U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 8
 
Prošlo je nekoliko meseci. Dama je ponovo došla kod duhovnika.
„Da li ste zauzeti?“ upita ona.
Duhovnik odgovori:
„Zar hrišćanin može da ne bude zauzet? Jer, pred njim je ogromno polje koje mora da očisti od čička i korova, inače oni mogu da uguše i upropaste plodno drveće.“
Dama reče:
„Nisam znala da imate plac van grada. Činilo mi se da skoro uopšte ne izlazite iz grada. Kako je dobro makar nekoliko sati nedeljno provesti nasamo s prirodom! Dok sam bila još devojčica živeli smo na selu i kad sam videla izoranu zemlju zbog nečega sam želela da legnem na nju, da prislonim lice uz nju i udišem njen topli miris. Čini mi se da i sad osećam meko grumenje zemlje, zagrejano suncem. Kako sam se kao dete radovala cveću u polju, drveću s granama koje su se spuštale ka zemlji, koje su izgledale kao ruke pružene ka njoj! S kakvim žudnim interesovanjem sam gledala raznobojne insekte koji su puzali po zidovima kuće, leptire s krilima koji liče na šarene kineske lepeze, mrave, koji brižno trče oko svog staništa! Sećam se pevanja kukavice koji smo kao deca pokušavali da ponovimo igrajući se. Činilo mi se da ptice, divlje životinjice i bubica imaju svoj jezik sličan ljudskom, na kojem međusobno razgovaraju, da će nekog insektića kod kuće dočekati njegova deca i ispitivati šta je tog dana radio i on će ispričati s kojih cvetića je uzeo nektar, kako je htela da ga proguta neka strašna ptica, ali je uspeo da se sakrije od nje pod zelenim listom.
Već dugo godina ne mogu da otputujem van grada. Većina mojih drugarica i rođaka je već umrla, s drugima su se putevi razišli. Drago mi je što imate mogućnost da se udaljite od gradske buke kao fabričkog pogona, u kojem klokoće metal, gde ljudi kuju okove za sopstvenu dušu.“
Duhovnik pojasni:
„Polje je moje srce, čičak su moje strasti, korov su nepotrebne brige i razgovori, koji stalno zaglušuju molitvu. Teško da tu čovek može da predahne.“
Dama reče:
„Niste me prekidali, možda ste hteli da zajedno sa mnom maštate malo o prirodi.“
Duhovnik je odgovorio:
„Da. Sećam se kako me je za vreme rata mama odvela u selo, u čijoj blizini je bila šuma. To mi je izgledalo kao bajka na javi. Sumrak šume je ispunjavao moju dušu nekim čudnim predosećanjima, kao da sam ušao u svet nepoznate tajne. Neke pojave dete oseća dublje i tananije; zatim s godinama ova sposobnost tupi i gotovo nestaje.“
Dama reče:
„U pravu ste. Duhovni svet je bliži detetu i što je ono mlađe tim življe i neposrednije ga oseća. U ranom detinjstvu, kad sam imala tri ili četiri godine i kad bi me roditelji ostavili samu, osećala sam da u sobi prisustvuju neka nevidljiva duhovna bića, da nisam sama. Ne znam da li sam u realnosti videla ove sile ili ne, ali sećanje na ovo neshvatljivo opštenje živi u meni i danas, iako ga sad vidim u drugim razmerama, koje su više dvodimenzionalne i grube. Ali, što je karakteristično, kao dete sam osećala da dolazim u dodir s tajnom, ali nikad nisam o tome razgovarala s roditeljima, kao da mi je bilo zapoveđeno da ćutim.
Duhovnik je primetio:
„Čišćenje srca od strasti omogućava čoveku da mistički doživljava slična stanja. Setite se Spasiteljevih reči: budite kao deca.[1] Obično se pod ovim podrazumeva dečija nezlobivost, poverenje i svepraštanje. Međutim, čini mi se da se u rečima kao deca sadrži još jedan smisao: uprostite sebe, budite neposredni, omivajte svoju dušu od prljavštine strasti i greha, koji su po prirodi tuđi duši, kako bi vam se vratilo mističko znanje Boga i viđenje sveta.“
Dama reče:
„Dolazim kod vas kako bih se uz vašu pomoć lakše razabrala u samoj sebi, ali bih više volela da niste čitali nijednu svetsku knjigu i da se čak uopšte ne bavite bogoslovljem. Prihvatam vaše reči i savete, ali vidite, sporim s vama, a ponekad po svojoj staroj navici prelazim na jezik šale. A kad biste se bavili isključivo Isusovom molitvom i odgovarali na moja pitanja samo u nekoliko reči, na primer: „Tvoje sumnje su od đavola,“ priznajem da bih vas slušala s većim strahopoštovanjem. Poštujem vas i smatram da ste iskusniji od mene i to je sve. Moguće je da ste čitali knjige kako biste pomogli ljudima kao što sam ja. Ali znajte da ste pogrešili. U naše vreme nemoćnim i gordim sveznalicama ne pomažu reči, ne pomažu detaljna objašnjenja, već sila molitve. Ako se odlučim na pravo poslušanje tražiću prostog starca kojeg je molitva naučila mudrosti, a vi ćete za mene ostati samo zanimljiv sagovornik.“
Duhovnik odgovori:
„Mislite da sam čitao više knjiga nego što je potrebno i ta je to nauštrb molitve. Međutim, može biti da je nešto drugo u pitanju: nisam imao odlučnosti i čvrstine za podvig molitve i odlučio sam da to nadoknadim čitanjem knjiga. Vrlo ljubazno ste me podsetili da je znanje spoljašnje, a mudrost unutrašnje stanje. Da li vam je poznato značenje reči „jaram“? To je dugačak štap s iglom, kojim se bik bode kad skreće s brazde. Zato ste vi poželeli, a ja sam vam na tome zahvalan, – da me, iskoristivši moju gordost, poterate od spoljašnjeg ka unutrašnjem da ne bih zaostao za prostodušnim starcima koje hvalite, ali se zbog nečega niste potrudili da ih nađete.“
Dama reče:
„Htela sam da vas upitam za mnogo stvari, ali pitanja kao da su prhnula i odletela iz mog sećanja. Osim toga, čini mi se da sam vas svojom otvorenošću nehotice uvredila i da ste u dubini duše nezadovoljni mnome kao učitelj nemirnom učenicom koja ne može mirno da sedi u klupi, već se stalno vrti na sve strane i narušava tišinu. Međutim, dozvolite mi da ipak posle izvesnog vremena ponovo svratim kod vas.“
Duhovnik odgovori:
„Treba da znate da se radujem vašem dolasku i da se u duši nimalo ne vređam na vas.“
Dama reče:
„U tom slučaju ću vam pričiniti još jednu radost time što ću otići. Do viđenja.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Up. Mt. 18, 3.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *