U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 16
 
Dva dana kasnije dama je, pomalo uznemirena, došla kod duhovnika i rekla:
„One večeri kad sam bila kod vas, kod mene je došao nepoznati tuđinovatelj u monaškoj odeći. Ušavši u sobu, bez žurbe je izvadio iz džepa debelu svesku, potražio nešto u njoj i upitao kako se zovem. Zatim se uverivši se da sam ja upravo ona koju traži, tuđinovatelj okrenuo prema ikonama i otpevao prijatnim tenorom Božićni tropar i psalam Blagoslovlju Gospoda na vsjakoje vremja[1], pritom je rukama mahao kao dirigent. Zatim je načinio tri metanije pred ikonama i obraćajući mi se izgovorio s šarmantnim osmehom: „Bilo vam po volji ili ne, primite Hrista radi.“
Ponudila sam ga da sedne, stavila sam da se kuva čaj, i mi započesmo razgovor. Počeo je da mi priča da u planini koja se nalazi na granici između Gruzije i Armenije, postoji podzemni manastir i tamo žive dvadeset četiri starca, koji se mole danonoćno. Oni imaju crkvu u pećini. Ovi starci su otišli u podzemlje za vreme progona posle revolucije; brada im je do pola, a kosa ispod pojasa. Kad ljudi prolaze ovim mestom, čuju pojanje ispod zemlje, a ne mogu da shvate o čemu se radi. Ovim starcima on vozi vosak za sveće, odeću i hranu i oni samo njega puštaju da dođe kod njih. Ti starci će pred kraj sveta biti uzeti na nebo i za koga se oni pomole, biće spasen. O njima je napisano u Apokalipsi. Zatim je tuđinovatelj upitao da li želim da im nekako pomognem. Rekla sam tuđinovatelju: „Nemam novca, ali ću vam dati ono što sam sačuvala od roditelja i nisam prodala čak ni kad sam gladovala – burmu moje majke i zlatan sat mog oca.“
O sebi je tuđinovatelj ispričao da je bio isteran iz manastira za istinu i nije znao kuda da ide, ali se ispred njega pojavila svetlost i odvela ga do pećine, kod staraca. Kad je saznao da se zanimam za Isusovu molitvu, obradovao se i rekao je da obavezno treba da primim monaštvo i da će mi starci preko njega dati shimu. Zatim je rekao da će mi otkriti drugu tajnu: nedaleko od pećine staraca nalazi se sličan pešterski, ali sad već ženski manastir. U njega primaju posle velikih iskušenja, ali ako on zamoli, brzo će me primiti u ovu obitelj. Samo što treba da prodam stan u gradu, zatim da kupim kućicu u jermenskom selu, nedaleko od tog mesta, a ostale pare da dam preko njega kao prilog za manastir. Zatim je tuđinovatelj otišao upozorivši me da nikome to ne pričam, inače neću videti lica staraca i obećao je da će uskoro doći po odgovor.“
Dama je nastavila:
„Začudilo me je što je tako dobro upoznat s crkvenim životom: nabrojao je imena svih ruskih jerarha, zna ko i gde služi u Tbilisiju, i pritom je uveravao da su osim nekoliko ljudi svi pristali da budu agenti i primili broj 666 – njegov znak na čelo i vrat. Ovaj broj nije moguće videti, ali ako se čelo otare svetom vodicom, on će se odmah otkriti. Zato se sveštenici na molebanu trude da krope narod, a ne sebe. Zatim je tuđinovatelj rekao da se ne sme ići u hramove u kojima se pominje vlada. „Kako ću onda da se pričešćujem?“ upitah. Tuđinovatelj je odgovorio da je on jeromonah i da služi u manastiru u koji ima nameru da me odvede, kao i da posećuje blagočestive mirjane i služi liturgiju kod njih kod kuće.“
Dama je pričala:
„Ovaj tuđinovatelj je govorio tako ubedljivo, a zatim je otvorivši knjigu, čitao predskazanja staraca i ja sam mu poverovala. Međutim, kad je otišao, obuzeo me je nemir. Imala sam osećaj da su u moju kuću došli Cigani i da su pravili neke svoje pokuse. Mučila sam se dva dana i na kraju sam odlučila da vas zamolim za savet. Sad sam, kad sam došla kod vas, osetila da sam prevarena kao glupo dete.“
Duhovnik uzdahnu:
U poslovici se kaže: „Kola mudrosti, dvoja ludosti.“ Ovaj čovek je, kako sam čuo, stvarno isteran iz manastira i na tom su se završili njegovi monaški podvizi. Već je nekoliko vernica ubedio da prodaju svoje kuće, da se presele u selo, daju mu novac i čekaju da ih odvede do pećine u kojoj žive starci i gde će kasnije biti primljene u ženski manastir. Neke od njih i danas tamo sede, gde su se nastanile, druge su se rasule po svetu, grdeći ovog pripovedača, a više sebe zbog toga što su mu poklonile poverenje. Nemojte tugovati zbog izgubljenih stvari. Vaše sećanje na roditelje se čuva u vašem srcu, a ne na ruci kao sat i prsten. Ako ovaj čovek dođe kod vas, ne otvarajući vrata recite mu: „Nemam blagoslov da pređem u peštersku lavru“ i videćete kako će brzo pobeći.“
Dama reče:
„Kad bi mi vratio prsten i sat bila bih spremna da mu plaćam svakog meseca određenu sumu od svoje penzije.“
Duhovnik se nasmeja:
„Vidim da volite šale. A sad mirno idite svojoj kući i budite zadovoljni što je i još uvek vaša.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Ps. 33.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *