У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 16
 
Два дана касније дама је, помало узнемирена, дошла код духовника и рекла:
“Оне вечери кад сам била код вас, код мене је дошао непознати туђиноватељ у монашкој одећи. Ушавши у собу, без журбе је извадио из џепа дебелу свеску, потражио нешто у њој и упитао како се зовем. Затим се уверивши се да сам ја управо она коју тражи, туђиноватељ окренуо према иконама и отпевао пријатним тенором Божићни тропар и псалам Благословљу Господа на всјакоје времја[1], притом је рукама махао као диригент. Затим је начинио три метаније пред иконама и обраћајући ми се изговорио с шармантним осмехом: “Било вам по вољи или не, примите Христа ради.”
Понудила сам га да седне, ставила сам да се кува чај, и ми започесмо разговор. Почео је да ми прича да у планини која се налази на граници између Грузије и Арменије, постоји подземни манастир и тамо живе двадесет четири старца, који се моле даноноћно. Они имају цркву у пећини. Ови старци су отишли у подземље за време прогона после револуције; брада им је до пола, а коса испод појаса. Кад људи пролазе овим местом, чују појање испод земље, а не могу да схвате о чему се ради. Овим старцима он вози восак за свеће, одећу и храну и они само њега пуштају да дође код њих. Ти старци ће пред крај света бити узети на небо и за кога се они помоле, биће спасен. О њима је написано у Апокалипси. Затим је туђиноватељ упитао да ли желим да им некако помогнем. Рекла сам туђиноватељу: “Немам новца, али ћу вам дати оно што сам сачувала од родитеља и нисам продала чак ни кад сам гладовала – бурму моје мајке и златан сат мог оца.”
О себи је туђиноватељ испричао да је био истеран из манастира за истину и није знао куда да иде, али се испред њега појавила светлост и одвела га до пећине, код стараца. Кад је сазнао да се занимам за Исусову молитву, обрадовао се и рекао је да обавезно треба да примим монаштво и да ће ми старци преко њега дати схиму. Затим је рекао да ће ми открити другу тајну: недалеко од пећине стараца налази се сличан пештерски, али сад већ женски манастир. У њега примају после великих искушења, али ако он замоли, брзо ће ме примити у ову обитељ. Само што треба да продам стан у граду, затим да купим кућицу у јерменском селу, недалеко од тог места, а остале паре да дам преко њега као прилог за манастир. Затим је туђиноватељ отишао упозоривши ме да никоме то не причам, иначе нећу видети лица стараца и обећао је да ће ускоро доћи по одговор.”
Дама је наставила:
“Зачудило ме је што је тако добро упознат с црквеним животом: набројао је имена свих руских јерарха, зна ко и где служи у Тбилисију, и притом је уверавао да су осим неколико људи сви пристали да буду агенти и примили број 666 – његов знак на чело и врат. Овај број није могуће видети, али ако се чело отаре светом водицом, он ће се одмах открити. Зато се свештеници на молебану труде да кропе народ, а не себе. Затим је туђиноватељ рекао да се не сме ићи у храмове у којима се помиње влада. “Како ћу онда да се причешћујем?” упитах. Туђиноватељ је одговорио да је он јеромонах и да служи у манастиру у који има намеру да ме одведе, као и да посећује благочестиве мирјане и служи литургију код њих код куће.”
Дама је причала:
“Овај туђиноватељ је говорио тако убедљиво, а затим је отворивши књигу, читао предсказања стараца и ја сам му поверовала. Међутим, кад је отишао, обузео ме је немир. Имала сам осећај да су у моју кућу дошли Цигани и да су правили неке своје покусе. Мучила сам се два дана и на крају сам одлучила да вас замолим за савет. Сад сам, кад сам дошла код вас, осетила да сам преварена као глупо дете.”
Духовник уздахну:
У пословици се каже: “Кола мудрости, двоја лудости.” Овај човек је, како сам чуо, стварно истеран из манастира и на том су се завршили његови монашки подвизи. Већ је неколико верница убедио да продају своје куће, да се преселе у село, дају му новац и чекају да их одведе до пећине у којој живе старци и где ће касније бити примљене у женски манастир. Неке од њих и данас тамо седе, где су се настаниле, друге су се расуле по свету, грдећи овог приповедача, а више себе због тога што су му поклониле поверење. Немојте туговати због изгубљених ствари. Ваше сећање на родитеље се чува у вашем срцу, а не на руци као сат и прстен. Ако овај човек дође код вас, не отварајући врата реците му: “Немам благослов да пређем у пештерску лавру” и видећете како ће брзо побећи.”
Дама рече:
“Кад би ми вратио прстен и сат била бих спремна да му плаћам сваког месеца одређену суму од своје пензије.”
Духовник се насмеја:
“Видим да волите шале. А сад мирно идите својој кући и будите задовољни што је и још увек ваша.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Пс. 33.

One Comment

  1. Najbolji ste