Питање:
Помаже Бог. Ево и ја грешни да се јавим.У потрази за љубављу оженио сам се и венчао у цркви, не схватајући тада тежину и одговорност црквеног брака. Цео брак је прошао у свађи, вечитом неком напрезању и увек се све сводило на материјално. Увек је свега било, а увек мало. Сваки дан увек исто. Добили смо два сина, обезбедио сам их стамбено и материјално.Онда у потрази за љубављу упознао сам другу жену и пао у грех прељубе, мислећи да ћу тако добити оно што тражим, а то је љубав. У почетку је све било у реду, добили смо и ћерку. Међутим после неког времена опет се све сводило на материјално, увек мало. Тако да већ дуго време читам духовну литературу, доста тога и са вашег сајта. Читајући схватио сам да је Господ једина љубав која може да ме утеши, Бог је једини који може да ми пружи ту духовну љубав коју тражим, на коју могу истом мером да узвратим и да се покајем за оно што сам урадио. Зато вас питам питам какве су моје наде да одем у неки од манастира и да служим Богу.
Мирољуб
Одговор:
Драги брате, по оној Његошевој мудрости, да оно што је прошло нико не поврати, а оно што ће бити нико не одврати, мени остаје да одговорим само на Твоје последње питање. Међутим, морам пре тога и Тебе нешто да упитам. Твој први брак је престао другим браком, а овај опет несугласицама, искључиво материјалним. Ти си изгледа целог живота тражио љубав, а ниједном речју не кажеш, да ли си Ти пружао, давао љубав. Да ли је на Твоје пружање несебичне љубави увек узвраћано само неразумевањем? Да ниси Ти можда тражио нешто за себе, а да то ниси давао другима? Кажеш да си своје синове обезбедио материјално, и станове си им купио. Зар си то Ти учинио потпуно сам, само својим средствима, а да Твоја супруга у томе није имала никаквог удела? Зар она, за то време, није била бар домаћица, која вам је свима кувала и прала вас, па јој припада и нека заслуга у том материјалном обезбеђивању ваших заједничких синова? Не знам којих си година, а обзиром да имаш одрасле синове, чини се да си у озбиљном добу, када одлуке морају бити разложне и коначне. Помишљаш на одлазак у манастир и претпостављаш да би само ту могао да доживиш савршену љубав Божју, на коју би и Ти одговорио истом мером. Молим Те, не замери, али и у овом случају Ти поступаш по интересу. Очекујеш љубав Божју, на коју би Ти могао одговорити. Зашто не би поступио по заповести Божјој и Ти први исказао своју љубав према Богу (Љуби Господа Бога свога свим срцем својим…) , па тек онда очекивао да Бог узврати на Твоју љубав. Можда си тако и мислио, али си се мало незгодно изразио. А сада практични одговор на Твоје крајње питање. Ти вероватно мислиш да одеш у манастир, да се посветиш монашким подвизима, да се, коначно, и замонашиш. То би било после извесног броја година искушеништва, припреме, обзиром да немаш богословско образовање. Но, да би могао да постанеш и искушеник, треба да будеш слободан. Ти си први брак склопио у цркви и ако се ниси развео и пред Црквеним судом, не можеш да будеш искушеник, следствено томе, ни монах.Да ли си са другом женом био само у грађанском браку? Да ли је тај брак разведен? Не би требало да буде ни неких нерешених имовинских питања, јер би све то ометало Твој останак у манастиру. Дакле, пре но што коначно одлучиш да пођеш у неки манастир, настој да се потпуно ослободиш световних обавеза (ту спада и издржавање разведене супруге и малолетног детета) . Молим се заједно с Тобом Господу, да одабереш најбољи пут, који ће бити прихватљив и за Тебе и за Твоју породицу. о. Душан
