У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 2
 
Прошло је око два месеца и духовник угледа свог госта како стоји за време службе у углу храма. Духовник је очекивао да ће му после завршетка вечерњег богослужења овај човек прићи, али је очигледно, отишао раније. Неколико недеља касније, после тога, један од старих парохијана упита духовника:
“Да ли сте познавали Љвова?”
Духовник одговори:
“Једном смо разговарали. Желео бих да се тај разговор настави. Ако га видите, поздравите га и кажите му да би ми било драго да се сретнем с њим.”
Парохијанин одговори:
“Нажалост, сад је то немогуће, он је мртав, ударила су га кола. Очигледно, возач је био пијан, кола су искочила на тротоар и убила неколико људи. Умро је не долазећи свести. Није имао ко чак ни да га сахрани, комшије су скупиле новац и купиле му ковчег. А после сахране, одједном су се појавили рођаци, узели његове књиге и ствари и још су уместо захвалности оптужили комшије да су присвојиле неке драгоцености које су припадале покојнику. Данас се навршило тачно четрдесет дана од његове смрти и дошао сам у храм да упалим свећу за покој његове душе.”
Парохијанин је отишао. Духовник се замислио: сетио се случаја из своје младости, незнатног, који је ипак остао у његовом сећању. Једном је дошао код свог школског друга. Била је зима. У соби је горела гвоздена пећ. Поред ње је на поду лежала књига. Духовник је из навике узео у руке и видео је да су последње странице истргнуте. Мајка друга је листовима ложила пећ. Живот Никите Љвова га је подсетио на књигу из које су биле истргнуте последње странице. Ко зна како се завршио…

One Comment

  1. Najbolji ste