] – izreka. Meditacija je zasnovana na šivaističkoj antropologiji, tačnije na predstavi o tome da je ljudski duh po prirodi istovetan apsolutu, i zato je meditaciaj zamena za molitvu ili molitva upućena samom sebi. Vaši instruktori to nazivaju autotreningom. U stvari, to je tajni oblik samoobožavanja: jogin se bavi samim sobom. Ako izgovara imena bogova, to je samo modifikacija apsoluta, a pošto sebe smatra jednosušnim apsolutu, to je radni model samog sebe. Čovek koji se bavi ili se čak bavio meditacijom s velikim naporom se uči molitvi. Njemu se čini da u molitvi ne deluje ličnosni Bog, već njegova sopstvena energija, koja predstavlja stvaralačku silu i on se kroz reči molitve usredsređuje i usmerava je.
Hrišćanin u molitvi oseća nešto suprotno stanju jogina, upravo svoju ograničenost i oskudnost i uopšte se ne obraća nekakvim skrivenim rezervama svog duha, već Bogu – živoj Ličnosti, Bogu s Kojim nije vezan prirodom, već ljubavlju. On ne podstiče i ne nadražuje one psihičke centre o kojima uči joga, ne transformiše posredstvom uobrazilje svoju seksualnu energiju, već čisteći um i srce od slika, pomisli i strasti, moli Boga za pomoć. Molitva se obavlja i ispunjava silom Božanske blagodati, odnosno silom koja se nalazi van granica ljudske prirode.
Što se tiče mantri, čak i ako u njihovom tekstu nema imena paganskih božanstava podrazumeva se da su upućene njima: jer mantre su uzete iz sveštenih ritualnih knjiga hinduizma. Zato, se čovek izgovarajući ih, uključuje u duhovno polje Veda[8] i Upanišada[9], u svet bića koja jogini smatraju modalnostima jedinstvenog bramana, koje okultisti nazivaju kosmičkim duhovima i posrednicima, a hrišćani demonima. Joga je u vama stvorila lažne psihičke postavke i komplekse zato vi hrišćanstvo doživljavate u izopačenom vidu – kroz tanku prizmu paganskih pojmova zbog čega ste i prestali da ga shvatate. Ako vam se sviđa, to se može nazvati „ego-hrišćanstvom“?
Vadim upita:
„Znači, vi mislite da ja dolazim u hram s umom zaprljanim „sveznanjem“?“
Duhovnik odgovori:
„Možda bi bolje bilo nazvati to podsvešću. Ona ne samo da je zaprljana i deformisana, već se posle svakog vežbanja joge prlja sve više.“
Vadim se nije složio:
„Na treninzima se gotovo sve vreme bavimo fizičkim vežbama. Neke od njih liče na običnu gimnastiku, a druge imaju svoju specifičnost: to su asane – statičke vežbe, poze u kojima čovek kao da se zamrzava. One regulišu dotok krvi do bolnih organa, aktiviziraju njihov rad. Tako, na primer, jedan od oblika statičkih vežbi predstavlja poza vojnika na straži.“
Duhovnik je objasnio:
„Pa ipak bavljenje ovim vežbama, naročito kad se čovek njima bavi mnogo godina, nije bezopasno: dolazi do veštačkog kočenja ljudske psihe, i zato se ljudi koji se dugo bave asanama odlikuju usporenošću razmišljanja koja može da izgleda kao tupost. Čak i pogled ovih ljudi gubi živost i postaje nekako zaleđen, kao mrtav. Asane su vezane za određeni način života i dijetu, a čovek koji živi u uslovima savremenog sveta s njegovom uskovitlanom delatnošću i nervnim opterećenjima može da dobije usled sličnih vežbanja dobije bolest srca i visok pritisak. Na to sami jogini upozoravaju nestrpljive Evropejce. Uopšte, svaka gimnastika kojom se čovek bavi treba da odgovora njegovom načinu života.
Razmotrimo još jedan aspekat ovih vežbi. Po učenju svetih otaca ljudska duša uključuje i biljnu i životinjsku dušu, možda tačnije rečeno, njihove funkcije. Značajan broj asana je uzet iz posmatranja životinja i biljaka i ovde poze lava ili tigra mogu da ožive u čovekovoj podsvesti neke mračne instinkte, koji se kriju u ljudskoj duši, da ih na izvestan način oslobode na štetu po ljudski duh.
Postoji još i treća opasnost za hrišćane: neke od istočnjačkih vežbi su uzete iz paganskih rituala, odnosno sadrže u sebi genetsku vezu s demonizmom.
Što se tiče vežbi disanja ni one nisu tako nevine kao što na prvi pogled izgleda. Upoznavši učenika s tehnikom ovih vežbi učitelj joge prelazi na psihičke vežbe koje su vezane za disanje. Učenik treba da zamisli da guta pranu – kosmičku energiju, osnovu bitija, zatim treba u taktu sa disanjem i zajedno s disanjem da usmerava ovu pranu u kičmu i seksualne centre, takozvane lotose[10]. Pritom se prana ponekad zamišlja u obliku zmije koja ulazi u čovekovu kičmu. Mislim da ne treba detaljno objašnjavati ko se u takvim vežbama ubacuje u ljudsku svest.
Vadim upita:
„I u drugim gimnastičkim sistemima, uključujući medicinsku gimnastiku sadrže se vežbe disanja. Kod Kineza, pa čak i kod mazdeista[11] postoje svoje vežbe disanja, zašto ih vi kategorički odbacujete?“
Duhovnik odgovori:
„Jogini o takozvanom „potpunom disanju“ ne govore kao o vežbanju, već kao o pravilnom disanju, odnosno ovaj način disanja treba da bude utkan u čovekov svakodnevni život. Međutim, u stvari kod njih postoji drugo, alternativno disanje, usporeno i površno, vezano za duge pauze, koje oni retko javno koriste. Dugotrajno potpuno disanje može kao obilna hrana da postane suvišno za organizam i da izazove poremećaje u sistemima za razmenu gasa i krvi. Zato s vežbama disanja treba biti oprezan. Ali ja sam govorio o drugoj opasnosti, o tome da će one, prekoračivši crtu fiziologije, upasti u oblast psihe i ujedinivši se s meditativnim predstavama deformisati „religioznu svest“.
Duhovnik nastavi:
„Joga uči raspoređivanju i prenošenju energije. Kako se sećate, naše poznanstvo je počelo od toga što ste uzeli moju ruku i dugo je držali u svojoj ruci. Vi ste hteli da demonstrirate fenomen prenošenja energije, ali je zbog nečega to zatajilo. Šta mislite: kakva je to energija, koja je njena priroda? Da li je ona vaša ili je stečena na časovima joge od nekih nepoznatih duhova? Zašto se ova sposobnost u vama nije otkrila pre bavljenja jogom? Kako vi shvatate samu reč „energija“, koji smisao joj dajete?“
Vadim odgovori:
„Energija je organizovana, strukturirana sila.“
Duhovnik reče:
„Znači, energija vašeg organizma ima određenu strukturu. To je, može se reći, struktura obeležena vašom individualnošću. Navešću primer. Postoje različite grupe krvi. Ako se čoveku da krv koja nije njegove grupe rezultat može biti najžalosniji: tuđa krv će se za njega pretvoriti u otrov koji će ga ubiti. Otkud možete da znate kako će vaša energija, koja poseduje određenu strukturu, delovati u drugom organizmu? Možda će ovde doći do onoga što se naziva nekompatibilnošću i ova energija će prvo na čoveka delovati kao doping, a onda će mu kao agresor, naneti nova razaranja, stvoriće haos u njegovim energetskim strukturama. A kod vas će se stvoriti deficit energije, sličan velikom gubitku krvi, čija posledica će biti neočekivane i neizlečive bolesti. Bioenergetičari retko završavaju svoj život srećno. Pritom se bolest kod njih odvija s ogromnom brzinom, kao maligni tumor i ima letalni ishod – oni kao da izgore. A ako se tome doda i energija mračnih sila, palih duhova, koji daju da bi oduzeli, koji pod maskom dobra čine zlo, u kakvu zamku ste tada upali?“
Vadim upita:
„Šta mislite kakva je to energija: moja ili demonska?“
Duhovnik odgovori:
Teško mi je da odgovorim kakva energija ovde deluje: vaša i tuđa zajedno ili samo jedna – demonska.“
Vadim reče:
„Imaćemo savetovanje u vezi s promenom toka reka koje preti ekološkom katastrofom i upropašćavanjem tajge. Da li mogu vas da pozovem? Mojim prijateljima će biti drago.“
Duhovnik odgovori:
„Ja nisam stručnjak za slična pitanja, ali prenesite svojim prijateljima da želim da sibirske šume i dalje postoje.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Hatha-joga (sanskr- „ha“ označava, „tha“ – izdah) – deo radža-joge, sistem fizičkih vežbi, koji se sastoji od određenih poza (asana) i vežbi disanja. Cilj ovog sistema joge je da disanje učini mirnim i ravnomernim, i da regulisavši disanje, pređe na ukroćivanje tela.
  2. Asana – treći od osam stupnjeva upravljanja telom u jogi: obuzdavanje (jana), poštovanje pravila (nijama), poze (asana), regulisanje disanja (pranajama), izolacija čula (pratjahara), pažnja (dharana), razmišljanje (dhjana) i usredsređenost (samadhi). Asana je zauzimanje određenog položaja i početak fizičkih vežbi jogina. Međutim, vežbe ne smeju da se svode na banalnu gimnastiku, treba maksimalno naprezati svoju pažnju, koncentrišući je na svaki svoj pokret ili odgovarajući deo tela, da bi se na taj način skupila potrebna energija, rasporediti je po kanalima ka čakrama u potrebnom smeru i na kraju razviti svoju energetsku strukturu. Asan-poza ima mnoštvo: to su lav, junak, plug itd.
  3. Kundalini (od sanskr. kundala – „savijena“) jeste sažeta informacija ili energija, gen budućeg čoveka. Ona je savijena u vidu prstenova poput zmije na skrivenom mestu gde se završava kičma i koje se naziva muladhara-čakra. Energija se može primorati na podizanje iz ovog položaja kroz druge čakre duž kičme (sušumne) do čakre sa hiljadu latica, koja se nalazi na najvišoj tački lobanje i to je cilj vežbi jogina. Takav je, između ostalog, i zadatak tantra-joge. Tantrizam, je kao što je poznato veoma povezan sa seksom. Zato se u uvodu za tantra-jogu odmah navodi opaska da se seks i seksualna enerija koriste radi širenja svesti i rađanja suštine trećeg poretka. Seksualna praksa je obavezna u tantra-jogi, ali nije glavna. Osnovni princip u njoj je sledeći: nema ničeg prljavog, amoralnog i sramnog. Sve materijalno može da se iskoristi radi dostizanja duhovnog. Ove reči se doslovno sadrže na sajtovima koji daju virtuelne časove za tantra-jogu (v. takođe nap. 91).
  4. Astralni plan, pojam teozofije Blavacke, označava emocionalo-instinktivnu sferu ljudskog bitija. Antropologija Blavacke je u celini prekopirana iz filosofije joge, koja postulira sedam načela u čoveku. Podeli čoveka na tri prirode – duh, dušu i telo, koja je Evropejcima poznata od vremena Platona, u jogi odgovaraju: 1) fizičko načelo, 2) etersko načelo, 3) prana (oni čine ono što mi shvatamo kao telo), 4) astralno načelo (emocije, instinkti), 5) intelekt i samosvest čine ono što nazivamo duša, 6) duhovni um (intuicija, prozrenje), kosmička svest, 7) duh – to je duh u evropskom poimanju. Novina Blavacke se sastojala u preimenovanju navedenih jogističkih načela u „tela“: fizičko, etersko, astralno, mentalno, kauzalno (prebivajuće), budističko (prosvećeno) i nirvanističko. Ne govoreći o tome da ovo preimenovanje jako miriše na materijalizam (jer ako sve pripada telu, šta onda može biti besmrtno i šta će se večno iznova ovaploćivati i kako s druge strane, besplotni duh može da bude telo), sami ovi termini se zamenjuju drugima od jednog dela do drugog. Uostalom, doslednost i jasnost uopšte ne predstavljaju zadatak Blavacke.
    Po teozofiji prilikom svakog novog rođenja ličnost dobija novo astralno, fizičko i mentalno telo. Astralno telo ne poseduje razum, njegovo svojstvo je tanano razvijeni instinkt, ono je ljuspa čovekovih želja. Ove želje astralne ljuspe štete njenom vlasniku, on treba da im se suprotstavlja. Ako se bude prepuštao željama postepeno će izgubiti sposobnost da im se protivi i poistovećivaće sebe s eima. Međutim, ako bude kontrolisao želje, odnosno ako bude vodio život teozofa, smanjiće ih i na početak sledeće reinkarnacije izaći će s njihovim optimalnim brojem. Astralno telo po mišljenju teozofa izgleda kao masa koja se okreće. Idealno bi bilo da se sastoji od nekoliko raznobojnih traka koje se kreću ravnomerno, ali kod običnog čoveka ovde može da besni još do 50-60 vihora želja; one su poput otvorenih rana, kroz koje otiče sva njegova energija.
    Pojam astralnog plana koristila je srednjovekovna alhemija za označavanje grčkog aida, odnosno hrišćanskog pakla. Za teozofe je to carstvo iluzija, kod njih, kao i kod okultista, postoje specijalne vežbe za treniranje prenošenja svesti iz fizičke ravni u astralnu i obrnuto. U stil okultističkih učenja, kao što smo videli na primeru glomaznih i nedokazivih sistema gnostika, organski se uliva teozofko, preterano detaljno opisivanje strukture ove astralne ravni, koje uključuje sedam jedinica i njene različite obitavaoce. Na primer, ovi poslednji se dele na tri tipa: ljudska bića (živa i mrtva), neljudska (elementali, astralna tela životinja, prirodni duhovi svih vrsta i devi) i veštački (stvoreni svesno i nesvesno) itd.
  5. Radža-joga (put gospodarenja sobom), džnjana-joga (put spoznaje, joga znanja ili mudrosti; moguće su različite transkripcije naziva) zajedno s karma-jogom (put delovanja) i bakti-jogom (put ljubavi prema bogu) predstavlja četiri najpoznatija pravca joge. Radža joga teži ka tome da unutrašnje „ja“ učvrsti kao zapovednika (radžu) svih čovekovih moći i sposobnosti. Njen cilj je disciplina razuma, koncentracija njegovih sila, meditacija. A cilj džnjana-joge je sjedinjenje ljudskog znanja sa znanjem koje ničim nije ograničeno, odnosno sa samim apsolutom, bogom. Po mišljenju Vivekanande, radi toga se „sad treba odreći sektašenja i nacionalizma u pitanjima religije. Predstava o tome da svako pleme ili zemlja treba da imaju sopstvenog Boga i negiranje druge vere je sujeverje koje treba ostaviti u prošlosti“ (Svami Vivekananda. Praktična vedanta (izabrani radovi) / Prev. s engl. M., 1993., str. 178). „Glavna naslada džnjana-joge sastoji se u metafizičkim istraživanjima. Oni su filosofi, naučnici, propovednici, učitelji i učenici“ (Ramačaraka. Religije i tajna učenja Istoka. M., 2004., str. 177). Veoma velike perspektive se otkrivaju onima koji se bave džnjana-jogom: „Na određenom stepenu razvoja prilikom praktikovanja džnjana-joge čovek postaje svestan da onaj ko spoznaje, spoznaja i spoznato predstavljaju jednu suštinu, a ne tri različite… postoji samo spoznaja, spoznaja i spoznaja“ (Vud. E. Rečnik joge / Prev. s engl. Kijev, 1996., str. 70)
  6. Prana – ljudski životni princip, životna sila koji se shvata kao disanje i kao energija. To je jedan od oblika životnog vetra (vaju), koji je povezan sa srčanim centrom i srčanim spletom i zato sa zdravljem i snagom srca. Drugi vetrovi su povezani s drugim čakrama. Svetska energija, prana je svetska duša s kojom teži da se sjedini svaka individualna duša. Sunčev splet je „najveći akumulator praničke energije, odakle se ona preliva u manje akumulatore, raštrkane po celom telu i prema različitim organima… Ona se sastoji od bele i sive moždane mase, isto kao i veliki mozak i kičmena moždina… Naziv ovog spleta „sunčanim“ je vrlo zgodan, jer iz tog mesta kao iz sunca zrači energija i sila prema svim delovima tela, i čak veliki mozak zavisi u svom radu od energije, koju šalje sunčev splet“ (Ramačaraka. Religije i tajna učenja Istoka. str. 84-85).
  7. Mantra je samhit, magijska bajalica u hinduističkim i budističkim religijama, formula koja se koristi u tantrizmu za ulaženje u stanje meditacije. Matra se učeniku daje u toku njegove inicijacije.
  8. Vede (od sanskr. „vedjeti“, „znati“, otuda reči „veštičarenje“, „veštica“) najstarija indijska religiozna literatura, koja se u kanonskom obliku formirala u II-I milenijumu pre Hrista, zbornici svetih pesama, himni, magijskih zaklinjanja i žrtvenih formula, koje su se koristile prilikom prinošenja žrtava, uključujući i ljudske. Veda ukupno ima četiri: prva od njih sadrži 1028 himni, druga – 1549 pesama, treća oko 200 himni, četvrta 731 bajalicu. Religije Indije koje priznaju Vede smatraju se ortodoksalnima.
  9. Upanišade (sanskr. „sedenje pored učitelja“, kasnije: „skriveno znanje“, „tajno učenje“) jesu starohrišćanska dela religiozno-filosofskog karaktera, koja objašnjavaju tajni smisao Veda. To je 108 tekstova, od kojih najstariji potiču iz otprilike VI-III v. pre Hrista.
  10. Lotosi (padme) jesu čakre (sanskr. „točak, krug“), nazvane tako zbog sličnosti s ovim cvetom. Energetski kanal (sušumna) prolazi duž kičme, a uzdužno po njemu nalazi se šest lotosa na nivou šest delova tela: anusa, polnih organa, pupka, srca, grla i obrva. Svaki lotos ima različit broj latica, a sušumnu kruniše lotos sa hiljadu latica. „Razume se, vrlo je važno da se ne uzbuđuju niže čakre dok čovek ne stekne potpunu ili makar vrlo jaku kontrolu nad svojim telom i emocijama,“ rečeno je u „Rečniku joge“ (str. 103). Međutim, da li je ova opasnost poznata onima koji pristupaju bavljenju jogom nemajući pod rukom ovaj rečnik?
  11. Mazdeizam ili religija magova je religija stanovništva Drevnog Irana, koja je postojala u isto vreme kad i zoroastrizam, bila isprepletena s njim i imala s njim jednu zajedničku knjigu Avestu. Vrhovna božanstva kod mazdeista su Ahuramazda – olicetvorenje dobra i Anhra-Mahnju – olicetvorenje zla, kasnije im se pridružio Mitra. Mazdeizam svodi na minimum ulogu Zaratustre i dopušta sahranjivanje uglednih ljudi dok zoroastrijci ostavljaju pticama da pojedu tela pokojnika, da „nečisti“ leš ne bi mogao da dođe u dodir ni s jednom od „čistih“ stihija prirode.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *