U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 11
 
Mesec dana kasnije dama je ponovo došla. Ona reče:
„Pre svega treba da vas molim za oproštaj zbog laži koju ponavljam svaki put prilikom susreta s vama. Kažem da sam došla na trenutak, a ovaj „trenutak“ se proteže na nekoliko sati. Zato budite otvoreni sa mnom, recite otvoreno: „Vreme je isteklo – i smatrajte posetu završenom.““
Duhovnik odgovori:
„Vaše reči su me podsetile na pravilo tibetskog bon-tona, tačnije prijema posetilaca kod Dalaj-lame[1]: čovek treba da uspe da u roku od tri minute izloži suštinu svog problema i kad dobije odgovor od Dalaj-lame brzo napusti salu za prijem. Ako zakasni, dvojica Dalaj-laminih sluga, koji stoje s bičevima u rukama počinju da ga šibaju po leđima.
Kao što znate, ja sam u principu protiv teozofskih pozajmica iz drugih religija, ali mi se ponekad čini da ovaj običaj, u vidu izuzetka, ne bi bilo loše da preuzmu od Tibetanaca naši duhovnici, koji padaju u zamke verbalizma. U principu, jasno vam je da ne govorim o vama, već o ljudima koji svakodnevno dosađuju sveštenicima pitanjima: „Šta znači san koji sam noćas sanjao?“ ili „Na kojoj pijaci je bolje da kupujem namirnice?“ i t.sl.“
Dama odgovori:
„Hvala vam na tako laskavoj asocijaciji, ali mi dozvolite da iskoristim to što zasad kod vas nema Tibetanca s bičem i da mirno popričam s vama. Uostalom, mislim da ne morate da putujete na Tibet; možete, ako imate želju, da izaberete poslušnicu, koja će ništa lošije od Tibetanca ispraćati goste, koji su zaboravili na vreme u vašoj keliji.“
Duhovnik je primetio:
„Koliko mi je poznato, u plemićkom društvu se smatralo nepristojnim da čovek odmah počne da govori o poslovima. Trebalo je prvo razmeniti ljubaznosti, raspitati se o zdravlju, pomenuti vreme, a tek onda reći zašto si došao, tako da sam potpuno zadovoljan vašim uvodom i pažljivo vas slušam.“
Dama nastavi:
„Prošli put smo započeli razgovor o svetom Grigoriju Bogoslovu. Rekla sam da su njegova dela posebna vrsta poezije koja ne izaziva emocije, ne ispunjava dušu obrazima i slikama i istovremeno to nije poezija razuma, ako takva uopšte može da postoji. Primetili ste da je to poezija mističkih sozercanja. Htela sam da uporedim poeziju svetog Grigorija s mirskom lirikom da bih bolje shvatila njihovu razliku u korenu. I onda me je neki talas obuzeo i odvukao nekuda u stranu: setila sam se onoga što je prošlo i otišlo u nepovrat, što bih želela da zaboravim. Moć zaboravljanja je veliko blago; ovaj dar nije ništa manji od moći pamćenja.“
Duhovnik odgovori:
„Rekli ste da ste od duhovnih pisaca najviše zavoleli Jovana Zlatousta. I ja smatram da je njegovo tumačenje Jevanđelja po Mateju najbolje od svega što sam imao prilike da čitam posle Svetog Pisma. Jovan Zlatoust je prožet jevanđeljskim duhom; njegove reči potiču iz dubine njegove duše i zato proniču u dubinu duše ljudi koji čitaju njegova dela. Ona su poput zraka koji ide od srca k srcu. Jovan Zlatoust je čak i svojim kasnim delima sačuvao oganj koji je svojstven mladosti. On je sav u elanu, sav je u borbi, sav je u duhovnom poletu. A sveti Grigorije Bogoslov čak i u svojim ranim delima izgleda kao starac koji ima mudrost starosti. Za njega živeti znači razmišljati i sozercavati. Zato njegova poezija nije muzika osećanja, nije filosofija razuma koji meditira,[2] već upravo sozercanje, jezik duha, ali obojen zamišljenom tugom njegove duše. Ova tiha tuga zbog prolaznosti sveta može da zvuči kao elegija.
Primetili ste završenost i savršenstvo svake rečenica svetog Grigorija Bogoslova. Ujedno je njegov jezik vrlo lakonski, ako mogu tako da se izrazim, u njemu ima više misli nego reči, u njemu nema suvišnih ukrasa, već postoji lepota sozercanja. U Grigorijevom jeziku postoji još jedna dragocena crta – to je oprez. On zna granice ljudskog znanja upravo zato što ih je dostigao. On ume na vreme da zaustavi polet krilatih konja, koji uznose njegov um kao proroka Iliju, ka nebesima. On kao da kaže: „Ovde je granica, a ostalo ćemo saznati u večnosti.““
Dama reče:
„Setila sam se mita o Ikaru, koji se približio suncu, i bio spržen njegovom vrelinom, pa je pao na zemlju i razbio se. On nije imao Grigorijevu mudrost.“
Duhovnik odgovori:
„Udeo Ikara je udeo jeretika koji su uzdavši se u svoje sile, u pronicljivost i moć svog razuma hteli da se izjednače s anđeoskim umovima u spoznavanju Boga. Oni su poverovali u snove svog intelekta i pali uzablludu – u oblast duhovne smrti.“
Dama reče:
„Sveti Grigorije me podseća na juvelira, koji brusi svoje reči, kao ivice dijamanta. U stihovima svetog Grigorija nema rime. Čini mi se da rima sama po sebi daje duši izvesnu nasladu i pomračuje svest; čovek očekuje harmoniju i simetriju zvukova i prepušta im se. A kod svetog Grigorija mesto rime ne zauzima harmonija zvukova, već misli. Kod njega u skrivenim sozercanjima postoje izvesne unutrašnje paralele i simetrije, ali ne mogu da shvatim šta je to. U svetom Grigoriju živi veliki pesnik, međutim, njegovi stihovi se ne mogu proučavati uz pomoć filološke analize. Oni, kao živa bića ne mogu biti analizirani, ili drugim rečima, Grigorijeve pesme liče na cvetove mimoze, koji se mogu gledati na rastojanju, tako što ih čovek neće rukom dodirivati.“
Duhovnik odgovori:
„Da bi se shvatili stihovi svetitelja Grigorija treba mu podražavati u molitvi. Zaboravio sam da vas upozorim na to da se pre čitanja svetih otaca obavezno treba pomoliti i zamoliti samog svetog oca da nam pomogne da shvatimo njegove reči.“
Dama upita:
„Da li su tri vaseljenska učitelja i tri velika Kapadokijca jedno isto?“
Duhovnik odgovori:
„Ne. U vaseljenske učitelje spada sveti Jovan Zlatoust koji nije Kapadokijac, već sirijski Grk, a u tri Kapadokijca, osim Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova, spada drugi Grigorije, episkop grada Nise,[3] brat Vasilija Velikog.“
Dama upita.
„A da li treba da pročitam knjige Grigorija Niskog? Mislim da ih sin Nikolaja Lomidzea sigurno ima.“
Duhovnik odgovori:
„Ne bih vam savetovao. Čak i kad bih vam preporučio njegova dela, vi svejedno ne biste mogli da „slomite“ ovaj „tvrd orah“ bez obzira na vaše svetsko obrazovanje i dar da hvatate u letu misao svog sabesednika. Ipak imate „mlečne zube“. Grigorije Niski je u poređenju sa svojim bratom Vasilijem više filosof nego bogoslov i istovremeno mistik. Međutim, dok se mistika Vasilija Velikog oslanjala na sozercanja i proveravala bogoslovljem, kod njegovog brata ona oslonac za svoj izraz nalazi u filosofiji. Ona nije sjedinjena s filosofijom, već je s njom isprepletena, kao što su isprepletani konci u jednom klupčetu. To je ogroman brod s neispravnim kormilom koji na svom putu neočekivano skreće i ide u cik-cak. Jezik Grigorija Niskog je težak i glomazan, njegove rečenice su preopterećene, u njima nedostaje unutrašnja harmonija, koja bi sjedinila raznorodne delove u jednu celinu. Njegova originalnost u suštini govoreći, predstavlja zavisnost od antičkih filosofa. Za svete oce poznonikejskog perioda filosofija je sluškinja bogoslovlja. Za Grigorija Niskog ona je drugarica bogoslovlja i zato se dešava da ga s puta odvede negde u šumu. Mističko osećanje Grigorija Niskog ne prošavši kroz tesna vrata askeze, kao kod njegovog brata, dobija netačnu interpretaciju. Pa ipak, on je najveći hrišćanski filosof i na stranicama njegovih knjiga su rasute duboke, blistave misli, samo čovek treba da ume da ih odvoji od primesa platonizma.[4]
Vrlo jak utisak ostavlja njegovo tumačenje Solomonove „Pesme nad pesmama“. Na ovo delo su se oslanjali svi kasniji egzegeti[5] i komentatori Biblije. Međutim, sam jezik njegovih tumačenja iziskuje komentare da bi bio shvaćen. Svaka rečenica liči na lestvicu kojom se čovek s teškoćom penje na gore. U njemu nema mudrog opreza Grigorija Bogoslova koji došaptava gde je granica koja se ne sme prekoračiti.
Filosofija želi da obuhvati i shvati sve. Tamo gde se zaustavlja Grigorije Bogoslov svoje intelektualne hipoteze i pretpostavke počinje da gradi Grigorije Niski. Filosofski plašt Grigorija Niskog je sašiven od druge tkanine, ali je pocepan na nekoliko mesta i rupe su zakrpljene drugim materijalom preuzetim od antičkih racionalista. Ili, recimo drugačije: tamo gde Grigorije Bogoslov sozercava Božanske tajne Grigorije Niski pretpostavlja, odnosno rasuđuje, zaodevajuć svoje pretpostavke u filosofske kategorije.“
Dama upita:
„Možete da prestanete, već sam dovoljno uplašena. Šta ćete mi posavetovati da čitam posle Grigorija Bogoslova?“
Duhovnik odgovori:
„Hteo bih da vam ponudim pouke prepodobnog ave Doroteja.[6] Ali on govori o poslušanju i odsecanju svoje volje, za šta vi niste sposobni i vama njegova knjiga može da izgleda neshvatljiva, kao egipatski hijeroglifi.“
Dama reče:
„A vi ćete za mene biti Šampolion,[7] koji je dešifrovao hijeroglife.“
Duhovnik odgovori:
„Ovde se ne radi o razumevanju, već o samom duhu. Vi ste se malo razuverili u sebe da biste shvatili moć poslušanja kao osme tajne.[8] Uostalom, treba reći da u današnje vreme nema onih duhonosnih staraca pred kojima bi čovek mogao da odseče svoju volju bez razmišljanja. Danas nema ni Dositeja, ni Doroteja,[9] već ima samo mrvica sa stola poslušanja. U principu, knjizi ave Doroteja možete da se vratite nešto kasnije kad na svetlosti blagodati uvidite svoju sopstvenu bolest.“
Dama reče:
„Čini mi se da ipak vidim svoju grehovnost i tražim u Crkvi isceljenje.“
Duhovnik je odgovorio:
„Vi vidite samo vrh svoje grehovnosti, a koreni su od vas sakriveni. Blagodat Božija otkriva čoveku da se svi grehovi sveta kriju u njegovoj duši i da nema greha koji u određenim okolnostima ne bi mogao da učini i da samo blagodat Božija, kao ruka, zadržava nad bezdanom.
Sad vam se čini, slikovito govoreći, oprostite, da treba da se izlečite od osipa po telu, međutim, kasnije ćete uvideti da je vaša bolest guba, a svoju dušu ćete videti gubavom, kako toči gnoj i smrad. Međutim, da bi čovek video u sebi pad čitavog čovečanstva, potreban je stepen blagodati koji vi još niste dostigli i koji bi vas učvrstio u nadi na Boga. Kad biste sada videli sebe onakvom kakva zapravo jeste, pali biste u uninije i ne biste hteli da živite.“
Dama reče:
„Zaista, ne mogu da zamislim da sam gora od Jude ili Salomije[10]. Ali ipak, koju ćete mi knjigu sad posavetovati da pročitam?“
Duhovnik odgovori:
„Pokušajte da čitate Jovana Lestvičnika,[11] ali ako od samog početka vidite da vam je ova knjiga tuđa, zatvorite je i ostavite sa strane.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Dalaj-lama (od mong. „dalaj“ – „more mudrosti“ i tibet. „lama“ – „najuzvišeniji“, naziv monaha u lamaizmu) – titula vrhovnog sveštenika i istovremeno političkog lidera Tibetanaca do pripajanja Tibeta Kini 1951. godine.
  2. Meditacija (od lat. meditatio – razmišljanje, promišljanje) – psihički napori čoveka usmereni na dostizanje stanja duboke umne usredsređenosti, odrešenosti od spoljašnjih objekata, na sniženje reaktivnosti čoveka. Meditacija se široko primenjivala u različitim religijama, na primer, u pitagorejstvu, platonizmu, neoplatonizmu, sufizmu i zen-budizmu. Najpoznatiji sistem meditacije u naše vreme je joga.
  3. Svetitelj Grigorije Niski (oko 335. – oko 394.; slavi se 10/23. januara) – episkop, učitelj Crkve, mlađi brat svetitelja Vasilija Velikog. Vodio je žestoku borbu protiv apolinarijaca i arijevaca i oni su ga proterali s katedre. Posle povratka iz progonstva učestvovao je na II Vaseljenskom (381.) saboru, na kojem je pobedilo Pravoslavlje. Učestvovao je u izradi Simvola vere, hrišćanskoj dogmatici i simboličnoj egzegetici. Ostavio je bogato bogoslovsko nasleđe.
  4. Platonizam – svako filosofsko učenje koje se oslanja na ideje Platona, pre svega na suprotstavljanje čulnog sveta svetu ideja; ovakvim može da se prizna svako nematerijalističko učenje. Najčešće se pod platonizmom podrazumeva neoplatonizam, koji je postojao do XIX v., ponekad neopitagorejstvo, gnosticizam i hermetizam i dr. Svetitelj Grigorije Niski se odlikuje dubokim poznavanjem filosofije i slobodnim operisanjem filosofskim argumentima; najveći uticaj na njega imali su Filon Aleksandrijski i neoplatoničari. Svetitelja Grigorija s neoplatoničarima zbližava tumačenje pitanja kao što je ushođenje po stepenima bogopoznanja i ekstaza kao najviši stepen poimanja Boga, sjedinjenje duše s Bogom, predstava o Bogu kao o savršenom bitiju, dobru i lepoti. Najbliže platonovskom je učenje svetitelja Grigorija o materiji: ako se iz nje odstrane kvaliteti (boja, oblik, miris, čvrstoća itd.) od materije neće ostati ništa, odnosno ona uopšte ne postoji. A sama svojstva materije nisu ništa drugo do pojmovi i nijedan od pojmova nije materija; oni postaju materija tek kad se spoje jedni s drugima.
  5. Egzegeti (od grčk. έξήγησισ – objašnjenje, tumačenje) – bogoslovi koji se bave tumačenjem i objašnjenjem smisla Svetog Pisma.
  6. Knjiga dušekorisnih pouka prepodobnog ave Doroteja bila je jedna od prvih i omiljenih knjiga pravoslavnog naroda. Još u ona vremena kad su se knjige prepisivale rukom u Rusiji su „u monaškoj sredini XIV-XV v. bili veoma rašireni zbornici pouka na teme iz monaškog života od kojih su najveći autoritet uživale „Lestvica“ Jovana Sinaita, „Pouke“ ave Doroteja, „Besede isposničke“ Isaka Sirina“ (Lihačova O.P. Stefanit i Ihnilat // Književnost Drevne Rusije. Bibliografski rečnik / Sast. L.V.Sokolova. M., 1996. str. 213). „Pouke“ ave Doroteja su se izdavale mnogo puta. Tako je počevši od njihovog izdanja trudom prepodobnog Makarija Optinskog 1856.g. do revolucije izašlo deset izdanja knjige, i od 1990. godine pokrenut je novi talas njenog ponovnog izdavanja. „Treba čitati knjigu ave Doroteja i znati je kao što vojnik zna tačke vojne službe,“ pisao je prepodobni starac Amvrosije Optinski. „Bez ovoga nema učvršćenja u duhovnom životu.“
  7. Šampolion Žan Fransoa (1790-1832.) od dvanaeste godine se bavio marljivim radom na dešifrovanju hijeroglifa na Rozetskom kamenu, koji su u Egiptu pronašli napoleonovski vojnici 1799. godine kad je on imao samo devet godina. Sa devetnaest godina postao je profesor Grenoblskog univerziteta. 1822. godine na Pariskoj akademiji je podneo referat o rezultatima svog dvadesetogodišnjeg rada. Smatra se utemeljivačem egiptologije. Šampolion je umro od nervne iscrpljenosti kad mu je bilo 42 godine.
  8. U Crkvi postoji sedam Tajni. Međutim, ponekad se „osmom tajnom“ naziva monaštvo, a ponekad, kao što to čini otac Rafail – poslušanje.
  9. Dositeji i doroteji – imaju se u vidu prepodobni ava Dorotej (um. 620. g.; slavi se 5/18. juna), autor knjige „Dušekorisne pouke i poslanice“, izuzetno poznate u pravoslavnoj asketici knjige duhovnih pouka i njegov mladi učenik prepodobni Dositej (um. u VII v.; slavi se 19. februara/3. marta), koji je svojim životom pokazao istinski primer poslušanja. Priča o krotkoj i smernoj prirodi prepodobnog Dositeja, njegovoj pokornosti svom avi do potpunog samoodricanja i svedočanstvo o spasenju njegove duše za samo njegovo poslušanje sadrže se u navedenoj knjizi ave Doroteja.
  10. Salomija – devojka, kći Irodijade, koja je igrala na piru povodom rođendana cara Iroda, koji joj je bio i očuh i deda u drugom kolenu i koja je nakon što je ugodila svojim plesom Irodu zahtevala: Daj mi ovdje na tanjiru glavu Jovana Krstitelja (Mt. 14, 8; up. Mk. 6, 22). Kad je njena želja bila ispunjena, sama Salomija je primila iz ruku dželata tanjir s glavom svetog Preteče i odnela je svojoj majci. Ime Salomije je poznato iz „Judejske drevnosti“ Josifa Flavija (knj. 18, gl. 5, § 4).
  11. Prepodobni Jovan Lestvičnik (oko 525. – posle 600.; slavi se 30. marta/12. aprila i u Četvrtu nedelju Velikog posta) – iguman Sinajskog manastira svete Katarine. Stupio je u njega sa šesnaest godina; devetnaest godina kasnije ukrepivši se duhovno, nastanio se kao otšelnik u podnožju Sinajske gore, na nekoliko vrsta od obitelji, i podvizavao se u otšelništvu četrdeset godina, dolazeći samo na praznike u hram na liturgiju. U starosti je izabran za igumana navedenog manastira, četiri godine kasnije vratio se u svoju osamljenost. Napisao je poznatu „Lestvicu“ gde je u slici od 30 stepenica izložio način uzlaženja ka duhovnom savršenstvu bez padanja. Putem koji je naveo prepodobni Jovan išli su i idu pravoslavni monasi-isihasti. „Lestvica“ je jedno od omiljenih dela iz lektire pravoslavnih bogoljubaca. U Rusiji je izdata već 1674. godine s tumačenjima prepodobnog Maksima Grka i Nila Sorskog.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *