U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 15
 
Nekoliko dana kasnije dama dođe kod duhovnika i poče da se žali da ju je ponovo zadesila nevolja. U crkvi je čula za jednog protojereja, koji propoveda o duhovnom hrišćanstvu i priča o raznim čudima, koja su se desila u njegovom životu. Damu je ovaj čovek zainteresovao i premda je nekadašnje teozofsko iskustvo stvorilo u njoj otpor prema natprirodnim fenomenima pomislila je da i u samom hrišćanstvu postoje pojave duhovnih sila i otkrovenja nevidljivog sveta. Evo njene priče.
„Možda ovaj sveštenik poseduje posebne harizme i bilo bi mi krivo da prođem pored čoveka obdarenog duhovnim darovima koji živi pored nas, pomislih. I otišla sam u crkvu u kojoj je on služio. Liturgija se već završila, ali se narod dugo nije razilazio. Ljudi su okupivši se u grupe o nečemu živo razgovarali. Koliko sam shvatila, ovde se govorilo o novom čudu. Na leđima nekog dečaka su se pojavila slova nepoznate azbuke iako su neki podozrevali da je to prosto osip. Sveštenik se spremao da fotografiše detetova leđa, pa da fotografije pokazuje parohijanima. Ali je, izgleda majka protestvovala rekavši da se prehladio i da fotografisanje treba odložiti dok ne ozdravi.
Naposletku, ljudi izađoše iz hrama i ja zamolih sveštenika da mi pokloni nekoliko minuta. On me je prvo pitao ko sam, odakle sam i u koju crkvu idem. Kad sam počela da mu odgovaram, on se tužno osmehnuo i pogledao me sažaljivo. Zatim je rekao: „Naravno, dobro je što idete u hram, ali moram vam reći da su ljudi čija ste imena naveli spoljašnji hrišćani. Njima se čini da shvataju Jevanđelje, ali oni zapravo vide samo njegovu ljušturu.“ Odlučila sam da ga pitam za Isusovu molitvu. On odgovori: „To je posao monaha,“ i odmah me je prešavši na drugu temu upitao kakve snove sanjam.
Odgovorila sam da nisam pokušavala da zapamtim ili zapisujem svoje snove i da ih obično istog jutra zaboravljam. Sveštenik reče: „A da se ne sećate kakav san ste sanjali noćas? Jer niste vi tek tako došli kod mene.“ Odgovorila sam da sam svašta sanjala: sećam se lica mojih poznanika, kao da se nekuda spremam. On upita: „A koji su to poznanici?“ Odgovorila sam da su to moji prijatelji iz mladosti, a jedna je svadljiva komšinica. Sveštenik reče: „Sad je sve jasno. U obličju prijatelja javili su vam se Anđeli; put na koji ste se spremali je vaš dolazak ovamo; svadljiva komšinica je nečista sila koja vas je zadržavala, a kasnije će u vašem srcu sejati sumnju.“
On nastavi: „Vaši prethodni oci i nastavnici misle da su otkrovenja bila u prošlosti, a u stvari živo proročanstvo i zapanjujuća otrkovenja postoje i danas. Ona bivaju kako u snu tako i na javi.“ Postalo mi je neprijatno, pomislila sam: „Zar ću ja sanjati slične snove i imati viđenja?“ Obratila sam pažnju na to da je u toku razgovora citirao Sveto Pismo kao da je specijalno napamet naučio određena mesta. Zatim je počeo da priča kako su kad je obavljao tajnu jeleosvećenja za vreme Velikog posta neki parohijani koji su stajali u dvorištu videli beli plamen ispod kupole. I on čuva ulje koje je tada osveštano, razblažuje ga maslinovim uljem i daje ljudima. Pokušala sam da promenim temu razgovora i postavila sam nekoliko pitanja koja se tiču unutrašnjeg života. On odgovori: „Imam duhovna čeda – majku i kćerku koje poseduju proročki duh. Upoznaću vas s njima, one će se pomoliti pa će vam reći šta treba da radite.“ Audijencija se završila i zahvalila sam mu se za to što mi je, iako toliko zauzet, poklonio toliko vremena. On je rekao: „Pričekajte.“ Izneo je flašicu ulja, dao mi je i rekao: „Pijte ga po kapljicu. A ako se razbolite, možete oprezno da se masirate njime. Neki moji parohijani više vole da stavljaju flašicu kao oblogu, ne otvarajući je, na bolesno mesto…““
Na tome se priča ogorčene dame završila.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *